Prema radnicima iz zemalja Istočne Evrope Britanija je do sada bila velikodušnija nego njeni kontinentalni susedi: hiljadama zainteresovanih dala je radnu dozvolu. Da li su svi na dobitku ili najveću korist, kao i uvek, izvlače oni najbogatiji
U gotovo svakom televizijskom dnevniku potkraj ove godine građani Srbije dobijali su od najviših državnih ekonomskih funkcionera upozorenje da se ne zadužuju olako i da dobro prouče uslove pod kojima im se nude keš krediti, a odmah posle tih informacija bili su zasuti reklamnim porukama poslovnih banaka da požure na njihove šaltere i uzmu "kredite na dobar dan", navodno bez ikakvih formalnosti, bez žiranata i bez hipoteka
Ni pet godina posle pada Miloševićevog režima vlasti u Srbiji nisu omogućile uvid građanima u dosijea koja je o njima vodila tajna policija. Čak ni novi zakon koji reguliše tu materiju ne omogućava oštećenima da saznaju imena doušnika. Kakva su nemačka i poljska iskustva vezana za dosijea građana, bivše i sadašnje agente službi bezbednosti i koliko je to primenjivo u Srbiji
Godinu dana nakon "narandžaste revolucije" u Kijevu vlada apatija. Prevelika su bila očekivanja onih koji su protestovali na ulicama prestonice na minus dvadeset i onih koji nisu verovali da će bivši politički protivnici Viktor Juščenko i Viktor Janukovič sklopiti savez
Trogodišnji aranžman još nije završen i ne zna se kada će se završiti jer Međunarodni monetarni fond više ne veruje pregovaračima srpske vlade da će ispuniti ono na šta su se obavezali. Vlast u Beogradu izgubila je poverenje tako moćne međunarodne finansijske institucije posle serije prevara koja je kulminirala usvajanjem u parlamentu Zakona o penzijskom sistemu u formi kakva nije bila dogovorena sa Misijom MMF-a. Pariski klub poverilaca otpisaće nam dug od 700 miliona dolara tek kada se MMF uveri da je Vlada Srbije uradila sve ono na šta se obavezala u Memorandumu koji je potpisala sa šeficom Misije MMF-a Piritom Sorsom
General Mladić opet, vele, ‘vatan, i opet nije u’vaćen. Seljaci podno Medvednika ni pod razno ne znaju čije su Mladićeve ‘čele. Ni čuli za generala, ali za sve heroj naroda i države, samo jedan pita, Kakav je to junak, pa nije Kraljević Marko
Osim što su razgalili narod, fudbaleri i njihov selektor Ilija Petković uteraće, prema prvim procenama, između 15 i 20 miliona evra u kasu Saveza, čime postaju jedno od "solidnijih izvoznih preduzeća"
O prvoj domaćoj tužbi za namerno širenje HIV virusa još se premalo zna, ali je i to malo sasvim dovoljno za razmišljanje o tome kako ubuduće procesuirati i kažnjavati počinioce tog krivičnog dela. Evropska iskustva su raznolika, dok se u SAD periodično obnavljaju žučne rasprave na zadatu temu
Kako uprkos političkim porazima i gubitku članstva opstaje najlepša poljska bajka
Dok oko jedne poljske nevladine organizacije u Belorusiji traje diplomatski spor između Varšave i Minska, analitičari ukazuju da je na prostorima bivšeg komunističkog bloka počeo proces obrnut "šarenim revolucijama"
Topos i utopos pravoslavne geopolitičke mašte. Prošla su vremena kada je i kroz srpsku mitologiju prolutao motiv Carstva koje se preselilo na nebo. Srbi su trenutno u fazi prizemljenja i sa neba ne očekuju ništa dobro. Šta je zaista pravoslavna geopolitika
"Srednja klasa danas podrazumeva mogućnost da uđete u samoposlugu, kupite sve ono što vam se učini da vam baš i nije najneophodnije, ali i da ne gledate koliko taj proizvod košta pre nego što dođete na kasu"
Francuzi su znatnom većinom od 54,87 posto glasova odbacili u nedelju na referendumu evropski ustav nakon strastvene višemjesečne kampanje i javne rasprave kakva se ne pamti još od Miteranova dolaska na vlast 1981. Visoka stopa izlaznosti na birališta – blizu 70 posto – naglasila je još više značenje ove izrazite pobede protivnika evro-ustava
Ivo Andrić je između dva svetska rata bio visoki službenik Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije. Iz rukopisa knjige Andrićeve godine u diplomatiji Miroslava Karaulca, jednog od najozbiljnijih i najpouzdanijih proučavalaca dela i života Ive Andrića, "Vreme" ekskluzivno objavljuje poslednje poglavlje ove studije koje se odnosi na najkontroverzniji deo Andrićeve diplomatske karijere – njegovo službovanje u Berlinu u periodu između 1939. do 1941. godine, u kojem se otkrivaju neki do sada nepoznati detalji iz piščeve biografije
Staljin, Gulag – cena koju je najviše platio sam ruski narod – pakt Ribbentrop–Molotov, Katinska šuma, sovjetska okupacija baltičkih država... to, i mnogo čega još drugog, poglavlja su koja ovog 9. maja nisu na dnevnom redu. Na dnevnom redu je nešto sasvim drugo: odavanje počasti za blizu 27 miliona sovjetskih žrtava, vojnika Rajanoviča koji su ostavili svoje kosti na stanicama "križnoga puta", ili "crvenozvjezdanog puta" svejedno, od Volge do Berlina
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je upravo započetu 2005. godinom fizike. Povod za veliki broj događaja i projekata kojim će ovu međunarodnu manifestaciju obeležiti zajednice fizičara širom sveta jeste stogodišnjica "čudotvorne" 1905. godine, tokom koje je Albert Ajnštajn objavio pet naučnih radova presudnih za sveukupan razvoj nauke i ljudske civilizacije u XX veku
Dok pijuckate koktele u elegantnom baru u Istanbulu, lako je da na trenutak pomislite da ste na Menhetnu ili u Parizu, iako s druge strane Bosfora u daljini trepere svetla Azije. Danas su ulice Istanbula i Ankare čistije od onih u Berlinu ili Amsterdamu. Ali, Turska tek treba da se potrudi da sličan osećaj doživite i ako se zateknete u dalekim pokrajinama Dijabakiru i Erzurumu, ili mestu zvanom Nigde u srcu Anadolije
