Na početku ulice u naselju je tabla sa obaveštenjima, na njoj se nalazi papir koji prolaznicima bode oči čim prođu pored njega. Crnim boldiranim slovima napisana je najava o budućim pregovorima za iseljavanje, kao i informacija da je stanovanje u ovom kraju neuslovno za život, naročito u prostoru sportsko-rekreativnog centra
Jedino što je preporučilo Sašu Sredanović za intervjue jesu njeni profili na društvenim mrežama, po čemu je uporediva sa, recimo, lažnim estetskim hirurzima, poput Save Kneževića, koji je u fensi ordinaciji na Terazijama kasapio žene i spaljivao im lica kiselinom. Oboje su imali savršene i verifikovane profile na Instagramu, reći će žrtve prevare
Koliko je potreba za junakom-osvetnikom, koji uzima pravdu u svoje ruke, univerzalan fenomen? U kojoj meri i u kojim oblicima je prisutna u našem društvu? I zašto? Kakvu ulogu u tome igra (ne)poverenje u institucije, posebno sudstva, i šta slavljenje takvog razrešenja problema govori o nama? Koliko su udaljeni pravo i pravda i zašto je selektivna pravda – vrhunac nepravde? Kako ovo pitanje vide profesorka psihologije Tamara Džamonja Ignjatović, profesor prava Bojan Pajtić i filozof Vladimir Cvetković
Predsednik Srbije zna u metar koliko je izgrađeno puteva i auto-puteva, imena svih sela i zaselaka u Srbiji i probleme sa kojima se suočavaju. Silne činjenice ili nešto što liči na njih kod velikog broja recipijenata proizvode osećaj autentičnosti, jer neko ne može da govori neistinu, misle oni, ukoliko recimo kaže da su u nekoj novoj fabrici zaposlena 372 radnika, ili da je izgrađen put od 34,67 kilometara
U julu prošle godine Aleksandar Vučić je nadobudno izjavio da je Sajmište bilo “pod teškim naslagama zaborava” sve dok ga se on nije setio, te da, uz njega, srpsko društvo “konačno figurativno i stvarno oslobađa Sajmište”. A oslobađa ga onako kako su, pre 30 godina, Vučićevi tadašnji politički istomišljenici “oslobađali” Dubrovnik: iz porušene stare kule Beogradskog sajma niče “lepša i starija”, sve sa panoramskim liftom, čija je jedina svrha da posetiocima Memorijalnog centra, umesto podsećanja na prošlost, ponudi pogled na budućnost, Vučićev Beograd na vodi
Elokventnim vapajem za socijalnom pravdom jedan učitelj sa Anda “došao je niotkuda” da uzdrma establišment i stigao do predsedničke palate, ali je umoran od natezanja s Kongresom pokušao da izvede puč, koji je bio kratkog veka jer su ga svi ostavili, pa ga je lično obezbeđenje odvezlo u policiju
Nasilnički čin učenika Tehničke škole u Trsteniku razmotao je zamršeno klupko bezbednosti profesora, ranjivosti tinejdžera i disfunkcionalnosti porodica. Javnost nije ostala nema, ali umesto da razume zašto je učenik izmakao stolicu profesorki, a potom pokušao samoubistvo – traži krv i odmazdu
Prema zaključku Nacionalnog prosvetnog saveta, na osnovu kojeg je ministar Ružić tražio da se oformi komisija, stoji da “nijedna interpretacija programa ne može da sadrži elemente ideologije i da se mora voditi računa o psihološkim i sociološkim predznanjima učenika kada je u pitanju interpretacija programa budući da đaci psihologiju uče od drugog razreda srednje škole, a sociologiju od trećeg”
Tekst Nikole Bertolina Prevodljivost poezije, koji je master-klas o prevođenju i za stručnjake i za laike, biće deo zbornika Između dvaju svetova, zbirke radova o prevođenju koji priprema Institut za evropske studije kao deo projekta “Kulturni transfer Evropa – Srbija od 19. do 21. veka”, br. 7747152. Ljubaznošću Gordane Đerić, urednice ovog zbornika, objavljujemo jedan odeljak pomenutog teksta prevodioca i pisca Nikole Bertolina
Posle sugestije prodavca koji izgleda kao da deli finansijske ili pravne savete, kupci marihune legalizovane u Nju Džersiju staju u red koji vodi do desetak pultova. Tu im pakuju vutru u papirne kese bez bilo kakvih oznaka. Dozvoljeno je da se dobije najviše jedna unca, što je skoro 29 grama kanabisa. Kad krenu za Njujork, niko ih neće dirati iako je tamo marihuana i dalje kriminalizovana
Džonatan Litel: Eumenide; prevela s francuskog Gordana Breberina; Laguna, Beograd, 2022.
