"Ono zbog čega se mi bunimo je sledeće: došao je neko ko radi, u suštini, istu stvar kao i mi, i vi to hoćete da subvencionišete. Umesto da subvencionišete srpske proizvode u Srbiji koji bi mogli da imaju nesrazmeran prihod u odnosu na troškove, vi ste odlučili da efektivno subvencionišete proizvode tuđe države"
Uticaj lorda Bajrona rokenrola, kuma sumornosti, zen-džentlmena Dalaj Koena i njegovih muza na duh generacija bejbi-bumersa i njihovih X, Y i Z naslednika u godini naših jubileja, to jest pola veka od 1968.
"Gubici Er Srbije su veći nego što su bili gubici JAT-a. U periodu 2010–2012, neto gubici JAT Ervejza bili su oko 105 miliona evra. Ako ne uračunamo državne subvencije, neto gubici Er Srbije u periodu 2014–2016. bili su 150 miliona evra. Šta smo onda dobili"
Koja bih savremena zanimanja rado video u televizijskom prilogu „zanati koji izumiru"
U alpskom svratištu 0,001 odsto dobitnika globalizacije vlada dobro raspoloženje: zarade milijardera od 2010. rasle su po stopi od 13 odsto godišnje, a plate radnika po godišnjoj stopi od dva odsto, a i svetska ekonomija se nakon krize 2008. vraća u kolosek. MMF je 2017. izmerio rast globalnog BDP-a od 3,6 odsto – što mi u Srbiji nismo osetili
"Beograd ima odlične potencijale da postane ‘pametniji’ grad u budućnosti, jer je jedan od prvih gradova koji su primenili plaćanje parkinga mobilnim telefonom, uveo je gradski saobraćaj povezan na internet, kao i pilot-projekat ‘pametnog’ parkiranja"
"Pogledate da je planirani budžetski deficit ove godine bio 30 milijardi, čujete ono što kažu da imamo bolje finansije, manji deficit od planiranog, pa onda vidite da samo u kapitalne rashode neće biti potrošeno planiranih 30 milijardi. I – eto, nema deficita. Tu već nestaje cela ta fama da je sve sada daleko, daleko bolje. Jeste, bolje je, svakako ne možemo da kažemo da je lošije, ali to nije neki fenomenalan pomak, jer su uštede pravljene na mestima na kojima ne bi smelo da se štedi", kaže za "Vreme" dr Goran Radosavljević
Zašto je uspevao Nju dil u SAD 30-ih godina prošlog veka ili razvoj države blagostanja u nekim evropskim zemljama? Kapitalisti nisu to radili sami, nisu oni bili ti koji su inicirali socijalno osiguranje, zakone koji regulišu dečiji rad i minimalne zarade, prava radnika, sindikate... Neophodno je da postoji jak radnički pokret, što ne zavisi samo od kapitalizma već od tradicije društvenih protesta i neformalnih grupa, feminističkih reformista, kao i od vladinih inicijativa. Ako postoji demokratski sistem u kojem se računa snaga glasača, gde imate javnu kritiku kao legitimnu formu, veća je šansa da će kapitalizam biti reformisan na poželjan način
Vest da Samostalni sindikat deli novac radnicima koji su učestvovali u štrajku u Fabrici automobila uzburkala je javnost. To ipak nije dovelo da razjašnjenja odakle sindikatu toliko novca za pomoć radnicima
Čim je MMF dao signal da će dozvoliti povećanje plata i penzija, svi zainteresovani su zauzeli "niski start" i potrčali da se očituju glede željenog povećanja
Ne razbiram ko će tačno građanima i opštinama druge države pokloniti naših pet i po miliona evra: to je lični dar predsednika Republike, ili Skupštine, Vlade, gospoje guvernerke, Saveta guvernera, Krunskog saveta, Saveta potrošača, ili nekog sedamnaestog
Venecuelu potresaju politička kriza, masovne demonstracije protiv predsednika Nikolasa Madura, hiperinflacija, preti joj bankrot. Zemlja kao da se "udavila u nafti" i "pojela seme kukuruza uprkos bogatoj žetvi". Protivmere koje uvodi sve usamljeniji Maduro ne daju rezultate, dok zapadni mediji likuju nad propašću još jednog komunističkog sistema
"U kulturi i umetnosti su odnosi poremećeni usled destruktivnih strategija, od konceptualne umetnosti koja nije umetnost ali umišljen koncept jeste, preko poništavanja samih pojmova umetnosti nečim što se zove industrija zabave"
O "punoj kasi", 51-nedeljnom suficitu, nekredibilnim planovima i svemu što iz toga proističe
"Povećanje plata za deset odsto uz određeno povećanje penzija sigurno bi uticalo na ponovni rast fiskalnog deficita, kao i do usporavanja opadanja javnog duga u odnosu na BDP. U takvim okolnostima investitori bi procenili da ćemo ponovo kroz dve-tri godine morati da primenjujemo oštre mere štednje. Loše je ako naša ekonomska politika bude toliko nestabilna, odnosno ako pravimo nagle zaokrete iz restriktivne u ekspanzivnu politiku i obrnuto, jer tada postajemo nepredvidivi, a ta nepredvidivost predstavlja rizik za onog ko posluje u Srbiji"
Apoen nominalne vrednosti od 50.000.000.000 dinara u momentu puštanja u opticaj 15. decembra 1993. vredeo je 12,50 DEM. Samo sedam dana nakon toga pušten je u opticaj apoen deset puta veće nominalne vrednosti, a prethodno emitovani apoen je u tom danu vredeo svega 0,38 DEM, što znači da je za sedam dana izgubio 97 odsto vrednosti. Prenosimo delove teksta o monetarnoj politici u doba hiperinflacije profesora Đorđa Đukića, objavljenog u "Ekonomistu" 1994, u kome je pokazano u kojoj meri su korisnici kredita iz primarne emisije u privredi u vreme hiperinflacije ostvarivali dužničku dobit
Godišnje stvaramo 225 miliona evra dodate vrednosti u domaćoj ekonomiji
Može se tvrditi da je NIS u Srbiji profitabilno funkcionisao zahvaljujući potcenjenoj domaćoj sirovini, dok su njegovi konkurenti morali da obezbeđuju dobit iz marži – a visinu tih marži određuje zapravo NIS, kao dominantni igrač na tržištu. Čak je izračunato da se efekat niske rudne rente na tržištu može ilustrovati upoređenjem – da bi NIS-ovi konkurenti imali istu pogodnost od države Srbije, njima bi moralo biti omogućeno da ne plaćaju 70 odsto akciza
Velike kompanije širom sveta okrenule su se protiv Gugla nakon otkrića da se njihove reklame plasiraju uz radikalan sadržaj na internetu. Sve glasnije postaju i pritužbe korisnika da vodeće društvene mreže u želji za profitom zloupotrebljavaju svoj uticaj na tržištu
Ivica Todorić je najkrupniji predstavnik nove balkanske privredničko-tajkunske klase, nastale u tranzicionim mutnim godinama. Njegov problem postao je i politički, osim što je ekonomski i regionalni, zato što je toliko narastao da je prerastao samog sebe. U toj priči ima svega – i krupnog biznisa, i opasne megalomanije, i geopolitike. Problem su sad dugovi koji se mere milijardama evra, desetine hiljada radnih mesta i hiljade dobavljača
"Moje kolege kapetani kažu da je Beograd najgora destinacija za pristajanje. Kod Beton hale stoji pristan sa radionicom za opravku Jugoslovenskog rečnog brodarstva kojem uopšte nije mesto tu. Zamislite, radionica za popravku brodova usred Beograda, na najlepšem mestu! To je kao kad biste usred Knez Mihailove popravljali šlepere"
Umesto razložne skepse i ozbiljne rasprave, naš glavni pretendent na svu moć širi raskalašan optimizam i izbegava svaki razgovor u kome bi neko mogao da ga suoči s činjenicama. Tako teče kampanja u kojoj se Vučić takmiči sam sa sobom u izmišljanju boljeg života
Šta se dogodilo, pa je sporazumni razvod Siniše i Marije Mali prerastao u bitku za starateljstvo? Kako je ta bitka dovela do toga da u javnost izađu informacije o rušenju Savamale i drugim poslovima zbog kojih bi Marija Mali mogla da dobije status uzbunjivača? Na koncu, da li su osnovane sumnje dela javnosti koji smatra da je borba za starateljstvo zapravo zloupotreba političkog uticaja koji Siniša Mali nesumnjivo ima
"Nešto se drastično promenilo u tom čoveku. Mene je fizički napao i u istom mesecu je došlo do rušenja objekata u Savamali. Neki osećaj dominacije, vlasti i moći verovatno je došao do vrhunca – Ja sad mogu sve", kaže za Krik Marija Mali o svom bivšem suprugu Siniši
Istraživanja o globalizmu i antiglobalizmu, politici, migracijama, krahu i besu srednje klase, generacijskom jazu, četvrtoj tehnološkoj revoluciji, biznisu i "majčinom mleku politike"
Kada planiraju da postanu roditelji, mladi na institucionalnu pomoć društva kroz ustanove za čuvanje dece, a posebno na finansijsku pomoć države, praktično i ne računaju
Šta sadrže pregovaračka poglavlja i kako se Srbija snalazi u procesu proširenja
