Izborni sistem je takav da uvek pobedi nacionalistički kandidat. Političari godinama stvaraju atmosferu straha, plaše stanovništvo ratom: jedne ukidanjem Republike Srpske, druge unitarizmom, a postoji i problem ugroženosti hrvatskog naroda i njegovog nacionalnog identiteta. Sve to stvara predizbornu klimu u kojoj se po inerciji glasa za najvećeg nacionalistu. A kako stvoriti pristojnu državu sa nacionalističkim kandidatom
"Ono što se meni čini, i na šta bih ja volio da skrenem pažnju, jeste da smo prestali činiti bilo šta povodom bede. I to je najveći grijeh datog nam konteksta. Što mi nemamo ni odgovor ni želju za odgovor na pitanje kako da zaustavimo patnju, bijedu, zlo, laž, propadanje"
Sad je dobar momenat da se Nacionalnom savetu za kulturu izmenom Zakona vrati nadležnost zbog koje je i formiran – izrada Strategije kulture Srbije
"‘Gradac’ se trudio – i u tom mutljaku nije bio jedini - da pošalje lažnu sliku kako se ovde tobože događaju umna i tvoračka čuda. Kad ono sve sam mutlak, tutumrak, brlog i šatori u tamo nekoj Jaruzi"
Ivica Todorić je najkrupniji predstavnik nove balkanske privredničko-tajkunske klase, nastale u tranzicionim mutnim godinama. Njegov problem postao je i politički, osim što je ekonomski i regionalni, zato što je toliko narastao da je prerastao samog sebe. U toj priči ima svega – i krupnog biznisa, i opasne megalomanije, i geopolitike. Problem su sad dugovi koji se mere milijardama evra, desetine hiljada radnih mesta i hiljade dobavljača
"NATO INTERVENCIJA 1999. POCEPALA JE I PODELILA LJUDE NA NEKOLICINU KOJA JE SMATRALA DA JE ODLUKA O INTERVENCIJI PAMETNA I DA BI I LIBERALI I KOMUNISTI TREBALO DA JE PODRŽE, I NA VEĆINU KOJA JE SMATRALA DA JE INTERVENCIJA NEOSNOVANA, DA JE ONA PROTIV SRBA I SRBIJE I DA SRBIJA IPAK IMA PRAVO NA KOSOVO. U PRVOJ GRUPI BIH MOGAO DA NABROJIM SAMO NEKOLIKO IMENA MEĐU KOJIMA SAM I JA, A TO SU SONJA BISERKO, BORA ĆOSIĆ, MOJ BRAT VOJA STOJANOVIĆ, BIO JE POKOJNI SRĐA POPOVIĆ, NATAŠA KANDIĆ, IVAN ČOLOVIĆ, SVETLANA SLAPŠAK... SVAKAKO IH IMA VIŠE HILJADA, ALI VRLO MALO. NA DRUGOJ STRANI NAŠAO SE NIZ UTICAJNIH, UGLEDNIH KULTURNIH I JAVNIH RADNIKA, KOJI SU TOKOM RATA U BOSNI BILI ANGAŽOVANI NA BOSANSKOJ STRANI. NAKON BOMBARDOVANJA, ONI SU ZAUZELI JAKU PATRIOTSKU KRITIČKU POZICIJU. ZA NACIONALISTE TO NIJE NEOČEKIVANO, TAJ POvodom smrti reditelja, publiciste: STAV IMALI SU I RANIJE. ALI KAD GRAĐANSKI LIBERALI PRESTANU DA PREPOZNAJU VREDNOSTI KOJE SU DO JUČE ZASTUPALI I POČNU DA BRANE ZLOČINE DRŽAVE SAMO ZATO ŠTO SU NJENI PODANICI, TO JE TEŠKO SVARITI"
Ideja za uvođenje dualnog obrazovanja za početak u zanatske trogodišnje, potom i u četvorogodišnje škole, nije potekla od vizionarskog rukovodstva, već od nemačkih i austrijskih investitora. Naime, investitori ovde imaju san-snova uslove za sticanje profita – niske nadnice, Zakon o radu tipa "kome se ne sviđa, tamo su vrata", masne subvencije, jedino što, četvrt veka po urušavanju one kako-tako uređene zemlje sa prilično razvijenom industrijom i dobrim obrazovnim sistemom, manjkaju obučeni radnici. U stvari, manjkaju i inženjeri: jedino menadžera imamo na pretek
Nije li Vučić otelotvorenje onog oca kod Duška Radovića koji na roditeljskom sastanku zavapi: "Dajte vi meni neko dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja roditelj!"
Šta se dogodilo, pa je sporazumni razvod Siniše i Marije Mali prerastao u bitku za starateljstvo? Kako je ta bitka dovela do toga da u javnost izađu informacije o rušenju Savamale i drugim poslovima zbog kojih bi Marija Mali mogla da dobije status uzbunjivača? Na koncu, da li su osnovane sumnje dela javnosti koji smatra da je borba za starateljstvo zapravo zloupotreba političkog uticaja koji Siniša Mali nesumnjivo ima
"U Elektri, kao i u svakoj složenoj formi književnosti i pozorišta kakva je tragedija, nemoguće je pronaći krivca u jednom čoveku ili jednom motivu. To je ono što tragediju čini umetnošću, a ne ponavljanjem života na sceni"
Ljudi koji beže ka boljem životu i danas kreću ka Zapadnoj Evropi, ali mnogo opasnijim, težim i skupljim putevima nego ranije. Manje ih stiže do EU nego krajem prošle i početkom ove godine, ali njihov broj raste u Srbiji, Grčkoj, Bugarskoj, Turskoj. Raste i njihov očaj jer ne znaju šta dalje. Ka sanjanoj boljoj budućnosti ne mogu; nazad ne smeju i ne žele jer je većina čitav život uložila u taj put
