“Umesto da odgovaraju o sprezi države i kriminala o kojoj isplivava sve više saznanja, oni obrću stvari po principu ‘napad je najbolja odbrana’ i preko tabloida optužuju opoziciju. To je zamka koju oni postave tako da si ti sad odjednom optužen i treba da se braniš. I to čak ne ni ja, nego moj mrtvi otac. Meni ne pada na pamet da u tome učestvujem”
Za sada je u Nemačkoj fudbal u senci kritika zbog gaženja ljudskih prava u zalivskoj monarhiji koja je domaćin Mundijala. Ali, kada u sredu nemačka reprezentacija istrči na teren i lopta poleti, malo koji Nemac će se odazvati pozivu da iz protesta ne gleda prenose utakmica
Troškovi održavanja Olimpijskih igara i Svetskog prvenstva u fudbalu naglo su porasli u poslednjih trideset godina, a Katar je podigao lestvicu. MOK i FIFA žele da verujemo da je održavanje takvih događaja jedno od najboljih oruđa ekonomskog razvoja još od parne mašine, mada zemlje koje su bile domaćini velikih takmičenja najčešće nisu imale kratkoročnu neto ekonomsku dobit od takvih poduhvata, a dugoročnu je teško evaluirati
“Često se dešava fenomen ‘staklenog plafona’, gde je ženama mnogo teže da dosegnu najviše političke pozicije bez obzira na kvalitet. Sada imamo zanemarljiv broj žena na čelu partija, a većina se i povlači iz političke trke, unapred misleći da nisu dovoljno kredibilne. Ženama se sve mnogo više zamera – i kada se snađu u politici i kada se ne snađu, i način na koji se prezentuju, kako se oblače, kakve su im frizure…”
Opstrukcija izbora Nenada Bjekovića za predsednika Fudbalskog saveza Srbije nije samo delo jakih oponenata iz Crvene zvezde, već je iza cele operacije stajao neko mnogo moćniji. Iako je miniran Partizanov kadar, stvarna meta bio je Dragan Stojković Piksi, kome se zamera da je neformalni šef Saveza i da ima nameru da učvrsti tu poziciju
“‘Jovanjica’ je, sasvim je to jasno, bila veliki državni posao. Postojala je sprega najvećih državnih dužnosnika, službi bezbednosti, policije, penzionisanih obaveštajaca... Povratak je to staroj praksi, iz vremena Slobodana Miloševića: službe bezbednosti sarađuju sa kriminalnim grupama kako bi realizovale svoje poslove i interese, i finansirale svoje aktivnosti”
„Bata Santos“ će biti član Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost, čovek koji je kao ministar odbrane 2015. javno rekao da „voli novinarke koje lako kleknu“. To ga je tada koštalo ministarskog mesta, ali je zato postao šef BIA, da bi se sada u velikom stilu vratio u Vladu kao ministar unutrašnih poslova
Kada je na ulici pred ruskom ambasadom otpočeo minut ćutanja za žrtve, neko iz zgrade ambasade je pustio, veoma glasno, neku „patriotsku“ muziku, koja je valjda trebalo da bude svojevrsno nadglasavanje (ćutećih!) demonstranata, ili simbolički polemički odgovor tom pomenu žrtvama
“Ovo što nam se dešava na Šordošu je klasičan primer komodifikacije javnog dobra u službi privatnog interesa političke i građevinske mafije. Situacija prilično podseća na južnoameričke scenarije, gde imate korumpirane lokalne vlastodršce u ljubavi sa krupnim kapitalom i policiju koja za smešan novac štiti nečije gospodarske pozicije. Možda mi je jedan od najturobnijih utisaka upravo ta degradacija policije”
Građani koji mesecima stražare na Šodrošu u poslednjih nedelju dana imali su nekoliko okršaja sa policijom koja hoće da ih rastera da bi radnici kineske kompanije CRBC pripremili teren za izgradnju mosta preko Dunava. I nakon brutalnog postupanja policije i privođenja kažu da se neće povlačiti
Sutra, na Dan oslobođenja Novog Sada, inicijativa Ekološko protest ovog grada zove građane na protest protiv uništavanja prirode oko Dunava zbog izgradnje četvrtog mosta. Noć je protekla mirno iako se činilo da neće. Jutros su na Šordoš stigle građevinske mašine
