Bogoljub Karić,
biznismen, predsednik stranke Pokret snaga Srbije, nedavno je gostovao na hrvatskoj televiziji u emisiji Aleksandra Stankovića i izneo predlog za rešavanje srpsko-hrvatskih odnosa:
„Ajde da vidimo kako preko interesa da dođemo do prijateljstva.“
(HRT)
„Kurir“
je jedan od svojih tekstova posvetio nesvakidašnjem događaju iz novosadske medicinske prakse:
„Nedavno je na kliniku doveden mladić V. M. On je masturbirao sa kuglagerom. Penis mu se zaglavio, pa je zaglavio u bolnici. Nismo mogli da mu uklonimo kuglager ni ubrizgavanjem specijalne želatinske smese kojom smo pokušali da ispumpamo krv iz penisa. Problem su nam bili i instrumenti, jer nismo imali ‘oruđe’ koje seče čelik. Nismo mogli da nađemo ‘majstora’. Svi su se bojali da ga ne povrede, da mu ne odseku penis. Na kraju se, ipak, posla prihvatio jedan iz bivšeg Jugodenta, pa se sve srećno završilo.“
(„Kurir“)
Anica Milenković,
predstavljena kao „sve popularnija, tajnovita srpska porno zvezda“, „otvoreno priznaje da uživa u snimanju svojih seksualnih akrobacija, ali tvrdi da će ti pornići zauvek ostati nedostupni za javnost“:
„Bolja sam od Severine i Suzane zajedno, ne mislim na pevanje. Njih dve su male mace za mene! Ipak, ne želim da se hvalim. Severinu poštujem kao pevačicu i divim joj se na iskazanoj hrabrosti zbog porno-filma, gde je Hrvatica pokazala izuzetnu veštinu, temperament i dinamiku. Ipak, u odnosu na ono što ja umem da uradim, Severina je običan amater.“
(„Nacional“)
Marko Janković,
nekada muzičar, sada modni dizajner, mnogo vremena provodi u teretani, jer:
„Za svakoga ko se bavi javnim poslom zaista je važno kako izgleda. Dobar izgled donosi poene. Psihologija ljudi je takva da su prijatniji prema onima koji dobro izgledaju. Prvi utisak ostavlja vizuelni izgled, ali ne samo lepota i stanje tela nego stil uopšte. Tačno je da vežbam, ali ne samo u teretani. Vežbam i jogu i tako sebe držim u ravnoteži, duhovnoj i telesnoj.“
(„Glamur“)
Goca Kosovka
vidovitost je stekla sa devet godina, „oprostila se od želje da postane pevačica“ i posvetila „pomaganju unesrećenim ljudima“ uz pomoć magije:
„Od svih problema koji tište ljude, ljubavni su ubedljivo na prvom mestu. Uspešno vraćam muževe i to sa garancijom! Najjača zaštita je živa kojom tri dana i tri noći bajem – ona čuva dom od zla duže od 200 godina! U ovom ludom vremenu najviše zla dolazi od najbližih srodnika koji jedni drugima ‘nameštaju’ bolesti, nesreće, udese. Čovek mora da vodi računa sa kim sedi, pije, jede…“
(„Zona“)
Slobodan Orlić,
direktor Direkcije za informisanje državne zajdnice SCG, „žestoko se obrušio na Vladu Srbije“. Na pitanje da li se zalaže za ujedinjenje SDP-a, partije kojoj on pripada i SPS-a, kaže:
„To jeste naša želja i nemamo ništa protiv toga. Bilo bi dobro da dođe do ujedinjenja SDP-a i SPS-a kao partija leve orijentacije, ali samo onda kada se SPS bude odrekao politike Slobodana Miloševića.“
(„Nacional“)
Nenad Đorđević,
„kontroverzni biznismen“, posebno je ogorčen na nevladine organizacije zbog „njihovih kritika i prozivki na njegov račun, a posebno zbog optužbi za divlju gradnju“ na ostrvu Sveti Nikola:
„Nevladine organizacije se osnivaju da bi iznosile mnoštvo neistina i netačnih informacija o ličnostima i procesima kako bi ih diskreditovale. Po pravilu, te organizacije se stavljaju van funkcije razvoja jednog regiona i to rade radi nečijeg tuđeg interesa. Drugi ih finansiraju i traže od njih da nešto za uzvrat urade. Nevladine organizacije, dakle, rade za druge, a ne za svoju državu. Osnovano ih je pedesetak i zna se ko iza toga stoji. Njihov rad finansiraju Amerikanci, odnosno albanski lobi iz Amerike, kako bi sprečili razvoj ovog regiona i povećali albanski uticaj, s namerom da Albanci u narednom periodu osvoje teritoriju južnog Jadrana. Strategija je prosta: kupiti zemljište i, samim tim, osvojiti priobalje, čime zaposedaju i more. I na primeru Kosova se pokazalo da je vlasnik stada vlasnik i pašnjaka. Fundamentalisti i ekstremisti bi da prošire Albaniju da bude što veća.“
(„Glas javnosti“)
Vladimir Savčić Čobi,
„pevač, glumac, a sada i kulinar u emisiji na Art kanalu“, rođen je 6. 6. 1948. godine u Nišu. Priča o značenju broja šest u životu:
„Razbio sam do sada šest automobila i na sreću nikada nisam zadobio nijednu ogrebotinu. Prvi put mi se to desilo 1976. godine u Zaječaru. Potom sam 16. maja 1980. slupao prvi ‘sitroen’. Pošto mi se auto dopao, kupio sam isti, koji sam razbio šest godina kasnije. Stari ljudi iz mog kraja kažu da sam srećan čovek i da to potvrđuju i moji razmaknuti zubi.“
(„Zona“)
Goca Tržan,
pevačica, „otkriva deo sebe i kaže da jedino ne podnosi neuspešne ljude“, na pitanje kom tipu žena pripada, kaže:
„Uf, veliki sam tiranin! Ne znam da li postoji ovakav tip žene kao što sam ja. Pripadam grupi žena, ako takve uopšte postoje, koje imaju mušku pamet.“
(„Glamur“)
Uroš Đurić,
slikar „i anđeo iz oba dela kultnog filma Srđana Dragojevića“, na pitanje da li ga smara što ga prepoznaju na ulici, odgovara:
„Otupeo sam nekako. Zavisi od trenutka i kako ti prilaze. Najviše me smaraju oni koji u tom pozdravu vide neku socijalnu korist i daju sebi na značaju. Zato volim da putujem. Jer to mu dođe kao da sam nevidljiv. A to je privilegija.“
(„Glamur“)
Aleksandar Radić,
vojno-politički komentator, smatra da će javljanje regruta postajati sve veći problem Vojske „jer civilno služenje nije dobro regulisano, pa često dolazi do zloupotreba“:
„Može se očekivati da će sve manje ljudu dolaziti u jedinice i to će biti i lošiji biološki materijal, ljudi slabijih sposobnosti, nižeg obrazovanja…“
(B92)
Maja Uzelac,
TV autorka, za sebe u šali kaže:
„Pa to je ona kučka što zna sve o svakome, precrtava haljine iz modnih časopisa, uništava muškarce, naivne goste i slučajne prolaznike, niste čuli?“
(„Blic“)
Dragan Vujić Vujke,
glumac, nadahnuto govori o svom emotivnom životu, jer „za ovog Dorćolca se priča da je neodoljiv i da ga žene obožavaju“:
„Kada se dajem opasan sam po ženski rod. Za žene sam B-52. Bombardujem ih emocijama, pa mi se dešavalo da su neke bukvalno pobegle, jer nisu mogle da izdrže ogromnu količinu energije. Moja najveća mana je nestrpljivost. I sedam sati čekanja za mene je previše. Onda ‘krećem’ u bombardovanje pozivima, željama za viđanje, poklonima i pažnjom. Žene, ako su dovoljno pametne, iskoriste priliku pa pobegnu, a neke koje to nisu – ne iskoriste, ali i one pobegnu. Naravno, nisu sve umakle, bio sam dosta dobar ribolovac u životu.
Ljudi kažu, da čovek sa četrdesetak godina, a neoženjen, ili je gej ili nenormalan. Nisam peder, ali sam normalan. Mušku slobodu iskorišćavam sasvim dovoljno, a s druge strane priželjkujem porodicu i neke naraštaje koji će naslediti moju pozitivnu energiju. Ipak, ne bih voleo da umrem neiskorišćen, kako u profesiji tako i privatno. Voleo bih da budem sa 1000 žena, ali ako nađem pravu, onda mi onih 999 može biti samo tiha patnja. Na dobrom sam putu da nađem ženu svog života, ali kako je govorio moj pokojni deda: ‘Zebem da će biti dok ne bude.’ Teorija je jedno, a praksa drugo. U udvaranju ima šablona, ali ako imaš tri recepta, onda te provale očas posla. Ali ako imaš 703 fazona – druga priča. Nije ih poželjno otkrivati.“
(„Glas javnosti“)
Ivana Kukrić,
manekenka sa internacionalnom karijerom, na pitanje šta voli da nosi na modnoj pisti, kaže:
„Retko sam nosila suknje do kolena i ravne baletanke, jer to zaista ne bih znala da ponesem. Zato mi uglavnom dodeljuju agresivnije modele, jer se to verovatno bolje uklapa sa mojim hodom. Često mi ljudi kažu da na pisti delujem pomalo nepristupačno i agresivno, što je potpuna suprotnost Ivani dok šeta gradom. Najprijatnije se osećam u patikama, džinsu i s kačketom na glavi.“
(„Glamur“)
