Smeniti jedan autoritarni režim, koliko god bilo teško, lako je u poređenju sa izgradnjom funkcionalnog demokratskog sistema. Oduševiti ljude i povesti za nekom (maglovitom idejom) lako je u odnosu na osmišljavanje ozbiljnih i dugoročnih politika
Mnogi prodemokratski protesti od 1990. do danas završeni su bez uspeha i gubitkom energije, ali neki od njih su uspeli da izdejstvuju da se vlast, bar donekle i bar u nekom periodu, povuče pred voljom građana
Beloruski opozicioni bloger Sergej Tihanovski je na zatvorenom suđenju koje je završeno 14. decembra osuđen na 18 godina strogog zatvora. Mužu bivše predsedničke kandidatkinje u egzilu Svetlane Tihanovske na teret je stavljeno izazivanje društvenog neprijateljstva, ometanje rada Centralne izborne komisije i organizovanje radnji koje grubo narušavaju javni red
Počela je igra živaca, izdržljivosti, upornosti i strpljenja koju je predsednik Srbije otkako je na vlasti uvek dobijao. Uprkos otežavajućim okolnostima na ulice je izašlo dovoljno ljudi da blokiraju saobraćajnice i da policiju odvrate da interveniše. Predsednik Srbije sebi ne može da dozvoli da ga još jednom porazi „ulica“. Do izbora je ostalo nepuna četiri meseca
Četrdesetak ekoloških organizacija u pedesetak gradova i opština širom Srbije najavile su treće subote zaredom blokade puteva. Od masovnosti protesta zavisiće njihova verodostojnost, buduće akcije i reakacija državnih organa
U intervjuu za novo „Vreme“ Nebojša Zelenović govori o odnosima sa koorganizatorima protesta, gostovanju u „Utisku nedelje“ sa Savom Manojlovićem, koalicionim partnerima iz „Ne davimo Beograd“, Oliveri Zekić i REM-u, Rio Tintu i brojnim drugim temama
Bolje je graditi na onom što je dobijeno, nego rizičnim akcijama dovoditi u pitanje vlastite ciljeve i kredibilitet. Zavodljiva je energija manjine bez koje ništa ne bi započelo, ali sada je ključ u konsolidaciji podrške šarolike i tihe većine
Dok Kreni-Promeni najavljuje pobedničko slavlje u petak u 14 časova, lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta poziva na nastvak blokada u subotu u 13 časova
Nakon pune dve godine Srbija bi iduće nedelje trebalo da otvori klaster „Zelena agenda i održiva povezanost“, najzahtevniji i najskuplji u pristupnom procesu. To se dešava u trenutku kada se svako malo širom Srbije organizuju ekološki protesti
Kako će se salto mortale Aleksandra Vučića sa zakonima o eksproprijaciji i referendumu osetiti u njegovim redovima? Pred čitaocima je nacrt ideje bez izmena i dopuna
Kakav je Aleksandar Vučić među svojim mladim naprednjacima? Zbog čega u društvu vođa navijača Crvene zvezde ne deluje kao odlučni i samouvereni lider koji se nikog ne boji? I može li opozicija na izvorima u aprilu sledeće godine kapitalizirati ozbiljne ekološke probleme
Prve nedelje Vučić je radio na tome da okleveta organizatore protesta optužujući ih da su strani plaćenici. Sada kada je video da to “ne pali”, nastoji da pocepa protest igrajući na sujetu lidera. Sposobnost druge strane da ostane mirna i ne naseda čak ni na svoje pogrešne izjave, ponašanje i postupke, imaće veći značaj od Vučićevog medijsko-propagandnog inženjeringa
Paravojno krilo SNS-a funkcioniše u celoj zemlji. Služi za prljave poslove, a zauzvrat biva nagrađivano novcem građana, zaposlenjem, ali i “dozvolom” da bez sankcija obavlja razne protivzakonite aktivnosti. Veruje se da je naprednjačka paravojska ponekad i ponegde jača od “obične” partijske infrastrukture, te da se važne odluke gde se vrti veliki novac donose isključivo uz učešće paravojnih “generala”. Sa druge strane, ove dve strukture su međusobno slepljene i isprepletene, kao i bezbednosne strukture sa njima
“Želim da uverim javnost da niti ovi zahtevi koje smo postavili, niti naše organizacije koje su godinama posvećene ekološkim problemima imaju bilo kakvu drugačiju agendu od one koju imaju svi učesnici protesta. Dakle, da se stavi tačka na rudnik, ali i da se jasno da do znanja da građani više neće trpeti laži i obmane vlasti i ugrožavanje naše budućnosti”
Pojedine tačke novog zakona o eksprorijaciji su neustavne, a delovi novog zakona o referendumu su besmisleni. Predsednik Vučić i Vlada Srbije imaju više pravnih mogućnosti da sporne zakone izmene, vrate u proceduru ili stave van snage
Predsednica Vlade Ana Brnabić je još 19. novembra 2020. potpisala odluku o obrazovanju Radne grupe za implementaciju projekta „Jadar“. Za predsednicu Radne grupe je imenovana potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović
Manojlović je Zelenoviću zamerio da je “prekšio dogovor” da se zahtevi protesta neće proširivati i rekao da će se oni izjaloviti ako se svake nedelje budu dodavali novi zahtevi. Zelenović je negirao da takav dogvor postoji i rekao da stvar sa 100.000 ljudi na ulicama sada „treba zakucati“ dodatnim zahtevima da se hitno donese zakon o zabrani iskopavanja litijuma u dolini Jadra jednom za svagda i smene članovi i šefica REM-a
"Naredne subote protesti će biti održani na još više lokacija i pored starih iznećemo dva nova zahteva"
„Destine plaćenika“ koji su „maltretirali milione pristojnih građana“ naterali su u subotu predsednika Vučića da kaže da će naložiti da se izmeni Zakon o ekproprijaciji. Čovek čija vlast se zasniva na nepopostljivosti makar verbalno je najavio da će da popusti. Što do apsurda dovodi njegovu izjavu „da ulica neće određivati politiku u Srbiju“ i štošta drugo
Zabrinjavajuće za vlast bi trebalo da bude što je na proteste izašao značajan broj ljudi i što je nekolicina mladih aktivista pokazala velike organizacione sposobnosti i nimalo straha, pod režimom čija je jedna od poluga vlasti zastrašivanje. Tamo gde je bilo provokacija demonstranti nisu ustuknuli. Konačno je na građanskim protestima došlo do smene generacija. Do izbora je ostalo još četiri meseca
“Ovi protesti su i legalni i legitimni jer građani imaju pravo na njih ako misle da vlast ne vodi zemlju u dobrom pravcu i ako ne postoji drugi način da se spreči štetno delovanje režima”
“Kao i u slučaju ‘Savamala’ građani su i u Šapcu zvali policiju, ali policija im je spuštala slušalicu i nije se odazvala”
Vučić je u svom obraćanju naciji pokušao da „pristojnom narodu“ ogadi opoziciju i ekološke aktiviste, poručio da bi Srbija postala "evropsko čudo" kada bi se u njoj proizvodile baterije od domaćeg litujuma i električni automobili i najavio da policija u subotu 4. decembra neće sprečevati blokade saobraćajnica. Kroz čitavo izlaganje je provejavao ton tihe pretnje
Mada je režim pokušao da se izvuče iz odgovornosti za poslove kompanije Rio Tinto, nastojeći da odgovornost svali na vladu iz 2005. i demonizujući vođe protesta, bunt je samo jačao. Posle dugo vremena pojavila se parola koju “obični” ljudi razumeju i spremni su da stanu iza nje. Između ostalog, to je plod naprednjačkog uništavanja institucija i parlamentarizma, tako da glas naroda više nema gde da se čuje sem na ulici
Ohrabreni masovnom podrškom građana širom Srbije proteklih dana, aktivisti nastavljaju otpor pod sloganom “Znamo da ne damo”. Pored povlačenja izmena zakona o eksproprijaciji i referendumu, više stotina njih je 29. novembra zahtevalo ispred Skupštine grada Loznice da se povuče prostorni plan grada, kojim je predviđena izgradnja rudnika litijuma kompanije Rio Tinto, i da se zakaže ponovno razmatranje tog plana
Politička boja ekoloških protesta vidljiva je na osnovu toga što proteste podržava 14 odsto pristalica SNS i sličnih, a na drugoj strani 68 odsto pristalica koalicije SSP i drugih, kao i 65 odsto pristalica Zeleno-leve koalicije… Punu pažnju treba obratiti na politički potencijal podrške ekološkim protestima jer činjenica da proteste podržava dve petine Beograđana i nešto više od trećine građana Srbije, kao i svaki sedmi pristaša vladajućih stranaka, nimalo nije zanemarljiva
“Neki kažu da je glavni razlog za eskalaciju izbegličke krize 2015. godine bio poziv Angele Merkel. Ne slažem se sa tom konstatacijom. Razlog je bio taj što je Sirija razorena, što je pola Iraka bilo pod vlašću Islamske države i što nije bilo razumno da se očekuje kako će Jordan, Liban i Turska da prihvate sedam ili osam miliona ljudi. Oni to jesu uradili, ali Sirijci, pa potom Iračani i Avganistanci, nisu mogli da uživaju prava koja im pripadaju kao izbeglicama u velikim šatorskim kampovima, bez mogućnosti da rade, da nastave obrazovanje, da jednom rečju žive u uslovima u kojima bi imali šansu za novi početak. I imali su pravo da krenu tamo gde im ta prava, barem donekle, mogu biti data. Ali isto tako treba reći da je ka Evropi krenuo daleko manji broj ljudi od onih koji je odlučio da ostane i da čeka da se vrati kući”
