"Ja se u pozorištu stvarno ne mogu baviti izborima u Srbiji. To je tako malo i dosadno i nebitno. Ali ono u šta se svet pretvara pred mojim očima poslednjih 20 godina, to je ono o čemu ja ovde govorim. O porazu slobodoumlja"
Pitam se koliko li je samo imena maloletnih sinova, ćerki ili unučića na onim kovertama. Nismo skapirali pravila, priznajemo, mada ne kapiram zašto maloletnik ne može da dobije mikrotalasnu
Srbiju ubrzo čekaju beogradski izbori, a s njima će gotovo sigurno biti spojeni i parlamentarni izbori i ovo što se sada događa može se smatrati predigrom tih ključnih izbora koji bi najkasnije do proleća iduće godine mogli pokazati da je Vučićevo optiranje za predsedničku funkciju njegov najgluplji politički poduhvat
Zašto neću da glasam za onog ko misli kao i ja, a hoću za onog za kojeg lepo ni ne znaš šta misli
Vlast poručuje da opet imamo sile zla koje nam prete, najavu krvoprolića i uličnih sukoba... sve ukoliko se neko drzne i ne glasa za jedinog ispravnog čoveka. Tu je i poruka opozicionim liderima ako se usude da se pobune ili kažu da su glasovi, na primer, pokradeni: ako urade bilo šta od onoga što "Informer" već unapred zna da će uraditi, a na šta uglavnom imaju pravo, biće to protumačeno kao deo velikog "plana za rat". A gde je rat, tu su – sasvim očekivano – vojska i policija
"Možemo samo da zamislimo kako je ljudima koji su siromašni, jedva preživljavaju, neko ih na mejnstrim kanalima – kojima jedino imaju pristup – svakog dana plaši da će biti haos, da će biti nestabilnost, rat, da Soros i NATO finansiraju zlu opoziciju... uplaše se. Uplaše se i glasaju za populistu koji će da im obeća neku vrstu stabilnosti. Ne veruju svom novčaniku, ne veruju svom stomaku, veruju u ono što piše u novinama"
Umesto razložne skepse i ozbiljne rasprave, naš glavni pretendent na svu moć širi raskalašan optimizam i izbegava svaki razgovor u kome bi neko mogao da ga suoči s činjenicama. Tako teče kampanja u kojoj se Vučić takmiči sam sa sobom u izmišljanju boljeg života
Saša Radulović i Nenad Čanak pokupili su sveopšti opozicioni odijum svojim beskorisnim kandidaturama, ali je zato tzv. Preletačević svima navodno jako simpatičan, iako radi to isto
Saša Radulović je postigao zanimljiv jezički sklad s Aleksandrom Vučićem: obojica upotrebljavaju termine povezane s Petim oktobrom kao negativne asocijacije
Nije li Vučić otelotvorenje onog oca kod Duška Radovića koji na roditeljskom sastanku zavapi: "Dajte vi meni neko dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja roditelj!"
Do guše u problemima i stvarnim aferama koje su se sad već otrgle svakoj njegovoj kontroli, Vučiću je najbezbolnije da se iz toga izvuče tako što će, ukoliko pobedi na izborima, svu moć i strahovladu preneti na Andrićev venac odakle će, sa sigurne udaljenosti delegirati i kadrirati, ali ovog puta – zaštićen simboličnim Ustavnim ovlašćenjima
Nakaradna i nakazna vlast neminovno dođe do tolikog apsurda da se na kraju uruši, videli smo to 5. oktobra. Problem je što nas istorija uči da se često i vraća, čemu su primer i oni koji danas odlučuju o sudbini Srbije, valjajući se i drpajući jedan drugog u septičkoj jami u koju su pretvorili čitavu zemlju
Američka diplomatska ofanziva nije razvejala strahove Evropljana da im Amerika radi o glavi. Šteta koju je do sada naneo predsednik SAD Donald Tramp je prevelika
Na teškim su mukama bili provladini mediji u poslednjih sedam dana – u pokušajima da se što efektnije i maštovitije dodvore premijeru i tek promovisanom predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću, pucali su iz svih oružja, prekršili i ono malo preostalih profesionalnih standarda i sav svoj pravednički gnev usmerili u Tomislava Nikolića. Sada je na redu posipanje pepelom i rehabilitacija aktuelnog predsednika
Paradoksalno, na RTS-u se uprkos vanrednim okolnostima mogao osetiti mali dašak slobode medija, mala promaja, jer su, zamislite, na javnom servisu mogli da govore o dva centra moći u Srbiji
Iščekivanje konačne odluke o kandidatu SNS-a za predsedničke izbore proteklo je u tabloidnom podizanju tenzija, kao pred početak velikog "selebriti rijalitija" kad producenti još kriju imena učesnika. Tri dana produženog vikenda, uoči Sretenja, poslužila su da se još jednom objasni zašto je važno da Tomislav Nikolić, aktuelni predsednik – odustane
Savamala će vlasti verovatno izaći na nos, ali to nije jedini slučaj prilagođavanja zakona interesima pojedinaca ili užih grupa. To se, bre, navadilo da tumači stvarnost i naš život onako kako njima odgovara
Sva je prilika da se Nikolić još uvek nada, jer nada umire poslednja, da je ova kampanja oko Vučićeve kandidature samo puko blefiranje i da će njegov "politički sin" na Sretenje napraviti još jedan obrt i još jednom prelomiti u korist Nikolića. U suprotnom, Šumadinac će, bude li prinuđen, svoje mirno povlačenje umeti da "namiri"
Možete odvojeno poslati fiskalne račune u jednoj koverti, a slipove u drugoj, od iste transakcije i tako duplirati verovatnoću vašeg izvlačenja
Privođenje Nikolića u Brisel ima svrhu samo u tome da se sretnu Vučić i Tači, a da niko ne postavi formalno pitanje oko njihovih funkcija. Ubuduće, uz posredovanje kancelarija EU, sretaće se ovi najmoćniji ljudi i možda im se smeši i Nobelova nagrada za mir
Ovaj očigledno neuspeli eksperiment sa pokušajem inkorporiranja znakova ekstremnog srpskog nacionalizma pokazuje da nam se bliže izbori
Izgleda da hakersko-špijunska zavrzlama u vezi sa izborom Donalda Trampa za predsednika SAD ipak odslikava dublju zabrinutost američkih struktura, koje uočavaju da ističe period američke apsolutne posthladnoratovske dominacije
Podsećamo na 10 događaja od kojih je prošlo više od 10 godina, a koji su obeležili 2006. godinu
Ovo je godina kad se u nekom trenutku činilo, do nevjerice, kao da odlasci neće stati
Još je bio usred pakovanja za povratak kući, a već su mu spremili poziv za informativni razgovor. Šta je to bilo toliko važno? Zašto ga nisu dočekali na aerodromu i priveli ga odmah, čim je sleteo? Jedino važno i najvažnije bilo je to što su Vuka Jeremića u odsustvu već bili izvikali za kandidata za predsednika Republike, pre nego što je bilo šta o tome imao da kaže. Posle je rekao, a bolje bi bilo da nije
"U najvećem broju slučajeva niko ništa ne dobacuje. Ali, mikrofon je uključen samo Maji Gojković i vi u prenosu čujete samo nju. Sećam se kad je Bojana Pajtića premijer optužio da mu vređa dete. Za to vreme Pajtić sedi pored mene i čita neki dokument. Ne da mu nije vređao dete, nego reč nije rekao. Pajtić je onda čudno pogledao u njega, a Vučić na to kaže: ‘Da, da, sad mi ponovo dobacuješ!’ To su stvari koje se ni po seoskim kafanama više ne događaju"
Nema ni trunke sumnje da je premijerova partijsko-medijska mašinerija omogućila potpuno nakaradnu atmosferu u kojoj svaki potencijalni kandidat za predsednika Srbije koji nije ni Vučić ni Vučićev treba ozbiljno da razmisli da li mu se isplati da ga vezuju konjima za repove pa čereče po tabloidima samo dva ili sva tri meseca. Ili da ipak "u frku ne ulazi kad je slabiji", jer svi već unapred znaju da pobednik bilo kojih izbora u Srbiji može biti samo jedan – Aleksandar Vučić, jer tako kažu rejtinzi. A da li je baš tako
