U novom broju

Dejan Jović: Srbija je već pod nekom vrstom sankcija EU

“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”

Intervju: Dejan Jović, politikolog

Srbija je već pod nekom vrstom sankcija EU

“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”

Vesti

Evrovizija 2022: Ukrajina pobednica, Konstrakta peta

Pobednica Evrovizije 2022. je Ukrajina. Srpska predstavnica Ana Đurić osvojila je peto mesto. Srbiji je pripala nagrada za najbolji umetnički nastup ovogodišnjeg takmičenja

U novom dvobroju

Slobodan G. Marković: Okrećemo se od Zapada jer nam je povređen ego

“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”

Intervju: Slobodan G. Marković, istoričar

Okrećemo se od Zapada jer nam je povređen ego

“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”

Parlament 2022.

Grupni portret, nakrivljen udesno

Zabrinutost zbog jačanja desnice u budućem parlamentu Srbije izrazio je i Aleksandar Vučić. U parlament ulaze “čak” tri otvoreno desne opcije, ali sa “samo” 35 poslanika. Međutim, prava istina je da desničari odavno sede u parlamentu, i u vlasti i u opoziciji, te da ih je daleko više od 35

Izbori za predsednika Srbije

Susreti i razgovori u kampanji bez struje

Zdravko Ponoš obilazi Srbiju u “konvoju” od dva automobila. U prvom, njegovom privatnom fordu, nalaze se on i vozač, zastavnik u penziji Lazo; dok je Ponoš bio na funkciji načelnika Generalštaba Vojske Srbije, Lazo mu je bio ađutant. Iza njih sede mlada Nina koja fotografiše, snima i objavljuje na Fejsbuk stranici, te Srđan Milivojević, bivši “otporaš” – on zna svaki deo Srbije i vodi računa o organizaciji. Drugim automobilom, golfom, putuje “šef izbornog štaba”, Ponošev brat Boro, a vozač je njegov prijatelj i vlasnik tog golfa. Prevoze dva montažna štanda

Lični stav

Međunarodno pravo i Ukrajina – Ima li života nakon smrti

U pluralističkom svetu u kojem i pored globalizacije opstaju velike razlike u percepcijama toga šta je legitimno ili ispravno, oni akteri koji imaju superiornu moć odlučujuće će uticati na to kakva će biti percepcija pravednog, a posledično ponekad i kakve će biti sankcije za kršenja međunarodnog prava. To ne znači da oni koji krše norme neće imati nikakve “troškove” kršenja, ali to, razumljivo, nije prevelika uteha za žrtve

Svedoci istorije

Devet života jednog maratonca

Rođen u Beogradu, bomba koja je 6. aprila 1941. pala na kuću njegove porodice nije eksplodirala, iz logora Bergen-Belzen 1944. našao se na spisku onih za čiju je slobodu platio bogati švajcarski Jevrejin, uspeo je da preživi masakr izraelskih sportista na Olimpijskim igrama u Mihenu 1972. – Šaul Ladani. Ovog januara, u 86. godini, bio je u Novom Sadu

Rat u Ukrajini i izbori u Srbiji

Za svakog ponešto

Cinculiranje opozicije je razumljivo i očekivano s obzirom na to kakav odnos većina građana ima prema Rusiji i Putinu. Svako zaoštravanje bi im odnelo neke potencijalne glasove, a dali bi bogme i dodatnu municiju režimskim artiljerijskim tabloidima. Ali i vlast se našla u nezgodnoj situaciji. Trebalo joj je koji dan da artikuliše stav, valjda vreme da ispita javno mnjenje i donese odluku koja otprilike glasi: “može da bidne, al’ ne mora da znači”

Izbori 2022.

Prvi na listi SPS-a Ivica Dačić: Veteran sa dobrim glasom

„Mali Sloba”, kako su ga nekad sa podsmehom nazivali, uspeo je da preživi tri decenije u politici. Kaže da su srpske socijaliste “napadali zbog crvene boje, ali da to nije boja Socijalističke partije Srbije, već radničkog pokreta i krvi koja je pala za radnička prava”, ali i “boja hrišćanstva i uskršnjih jaja". Protivnici bi rekli da je i on sam premazan svim bojama, ili da su uskršnja jaja kao SPS: spolja crvena, iznutra bela i žuta

Na licu mesta: Sarajevo, Banjaluka, Tuzla, Jajce

Život u paralelnim svetovima

Da li je BiH na rubu raspada, dvadeset sedam godina nakon potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu? Ili je sadašnja situacija još jedno podizanje tenzija pred izbore, koji bi trebalo da slede oktobra 2022? Da li su nacionalistički lideri u ćorsokaku, pa igraju poker

Izbori 2022.

Predsednička kandidatkinja Milica Đurđević Stamenkovski: Mirdita, laku noć

Smatra da borba protiv istopolnih zajednica nije izgubljena. Prepoznatljiva je po oštrim medijskim duelima sa neistomišljenicima. Redovni je partibrejker na festivalu Mirdita, dobar dan. Zalaže se za saradnju sa Rusijom i Kinom, porodične vrednosti i nacionalno odgovornu politiku. Milica Đurđević Stamenkovski biće na predsedničkim izborima kandidatkinja Srpske stranke Zavetnici

Izbori 2022.

Kandidat za gradonačelnika Beograda Dobrica Veselinović: Čiji je grad!?

Na beogradskim izborima trčaće u trci za gradonačelnika ispred zeleno-leve koalicije Moramo. Politikolog je po zanimanju, ekolog po uverenju, a urbanista po opredeljenju. Sebe na tviteru naziva “dobrinačelnik”. U javnosti je postao poznat kada je Ne da(vi)mo Beograd u aprilu 2015. organizovao proteste poriv Beograda na vodi pod sloganom „Pokažimo im patku“. Velika žuta patka od stiropora bila je simbol protesta

Vesti

Sve više prijava zbog blokada: Neću da platim kaznu

Za mesec i po dana pravnu pomoć zbog prekršajnih prijava zbog blokada saobraćajnica pokretu Ekološki ustanak je zatražilo više od 3000 ljudi. Studentkinja Pava Slavković neće da plati kaznu od 5000 dinara

Portreti savremenika: nadbiskup Stanislav Hočevar i fra Marko Oršolić

Mostograditelji našeg doba

Lični osvrt na ljude koji veruju da ovozemaljski svet može biti mnogo bolje mesto i da je naša odgovornost da ga takvim učinimo

Svi naši protesti i lideri

Studenti, demonstranti, političari i ostali

Mnogi prodemokratski protesti od 1990. do danas završeni su bez uspeha i gubitkom energije, ali neki od njih su uspeli da izdejstvuju da se vlast, bar donekle i bar u nekom periodu, povuče pred voljom građana

Analiza

Protesti i studenti: Zašto nisu na ulicama

Studenti su nekada bili najmoćnija poluga građanskih protesta. U Srbiji se ponovo organizuju ulični protesti, vidljivi su na društvenim mrežama, svi znaju za njih, ali im se studenati i mladi ljudi ne priključuju u ozbiljnijem broju. Deluje da se njihov društveni potencijal negde izgubio

Opozicija pred izbore

Rastinje na spaljenoj zemlji

Koalicioni sporazum nastao je nakon što su pojedine opozicione stranke izašle iz svojih kancelarijica i proteklih par godina špartale po Srbiji, stvarajući preko potrebnu partijsku infrastrukturu. I nakon što su propale uzaludne nade da će neko drugi, odnosno evropski posrednici, nešto ozbiljno uraditi na poboljšanju katastrofalnih izbornih uslova i uopšte političke scene u Srbiji

Tri decenije od raspada SSSR

Reformatori u crvenim čarapama

Predsednik Rusije Vladimir Putin raspad SSSR nazvao je “najvećom geopolitičkom katastrofom 20. veka” čiji se potresi osećaju i danas. Spuštanju sovjetske crvene zastave na Kremlju i dizanju ruske trobojke prethodio je čitav niz istorijskih poteza čija retroaktivna analiza pokazuje da deo sovjetske elite nije bio toliko nepripremljen za reforme koje su usledile, kao što se to na prvi mah činilo

Tabloidni život i smrt

Politika spaljenog mozga i njeni finansijeri

I dok se u svetu štampani mediji bore za opstanak u doba procvata interneta, tragajući za novim poslovnim modelima, stiče se utisak da naši tabloidi ne samo da nemaju problema sa "održivošću" nego da je njihovo paramedijsko delovanje prilično profitabilno. U čemu je tajna njihovog uspeha

Medijski ratovi Aleksandra Vučića

»Srpski telegraf« protiv francuskog »Monda«

Dosad je vlast više puta uspevala da uz pomoć kriznog PR-a i režimskih medija svoje afere skloni od reflektora javnosti ili ih makar zagluši tako što ih predstavi kao podmetačinu i masne laži izdajničke opozicije, tajkuna, plaćenika novinara, stranih ambasada i službi ili izvede kontranapad fingirajući neku novu aferu koju opet pripiše „izdajnicima i plaćenicima". Hoće li uspeti i ovog puta?

Intervju – Duško Radosavljević, predsednik Saveza antifašista Vojvodine

Titova Srbija je bila najveća Srbija u istoriji

"Pobeda u Drugom svetskom ratu donela je Jugoslaviji planetarni ugled i značaj, neviđen pre toga u istoriji, koji nikada više neće biti dostignut na ovima prostorima. Na bazi te pobede građena je posleratna zemlja sa ravnopravnošću naroda i narodnosti, građanki i građana, samoupravljanjem, nesvrstanom politikom, uspesima u obrazovanju, kulturi, zdravstvu i društvenim delatnostima. Sve ono što je i odlika razvoja evropskih društava, koja su pobedu nad fašizmom iskoristila da počnu ostvarivati najveći mirovni projekat u istoriji čovečanstva, danas poznat kao Evropska unija"

Srpski svet

Tvrdokorna »meka« diplomatija

Vlasti Srbije na Srbe i srpske organizacije u susednim zemljama gledaju kao na svoje podanike, a zvaničnici iz Beograda se ponašaju patronistički prema njima. Dešavanja u vezi sa Srpskom listom na Kosovu ili odnos "toplo-hladno" sa predstavnicima srpskih organizacija u zemljama u okruženju pokazuju model podobnosti koji se praktikuje u pogledu saradnje sa Srbima u rasejanju

In Memoriam

Gordana Suša

(1946–2021)

Intervju – Predrag Simonović

Ispovest uzbunjivača iz MUP-a Srbije

"Onog trenutka kada vas okarakterišu kao nekog ko je nepodoban, ko urušava sistem, ‘ko prijavljuje kolege’, postajete persona non grata u matičnoj kući. Iako znaju da ste u pravu i da za sve imate dokaze, kolege se sklanjaju od vas, beže da vas ne sretnu po hodnicima kao da ste šugavi. Najteži trenutak, a ujedno i onaj koji mi je otvorio oči, bio je kada mi je moj dobar prijatelj i kolega s kim sam maltene istog dana počeo da radim – on je kasnije otišao u SUK, a ja u SBPOK – rekao: ‘Simo, mnogo mi zameraju kad me vide s tobom’"

Vlast i opozicija na popravnom

Pregovori, zanat najstariji

Neću da kažem kako su ovi pregovori unapred osuđeni na propast ili da će evroparlamentarci u njima držati Vučićevu stranu? Ni jedno ni drugo. Ali mislim da šanse za uspeh objektivno nisu velike. Odnosno, taman su tolike da ipak više opravdavaju učestvovanje nego neučestvovanje u pregovaračkom procesu. I mislim da se ljuto varaju oni među srpskim opozicionarima koji misle da će im, nezavisno od pojedinačnih simpatija ili antipatija, evropski posrednici biti automatski i apriorni saveznici