Tokom poslednje decenije prošlog veka odnos građana i pravosuđa mogao se opisati kao odnos nepoverenja. Savet za reformu pravosuđa posvetiće mu zbog toga posebnu pažnju. To naročito važi za odnos sudova i građana
"Najveća vrednost projekta Strategije reforme je upravo sveobuhvatnost. Nema nijedne bitnije oblasti koja je vezana za pravosuđe, a koja nije makar notirana u ovom projektu"
Položaj državnih televizija u Evropi svojevrsna je mešavina poverenja i solidarnosti koje im gledaoci ukazuju pretplatom, finasiranjem iz državnog budžeta i pravnom zaštitom od političkih nasrtaja
Kao nekakav novogodišnji poklon građanima Srbije, predsednik Vlade Srbije je 29. decembra protekle godine saopštio (na vanrednoj konferenciji za štampu) da je s Telekomom Italija, dva dana ranije postignut dogovor o reotkupu njihovog udela
Zoran Đinđić je ovogodišnji šampion rubrike "Izjava nedelje". Srpski premijer je sa šest izjava izborio pravo da sam stoji na pobedničkom postolju. Prošle godine Slobodan Milošević je sa zabeleženih pet izjava podelio titulu šampiona srpske političke retorike s Dragutinom Zelenovićem. Vicešampion ove, kao i prošle godine, jeste Vladan Batić, s četri izjave. I ove godine tri govornika su zauzela časno treće mesto s tri izjave: Vuk Drašković, Dušan Mihajlović i anonimni N.N. izjavljivač. I za kraj, po oceni priređivačkog tima, najefektnija izjava je ona Zorana Đinđića, republičkog premijera, koju je dao komentarišući sitaciju u domaćem zdravstvu: "U našoj zemlji je mnogo više poglavica nego Indijanaca."
Iako prosečan građanin Srbije ne deli u potpunosti zvanično mišljenje svetskih finansijskih institucija da se ekonomske reforme u našoj zemlji odvijaju brzim tempom i da daju dobre rezultate, u jednom su svi saglasni: da su se 2002. godine u privrednoj sferi dogodile one promene posle kojih više nije moguć povratak na stari sistem. Redakcija "Vremena" nudi svojim čitaocima izbor pet reformskih akcija koje su tokom protekle godine, po našoj oceni, imale presudnu ulogu
Može li manje radnika da proizvodi više? Kako se to normalnim radom može biti uspešan u Srbiji? Ima li privatizacije bez novca? Da li neko može da dobije platu, a da je nije zaradio? Kakva je to država u kojoj su svi stomaci isti? Zašto se sada posao ne dobija, nego traži
"Nisu nama potrebni izbori. Srbiji će biti potrebni izbori ukoliko reforme stanu. A reforme su ozbiljno počele da hramaju činjenicom da je budžet ovako traljavo prošao, činjenicom da se vode, pre svega, političke diskusije o nekim ekonomskim i sistemskim zakonima i činjenicom da mnogi zakoni koji su odavno napravljeni ili se prave nikako da dođu u proceduru"
