Predsednički kandidat republikanaca malo je stišao zapaljivu retoriku usmerenu protiv ilegalnih imigranata. Ipak, njegova ciljna grupa su belci uplašeni za svoju budućnost koju im "kradu" nepoželjni došljaci koji im otimaju radna mesta, diluju drogu i spremaju terorističke napade
U čemu je suštinska razlika između prethodnog i ovog sastava kabineta Aleksandra Vučića? Ko su dobitnici, a ko gubitnici? Zašto su u aprilu održani "nepravedni i ničim izazvani" izbori, te zašto se više od sto dana čekalo da mandatar sačini spisak ministara i napiše ekspoze "na karo papiru"? Da li je Vučić imao problema da pronađe dovoljan broj voljnih da simuliraju ulogu ministara i prihvate da se premijer dernja na njih kao na školarce? Da li je iko posle svega pametniji? Izvesno je samo jedno: Aleksandar Vučić ne samo da je u stalnoj kampanji – Aleksandar Vučić jeste kampanja, čovek koji je od samog sebe napravio politički projekat
Kandidatura Donalda Trampa za mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država zvanično je potvrđena u Republikanskoj partiji. U toku je konvencija demokrata, koji nemaju drugog izbora osim da ozvaniče kandidaturu Hilari Klinton. No, i Tramp i Klinton imaju žestoku opoziciju u sopstvenim redovima
Poslednji u nizu terorističkih napada produbio je podele u francuskom društvu, u koje se uvukao osećaj bespomoćnosti i straha na kome jača desnica
Ovde se, decenijama unazad, odgoneta misterija uspeha, popularnosti i moći političkih lidera. Od Slobodana Miloševića, Vuka Draškovića, Vojislava Šešelja, do Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića, Borisa Tadića, te Tomislava Nikolića, Ivice Dačića, Aleksandra Vučića, svakih pet-šest godina ispitujemo kapacitet ovdašnjih potencijalnih lidera prepoznajući u njima Čerčila, De Gola, Hitlera, Tita...
Neko od odraslih bi morao da objasni mandataru da je on samo jedan od aktera političke scene, a ne statično središte sistema
Hilari Klinton i Donald Tramp vode mrtvu trku oko toga ko je manje popularan. Oko šezdeset odsto Amerikanaca ih ne voli, ili ih čak mrzi
Kako je jedno unutarstranačko pitanje dovelo u pitanje sudbinu Velike Britanije i Evropske unije
Premijer koji nam obećava rast društvenog proizvoda do četiri odsto otkriva prirodu vlasti jer nema moć da prodre u polusvet fantomki i navijačkih grupa koje sprovode teror
Samo široko i principijelno ujedinjena opozicija ima neke šanse. Sve ostalo je gubitnička strategija i igra mačke i miša kakvu smo gledali poslednjih nekoliko godina. Ili pak mazohističko čekanje da sa istoka ili zapada dođu neke "ljubazne čike" i ratosiljaju nas bede
U beogradskom Sava centru u novembru 2012. godine održana je premijera dokumentarnog filma Valter, reditelja Andreja Aćina, priča o heroju Drugog svetskog rata Vladimiru Periću, ali i priča o najpopularnijem jugoslovenskom glumcu Velimiru – Bati Živojinoviću, koji je glumio lik inspirisan Perićem u filmu Valter brani Sarajevo Hajrudina Šibe Krvavca. U "Vremenu" je tada izašao tekst posvećen Bati pod nazivom "Veći od filma", koji neznatno promenjen danas ponavljamo. Uvod tog teksta završavao se rečenicom: "Mit je dobio još jedno poglavlje." Tri i po godine kasnije, 22. maja 2016, Velimir – Bata Živojinović je iz života nepovratno prešao u legendu, u snu, u bolnici "Sveti Sava" u Beogradu
