Narodne pevačice
Evolucija obožavanja ili od Lepe do Cece
"Ona može da zakaže koncert, stane na scenu, gleda u nas i drži pano sa tekstom svoje pesme, i mi ćemo pevati umesto nje"
Udžbenici za reviziju
Ko je ovde normalan
Ni posle dve decenije nakon odluke Svetske zdravstvene organizacije da homoseksualnost nije zdravstveni poremećaj u Srbiji se svest nije bitno promenila. Čak se čini da su predrasude sve dublje, dok je sistem obrazovanja ostao ukopan, nepromenjen i kao naručen za stvaranje netolerantne atmosfere
Kultura sećanja – Draško Gagović (1961–2001)
Fotograf surovog vremena
Navigator
Da li zbog žaketa…
Igre na sreću
Siromašni rasipnici u potrazi za bogatstvom
Koliko država nedeljno zarađuje od igrača lutrije, sportske prognoze i televizijskih kvizova, kakva je zakonska regulativa i šta su sve posledice ovih igara
Navigator
Kako je Tadić proćerdao Mladića
Novogovor
Koučing
Srpsko-evropska posla
Balkan kao kletva
Broj nedelje
Deset
Srpsko-evropska posla
Da je malo manje naopačke
I da dobijemo status kandidata, i da Serž Bramerc klimne glavom, a da nam pre toga ne vrate vizni režim zbog lažnih azilanata, sistemska sigurnost (iliti, sigurnost u sistem) i red se ne uzimaju iz pretpristupnih fondova. To je ono što bi trebalo da nam je već odavno jasno
Internet zajednica
Reklamersko forsiranje vedrog duha
Projekat "365 lepih dana" (www.365lepihdana.rs) funkcioniše pod sloganom: "Svakodnevno širimo optimizam, bildujemo lepo raspoloženje i širimo zajednicu nasmejanih ljudi." Nažalost, iz pokušaja da se ukaže na to šta je u Srbiji dobro, nenamerno izbijaju pesimizam i beznađe
Samoubistva tinejdžera
Žrtve društva i predrasuda
Još nije poznato, ni u jednom od dva slučaja, zbog čega su mlade devojke odlučile da zajedno odu u smrt. S tim neznanjem trebalo bi da raste i osećaj krivice celog društva
Srpska pravoslavna crkva i internet
Duhovnost na društvenoj mreži
Na Fejsbuk profilima pojedinih sveštenika moguće je pronaći sadržaje kojima se ne bi ponosili ni obični građani. Pojedini sveštenici iznose političke stavove, koriste "slobodnu terminologiju","lajkuju" grupe poput "Ko tebe grudvom, ti njega ledenicom", "Pet najjačih psovki" ili "Svi mi koji silujemo profil one osobe na koju se ložimo". Stoga se kao ključno više ne nameće samo pitanje da li, već na koji način bi društvene mreže trebalo da se koriste od strane sveštenih lica
Strip esej – Povodom Afričkih pustolovina Julesa Radilovića i Zvonimira Furtingera
Dragi kamen iz Afrike
Dragulji opusa Julesa Radilovića jesu Kroz minula stoljeća, Afričke pustolovine, Kapetan Leši i Herlok Šolms. Četiri stripa i četiri žanra, istorijski, avanturistički, ratni i humoristički. U njima je nadišao zanat realizma i ponudio magiju vizuelnog pripovedanja. Radilovićeva i Furtingerova pripovest Afričke pustolovine kreirana pre pola veka postala je sama srž egzotičnog pojma afričkog kod tadašnjih čitalaca. Ova vrsta egzotizma ima zanimljivu komponentu – vrsta je postkolonijalnog čitanja Afrike mnogo pre nego što su postkolonijalna čitanja ušla u akademsku modu
Feljton – Poglavlje iz knjige Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga
Pohvala gluposti
U izdanju "Gradca" nedavno je izašla iz štampe zanimljiva knjiga pod naslovom Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga. Reč je o knjizi u kojoj možete pročitati razgovore koji su vodili Umberto Eko, pisac, profesor i semiolog, i Žan-Klod Karijer, esejista, dramaturg i scenarista, pored ostalog autor nekoliko scenarija za filmove Luisa Bunjuela. Medijator razgovora bio je Žan-Filip de Tomak. Karijer i Eko razgovaraju o sudbini knjige u današnjem vremenu, ali pokreću i mnoga druga pitanja koja se tiču savremene kulture, tradicije i informatičkog društva. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju prenosi jedno poglavlje iz ove knjige
Izjava nedelje
»Iznenadićemo čelnike režima idejnim rešenjem koje smo pripremili za veliki miting 16. aprila, i uveren sam da će reagovati i raspisati vanredne parlamentarne izbore.«
Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke ("Pravda")
Knjige – Arkadije Averčenko, Tuce noževa u leđa revoluciji (»Jugoistok«, Beograd 2011)
Visoko talentovana knjižica
Kako je drug Lenjin daljinski pohvalio Arkadija Averčenka i kako smo to ponovo otkrili
Nuspojave
Linčerski konsenzus
Nema ko se nije izređao nad dvoje niških klinaca, od javnih Imalaca Mišljenja pa do horde anonimnih internet-kanibala
Diskriminacija bivših štićenika popravnih domova
Bez podrške na margini života
"Imam devojku, dugo sam sa njom i mislim da je to ozbiljno, ali se jako plašim da joj kažem da sam bio u vaspitno-popravnom domu. Strah da me ne odbaci zbog moje prošlosti je jači od svega"
Lisica i ždral
Krizis žanra
Blago tebi, pišeš šta ti se ćefne i još ti plate, vele moji drugovi koji do kletog dinara, kao i ja kad sam sa njima, dolaze svirajući muziku miliona, tj. pesme koje u jednoj sezoni obožava 89 odsto klijenata
Vodič za srednjoškolce
Evropa za svaki dan
"Zamislite da sa grupom prijatelja delite kuću. Smatrate da je dobro da stvari obavljate zajedno (kuvanje, žurke, odlazak na odmor…), ali ste ustanovili pravilo da se ništa ne preduzima bez pristanka svih ukućana. Nakon nekog vremena shvatite da, mada su stvari koje radite uspešne, ne činite baš mnogo toga, jer je teško postići saglasnost svih… Ubrzo zaključujete da bi vam, dugoročno gledano, bilo bolje da neke stvari ipak uradite, iako se sa njima slaže samo većina." Ovako se u Evropskom dnevniku objašnjava promena glasanja u institucijama EU, od prvobitne "stroge jednoglasnosti" na većinsko odlučivanje
Lisica i ždral
Imam kuća na Pelister
Na povratku sa njegovog privatno-službeno-navijačko-pašenoško-grebatorskog putešestvija čekao ga je službeni automobil, medij koji mu pomaže da se vrati u službeni ministarski mod
Izjava nedelje
Dobili smo ministra zdravlja po meri naroda.
Vladimir Ilić, politički direktor G17 plus o imenovanju dr Zorana Stankovića, patologa, za ministra zdravlja
(B92)
Intervju – Gordana Knežević-Orlić, predsednica IO Udruženja izdavača udžbenika i učila Srbije
Udžbenik je kulturno dobro
"Sve analize ovog projekta govore da projekat besplatnih udžbenika, u ovoj fazi kada država nema dovoljno novca, treba da bude okrenut socijalno ugroženim kategorijama. Pod velikim je znakom pitanja zašto bi država trošila novac na onu decu čiji roditelji mogu da plate školske knjige"
