Nemačka preispitivanja
Ceh istorijske odgovornosti
Nemačka tek sada plaća odštetu za prinudni rad pod Hitlerom
DB na sudu
Muke s državnom tajnom
Srpska vlada bi morala u rekordno kratkom roku da izmeni svoju odluku o skidanju poverljivosti sa tajnih dosijea da bivši funkcioneri DB-a ne bi morali da budu pušteni iz zatvora
Priča sa naslovne strane
Leševi iz hladnjače zakopani na „13.maju“
Istraživanje koje je protekle nedelje sprovela redakcija "Vremena" gotovo sa potpunom izvesnošću ukazuje da se grobnica nalazi na petnaestak minuta vožnje od centra Zemuna, na desnoj strani starog novosadskog puta. Drugi izvori "Vremena" potvrđuju da je priprema ekshumacije počela u subotu, 2. juna, i da je rad prekinut u ponedeljak, četvrtog. Razlog za prekid još pre pravog početka iskopavanja nije kiša, već najava dolaska "haških istražitelja" koji bi trebalo da se pojave krajem ove nedelje
Fudbal - liga iz koje nema ispadanja
„Sisaj majci“…
U fudbalskoj bazi, gde je sve na amaterskoj osnovi, kad nema "suptilnijih" načina, do rezultata se stiže pritiskom i batinama. Jeste to čist amaterizam, ali svi akteri daju sve od sebe, do baldisanja: i kad startuju, i kad psuju, i kad se "juraju"...
Providna privatizacija
Trgovina dijamantima
Pitanjem "Kakva je sličnost i koje su razlike između Johanesburga i Zrenjanina?" ne počinje neki novi vic o Lali, već uporedna priča o jednoj transparentnoj i jednoj neprovidnoj "privatizaciji" – priča u kojoj na jednoj strani ima mnogo jasnih odgovora, a na drugoj ima samo mnogo pitanja bez odgovora. Ono što ove dve priče povezuje to su dijamanti i neke sličnosti oko uloge režisera u ekonomskim predstavama o kojima je reč
Ekonomija i politika
Sudbina reformi
Trapav i nedovoljno odlučan početak ekonomskih reformi kombinovan sa širenjem straha među delom populacije antievropskog mentaliteta i konsolidovanjem antireformskog lobija stvorilo je u Srbiji eksplozivnu smešu koja bi mogla da oduva reformiste iz vlasti. Jedina šansa da se ne vratimo u predistoriju je u brzim i radikalnim ekonomskim reformama koje će omogućiti razmah privatnog preduzetništva na slobodnom tržištu
Vreme istražuje - akcija "Dubina 2"
Kako su uklanjani tragovi zločina, gde su završili leševi iz hladnjače, da li je postojala „Dubina 1“
Nakon otvaranja hladnjače konstatovano je da je za eventualnu istragu nadležan okružni javni tužilac iz Negotina, te je hladnjača zatvorena i depešom obavešten SUP u Boru, odnosno načelnik Časlav Golubović, veliki prijatelj tadašnjeg predsednika Miloševića i čuvar predsednikovog omiljenog odmarališta i lovišta na Dubašnici. Golubović, međutim, naređuje da se izvlačenje hladnjače obustavi radi konsultacija sa tadašnjim načelnikom resora javne bezbednosti Srbije generalom Vlastimirom Đorđevićem koji je naložio da se sačeka ishod dogovora. Čini se da je zbog hladnjače u policiji i vrhu države, sve do Miloševića, nastala opšta frka: Golubović javlja Đorđeviću da "nije moguće obaviti obdukciju leševa niti ih sahraniti na području Kladova", a Đorđević potom naređuje: "Obezbedite lice mesta, zatvorite sve informacije za javnost i izvadite hladnjaču." Sutradan 7. aprila sledi nova naredba iz Beograda: "Vadite leševe, pripremite ih za transport, a obdukcija i sahrana obaviće se na drugom mestu." Bio je to vrhunac policijskog i državnog beščašća, jer su naredbodavci i izvršioci znali da neće biti ni utvrđivanja identiteta, ni obdukcije, niti iole pristojne sahrane
Ekonomske (ne)jednačine
Bitka za štedionicu
Nije reč o svađi oko običnog naimenovanja, jer Poštanska štedionica ima veoma bitnu ulogu kako u monetarnoj tako i u privrednoj politici en general
Postajemo li deo sveta
Nepodnošljiva lakoća estrade
Uprkos svim promenama prestonica još uvek nije dočekala nastup neke velike strane rok-zvezde; nit’ smo crni nit’ truli od side, samo sirotinja pa i Bono Voxu teška. Jesmo li spremni za vraćanje na nivo od pre deset godina, a i šire, ili se zadugo neće naći para za ozbiljan ulazak i u taj posao zabavljački?
Intervju - Mlađan Dinkić
Jedanaest milijardi maraka poklonjeno u Topčideru
Ko su bili miljenici Miloševićeve štamparije dinara ili hoće li Karići moći da plate jednokratni porez na ekstraprofit koji su stekli na kreditima iz primarne emisije? U poslednjih deset godina iz centralne banke ukupno pozajmljena 31 milijarda maraka, a realno vraćeno 20 milijardi – na razliku od 11 milijardi maraka, ako se usvoji novi zakon, privilegovani zajmoprimci morali bi da plate fantastičan porez na ekstradobit