Borbena prva dama

Smrt Beti Ford, supruge američkog predsednika Džeralda Forda, navela je Amerikance da se prisete doba kada je ona bila prva dama SAD. Društveno-politički život SAD organizovan je tako da prve dame imaju istaknutu ulogu u javnom životu i, za razliku od drugih zemalja u kojima preterano prisustvo u javnosti supruge šefa države nailazi na optužbe za uzurpaciju moći, Amerikanci bi zamerili predsednikovoj supruzi ukoliko ne bi javno istupala. Pošto su tokom boravka u Beloj kući prve dame u prilici da utiču na javno mnjenje, smrt neke od njih uvek je prilika da se rekapitulira da li je i u kojoj meri predsednikova supruga uticala na svoje doba. Analizirajući kakav je bio uticaj Beti Ford na američko društvo, komentatori su konstatovali da je ona suštinski uticala na američko društvo i menjala ga.

Džerald Ford bio je američki predsednik od 1974. do 1977. godine, ali na čelo države nije došao pobedom na izborima, već zato što je Ričard Nikson bio prinuđen da zbog afere Votergejt podnese ostavku, pa je na njegovo mesto, po automatizmu, stigao Ford koji je bio potpredsednik SAD. Nekoliko nedelja pošto je Ford postao predsednik SAD, Beti Ford je morala na operaciju raka dojke. Kada je vest o tome procurila u javnost, ona nije krila kroz šta prolazi i to je bio prvi put da je neka javna ličnost govorila o raku, što je dovelo do toga da ova bolest prestane da bude tabu tema. Fordovi su uvek važili za srećan bračni par, ali Beti Ford nije pristajala na medijsku sliku braka u kome nema strasti, tako da je u televizijskoj emisiji, u kojoj je gledaoce vodila kroz Belu kuću, publici pokazala i njihovu spavaću sobu uz komentar da ona i njen muž spavaju u istom krevetu. Fordovi su imali četvoro dece, pa je tako u jednom televizijskom intervjuu, Beti Ford odgovarala i na pitanja o svojoj porodici. Bilo je to doba hipi pokreta i Beti je rekla da veruje da su njena deca probala marihuanu, dodavši da bi i ona to učinila da je u njihovim godinama. Govoreći o svojoj najmlađoj ćerki, koja je tada imala 18 godina, rekla je da ne bi bila iznenađena kada bi joj ćerka rekla da ima seksualne odnose. Ovaj intervju izazvao je skandal u redovima republikanaca kojima je pripadao i sam Džerald Ford. Iz redova Republikanske stranke začulo se da se „prva dama ne ponaša kao dama“, ali je istraživanje javnog mnjenja pokazalo da se 75 odsto Amerikanaca slaže sa njom. Ohrabrena podrškom, Beti je nastavila da sablažnjava konzervativce time što je govorila da mladi treba prvo da žive zajedno, a tek potom da se venčaju, kao i da bi žene trebalo da imaju pravo da služe vojsku. Pobornici abortusa su u njoj dobili vatrenog pristalicu i ona se tu razišla sa stavovima svog muža, ali nije odustala od svoje tvrdnje da su „deca blagoslov, a ne dužnost“. Zbog svog zalaganja za prava žena, „Tajm“ ju je nazvao „borbena prva dama“ i ona je 1975. godine bila jedna od 12 Amerikanki koje su te godine simbolizovale „američku ženu“ koja je bila proglašena za „Tajmovu“ ličnost godine. Amerikanci su počeli da obožavaju svoju prvu damu i ona je ubrzo bila daleko popularnija od svog muža. Kada se Ford, na sledećim izborima, kandidovao za predsednika, kružila je šala da bi slogan njegove kampanje trebalo da bude: „Glasajte za muža Beti Ford“. Pošto je on izgubio na izborima, izgledalo je da će Beti Ford izaći iz žiže interesovanja javnosti. Međutim, petnaest meseci posle odlaska iz Bele kuće, Beti Ford je saopštila javnosti da odlazi na lečenje od alkoholizma i zavisnosti od analgetika. Objasnila je da na lečenje odlazi na zahtev svoje porodice, da je njen problem u poslednje vreme eskalirao, ali i da je tek tada shvatila da njena zavisnost od analgetika i alkohola traje godinama, čega ona nije bila svesna. Po okončanju lečenja, osnovala je „Beti Ford centar“ za lečenje od bolesti zavisnosti u kome će se lečiti holivudske zvezde, ali pre svega obični ljudi. Kada su grupe novih bolesnika dolazile u centar, tamo ih je dočekivala Beti Ford sa govorom koji je počinjao rečima: „Zdravo, ja sam Beti Ford, alkoholičarka i tabletoman.“

U saopštenju povodom smrti Beti Ford, predsednik SAD Barak Obama je rekao da je „ona bila zastupnik ženskog zdravlja i ženskih prava“ i da je, posle odlaska iz Bele kuće, „pomogla skidanju stigme koja je okruživala bolesti zavisnosti“.

Obamine reči nisu bile puka kurtoazija i američka javnost smatra da je on u svojoj izjavi rezimirao Betina javna dostignuća. Ipak, treba priznati da je ona sve to postigla sticajem okolnosti. Džerald Ford nikada nije imao ambicije da bude predsednik SAD, pa se tako ni Beti nije pripremala za ulogu prve dame i oboje su se u Beloj kući našli iznenada, posle Niksonove ostavke. Budući da je bila u srećnom braku, ona nije morala da glumi zadovoljnu suprugu i da strahuje da će biti razotkrivena, tako da je bila opuštena pred javnošću. Kada je nekoliko nedelja posle ulaska u Belu kuću morala na operaciju raka dojke, Beti Ford se ponašala kao i svaka druga žena, potpuno nesvesna da je ona sada prva dama jer, kao što je i sama rekla, trebalo joj je vremena da shvati da je postala neko i nešto i da je ljudi slušaju kada govori.

Njena otvorenost bila je rezultat naivnosti, ali je naišla na veliku podršku američke javnosti. Kada je otišla iz Bele kuće, Beti Ford je znala koliki je njen uticaj na javno mnjenje, tako da njena odluka da saopšti da je alkoholičarka i tabletoman nije bila slučajna. Znajući da je postigla da rak prestane da bude bolest o kojoj se ćuti, odlučila je da to pokuša i sa bolestima zavisnosti i uspela je u tome. Osnivanje „Beti Ford centra“ i njegova medijska promocija bili su rezultat njenog sračunatog rada sa ciljem da se nešto promeni u društvu. Da se Beti Ford posle svog izlaska iz Bele kuće povukla u anonimnost, bila bi samo zanimljiva epizoda u američkom javnom životu čiji je uticaj na društvo više bio rezultat sticaja okolnosti, nego namere. Zvuči paradoksalno, ali njeno delovanje kao bivše prve dame donelo joj je status jedne od najuspešnijih prvih dama u američkoj istoriji.