Jedan od najžešćih zagovornika ideje da se nevladina organizacija G17 PLUS transformiše u partiju, Mlađan Dinkić, motiv za takvu odluku vidi u neispunjenim očekivanjima građana u pogledu promene sistema nasleđenog od režima Slobodana Miloševića.
„Petog oktobra postojala je jaka energija građana i spremnost za promenu sistema, međutim, ta energija je sasvim splasla“, konstatuje Dinkić u razgovoru za „Vreme“ dan nakon što je izabran za potpredsednika predsedništva novoosnovane stranke i zatim nabraja oblasti u kojima, prema njegovom mišljenju, nisu ispunjena očekivanja građana:
„Pre svega, nisu promenjene isntitucije, sudstvo nije postalo efikasno, policija nije postala efikasna. Građani su videli da oni koji čine krivična dela za njih ne moraju da odgovaraju. Ništa se nije desilo onima koji su bili korumpirani i nezakonito se bogatili. Došli smo do potpuno apsurdnih slučajeva da, recimo, poslanici glasaju za potvrđivanje imuniteta Milovanu Bojiću, kome su pronađene pare na računu u Švajcarskoj – kao da žele da sutra kada se eventualno postavi pitanje njihove odgovornosti sami sebe zaštite. Zakon o konfliktu interesa nije mogao da prođe vladu Srbije. Zakoni su počeli da se obaraju ne zbog njihove sadržine nego iz sitnih ličnih i političkih interesa. Svađa na sceni u bivšoj vladajućoj koaliciji, sada rascepanom DOS-u i DSS-u, sve je žešća. U okviru DOS-a ne postoji usklađen stav jer se od slučaja do slučaja prave dilovi.
Sve to je među građanima stvorilo apatiju, neki su čak odustali od uverenja da je od Srbije moguće napraviti demokratsku i jaku državu. Ne možemo da dozvolimo da takva apatija potpuno zahvati Srbiju. Osnivanjem stranke želimo da vratimo tu energiju koja je počela da se gubi i da je usmerimo na građenje moderne Srbije koja će, s jedne strane, biti jaka unutra, ali s druge strane, brzo ući u EU. Mi smo kao organizacija G17 PLUS je imao program za demokratsku Srbiju koji smo potpuno realizovali u makroekonomskom delu. Svi koji su iz naše organizacije, ali i iz nekih drugih stranaka, učestvovali u sprovođenju ekonomskog dela tog programa, uglavnom su uspeli do poslednje tačke. Međutim, problem je ono što je van osnovnih makroekonomskih funkcija, što je vezano za funkcionisanje države, institucija… To nije urađeno i čini mi se da ljude najviše boli odsustvo pravde. Ako se nalazite u jednom segmentu, bez obzira na to kako ste dobro obavili svoj deo posla, ako druge stvari nisu urađene kako valja, onda ste saučesnik i krivac i za ono što nije vaša objektivna odgovornost. Mi želimo da preuzmemo veću odgovornost, a jedino se odgovornost može preuzeti učešćem na izborima, odnosno dobijanjem poslanika u parlamentu koji bi bili u stanju da rade na zakonima koji bi promenili Srbiju.“
„VREME„: Mnogi od tih razloga postoje već dugo. Zar pravi momenat za osnivanje stranke nije bilo vreme kad je Miroljub Labus odlučio da se kandiduje?
DINKIĆ: Nismo to želeli da vezujemo. Znate da je pre godinu dana Labus na neki način dao poslednju šansu objedinjavanja DOS-a s idejom DOS plus. Ta ideja nije prihvaćena u praksi. Svađe su se nastavile, došli su predsednički izbori. Zaista je kandidatura gospodina Labusa bila i njegova lična odluka, naravno da ga je podržao G17 PLUS, ali želeli smo da dobijemo predsednika koji nije stranački predsednik, nego predsednik svih građana Srbije. Zato to nije bio pravi momenat. S obzirorm na ishod izbora, imajući u vidu da nisu uspeli, smatrali smo da nema više vremena za čekanje. Mi smo faktički i ranije doneli odluku da se pripremamo za to, da vidimo da li je članstvo većinski za tu odluku i, kad smo se u to uverili, 15. decembra je prirodno došla odluka da osnujemo stranku.
Nagađalo se da je postojao dogovor s premijerom da se ne organizuje stranka, u zamenu za njegovu podršku Labusu na predsedničkim izborima. Iz toga se zaključuje da je ljutnja zbog neispunjenog dogovora s premijerove strane pomogla odluku o transformisanju organizacije.
Naprotiv. Pre više meseci, kad sam jednom prilikom razgovarao s premijerom o političkom delovanju G17 PLUS, on je zapravo izrazio ogorčenje zbog toga što mi delujemo kao nevladina organizacija, zbog toga što se ne transformišemo u stranku. On je smatrao da bi demokratiju unazadila mogućnost da neka nevladina organizacija sutra učestvuje na izborima kao grupa građana. Njegovo ponašanje sada ne može ni izbliza da govori u prilog onome što mi je on tada rekao, ali vas uveravam da je upravo njegov stav bio da bi bilo nedopustivo i da bi delovalo nazadno za razvoj demokratije ukoliko bi G17 PLUS išao na izbore kao grupa građana.
Naša odluka nije zavisna od odluke drugih političkih aktera. Naše članstvo nije brojno, ali imamo jako kvalitetne ljude u svim gradovima Srbije, u mnogim slučajevima i mnogo kvalitetnije od trenutnih lokalnih vlasti. U vrhu organizacije imali smo strašan pritisak članstva da se transformišemo u stranku. Vizija G17 PLUS oduvek je bila da Srbiju treba da predvode najbolji, a ne da se povlače. U desetogodišnjem periodu Miloševićeve vladavine uglavnom su se najbolji povlačili. Mnogi intelektualci, ljudi koji su imali uspešne karijere ćutali su i povlačili se pred politikom i politika je donela zlo. Mi smo pokušali da okupimo te najbolje, one ljude kojima nikada u normalnim okolnostima ne bi palo na pamet da se bave politikom. I sam spadam u njih. Mi ćemo zbog toga pokušati i sada, kad smo postali politička stranka, da ne budemo klasični političari, a vremenom ćete videti u čemu se razlikujemo od ostalih. Već je naš statut drugačiji od statuta ostalih stranaka, mi dozvoljavamo drugačije mišljenje. Mi nismo liderska partija, nemamo samo jednog lidera, pokušaćemo da izbacimo što više lidera. Ne plašimo se konkurencije, nama je stalo da što više dobrih ljudi bude u vrhu stranke. Jedna od naših najvećih ambicija je i da damo mnogo jaču ulogu ženama u politici. Ne na formalan način, ne samo da to bude zapisano već da izbacimo na scenu veoma jake ličnosti kojih sada na političkoj sceni ima veoma malo. Osim Nataše Mićić, iako ih ima dosta u strankama, nema onih koje u javnim, državnim institucijama igraju suštinsku ulogu. Želimo da imamo i žene koje vode pregovore s međunarodnim finansijskim institucijama, žene ministre…
Ako sam rekao da su se najbolji povlačili, onda je to posebno važilo za žene, toga sam postao potpuno svestan radeći u Narodnoj banci Jugoslavije gde je preko 50 odsto žena direktora. U tim segmentima nikada nije bilo problema, posao sjajno obavljaju i veoma su odgovorne. Šteta je što one same imaju neki zazor od aktivnijeg bavljenja politikom.
Imate li operativce bez kojih nijedna stranka ne može da funkcioniše? Teško da bi se eksperti bavili sitnim svakodnevnim poslovima.
Jedan procenat članova nevladine organizacije – 20 do 30 odsto njih – ujedno je bio učlanjen u neke druge strane. Gotovo svi su odlučili da pređu u novu stranku. Radi se o veoma kvalitetnim ljudima, tako da imamo ljude koji imaju iskustvo stranačkog organizovanja. To su uglavnom ljudi koji dosad nisu javno viđeni, imajući u vidu karakter naše organizacije. Oni se pre svega nalaze u Izvršnom odboru novoformirane stranke i u Glavnom odboru, kao i u sadašnjim lokalnim kancelarijama.
Eto još jednog razloga da vam se naljute nekadašnji partneri, političke stranke DOS–a…
Mi ni na koga nismo uticali niti ćemo uticati, sve te odluke biće dobrovoljne. Sećam se, prateći političku scenu Srbije, kako su razne stranke slavodobitno izjavljivale kako su pripadnici druge stranke ušli u njihovu organizaciju. Šta se tu bude dogodilo, dogodiće se, mi nećemo od toga da pravimo trijumf. Ali, činjenica je da ćemo u svoje redove privući dosta kvalitetnih ljudi, nezavisno od toga da li su članovi nekih stranaka ili dosad nisu bili stranački angažovani. Javljaju nam se ljudi koji nikada nisu bili članovi niti jedne stranke i koji kažu da su čekali da se formira jedna ovakva stranka. Upravo je to bila ideja da jedan dobar deo neopredeljenih birača pokušamo da privučemo. Nećemo po svaku cenu povećati broj članova. Ne želimo da tu dođu ljudi koji hoće da peru biografiju. Na nižem nivou svakako da može neki slučaj da se provuče, ali ćemo imati rigoroznu kontrolu u izbornom procesu za rukovodeće funkcije. Svi oni koji misle da će članstvom u G17 PLUS dobiti priliku za neku ličnu korist bolje da odmah znaju da to neće moći. To je i razlog zbog kojeg smo formirali stranku bazirajući se prvenstveno na ljudima koji su nosili razvoj organizacije u protekle tri godine. Ljudi koji su trenutno u organima stranke su provereni ljudi iz prethodnog trogodišnjeg perioda.
Ali su neke vrlo ugledne ličnosti iz tog perioda ipak odlučile da ne uzmu partijske knjižice.
Da, ali to ne znači da neće biti uključene u rad stranke. I tu ćemo biti specifični. Imamo slučaj sudije Vučetića koji je, naravno, dušom i telom uz nas, ali kome profesionalna savest, što i dolikuje sudiji Ustavnog suda Srbije, ne dozvoljava da se angažuje u bilo kojoj stranci. Njega nismo ni pitali da nam se pridruži jer bi to bilo neukusno. Gospodin Đelić je rekao da nam je veoma blizak, ali ne želi da bude član stranke, što ne znači da na neki drugi način neće biti uvučen u naš rad. Imaćemo institucije političkog i ekonomskog saveta u kojima mogu biti ljudi koji nisu stranačke ličnosti. Očekujemo da će najveći broj poznatih javnih ličnosti koje su činile prepoznatljivost G17 PLUS, čak i da ne uzmu partijsku knjižicu, učestvovati u radu političkog ili ekonomskog saveta.
Dosta čudna razlika između forme i suštine.
Bili smo uvek specifični po nekim rešenjima i bićemo takvi i ubuduće, mada znam da se to mnogima neće svideti, ali samo onima koji nisu sigurni u sebe.
Pojavila se vest da spremate vladu u senci.
Ne. Kao i svaka stranka, napravićemo odbore koje će voditi ljudi koje ćemo mi planirati za ministre. Pripremaćemo ih i ako se budu pokazali sa svojim idejama i programima kao ljudi na koje treba računati, ako sutra budemo dobili poverenje građana, mi ćemo prepustiti da sprovedu svoje programe u praksi. Tako smo radili i ranije. Ono što će nam sada biti glavni posao jeste pravljenje programa koji neće biti samo načelnog karaktera, već će dati viziju razvoja Srbije u narednih tri do pet godina. To je program koji će ujedno biti predizborni program stranke, a onda će taj program biti razrađivan u posebnim odborima. Verovatno da će vodeći ljudi tih programa dobiti šansu ako mi dobijemo šansu na izborima, da taj program sprovedu u nekoj budućoj vladi. Klasičnu vladu u senci nemamo nameru da pravimo, ali hoćemo da razvijamo ideje jer stranku ne pravimo zbog toga da bismo ušli u parlament i da bi poslanici dobijali poslaničke plate i šepurili se pred TV kamerama. Mi pravimo stranku da bismo pokušali da pobedimo na izborima kako bismo modernizovali Srbiju.
Hoćete li vi voditi neki odbor?
Ne. Ja neću toliko biti aktivan u stranci jer moj glavni posao je u NBJ, sutra u Narodnoj banci Srbije.
Znači li to da ste se već dogovarali o odborima?
Imamo predloge za neke ličnosti. Imamo predlog za odbor za pravosuđe – vodiće ga gospodin Boža Prelević, zatim odbor za poljoprivredu – Saša Vitošević, imamo ekonomski savet gde će biti naši najbolji ekonomisti – Dušan Vujović, Branko Milanović, Radovan Jelašić, Veroljub Dugalić, Milica Uvalić, Nebojša Janićijević, Goran Petković i neki ljudi iz privrede. U političkom savetu očekujemo gotovo sve ljude koji su i do sada bili u njemu – od Vlade Goatija pa nadalje – znači, ne moraju biti članovi stranke.
Sad su vam potrebni izbori. Imate li ideju kako da ubrzate raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora?
Nisu nama potrebni izbori. Srbiji će biti potrebni izbori ukoliko reforme stanu. A reforme su ozbiljno počele da hramaju činjenicom da je budžet ovako traljavo prošao, činjenicom da se vode, pre svega, političke diskusije o nekim ekonomskim i sistemskim zakonima i činjenicom da mnogi zakoni koji su odavno napravljeni ili se prave nikako da dođu u proceduru – od zakona o telekomunikacijama, do zakona o osiguranju stambenih kredita. Zakoni koji bi mogli životno da pomognu Srbiji stoje u poslednjih pola godine. Imamo silazni trend u reformama jer se sve mnogo sporije izglasava ili se uopšte ne izglasava. Mislim da to teorijski može da traje još dve godine, ali onda moramo da budemo svesni da to neće biti samo pola godine koje smo izgubili sada, nego može da bude još dve godine i onda je bolje imati izbore odmah. Druga opcija je da se glavni politički akteri koji sada imaju poslanike u skupštinama, a to su pre svega DSS i DOS, dogovore o privremenom političkom konsenzusu, o pravljenju novog ustava Srbije i donošenju sistemskih zakona, pa da se nakon toga raspišu izbori na jesen 2003. Mi pristajemo i na to rešenje. Nama se s izborima ne žuri, ali smo spremni za njih i odmah ako budu raspisani. Mi ne donosimo tu odluku i u ovom trenutku nema razloga da utičemo i zahtevamo raspisivanje izbora. Ako bi se napravio konsenzus za sprovođenje reformi i za donošenje novog ustava, mi nemamo ništa protiv da se to učini. Jedini kriterijum za raspisivanje izbora jeste sprovođenje reformi.
Da biste ostvarili uspeh koji najavljujete na tim izborima, morate da pokupite nečije birače. Ko bi trebalo da se plaši?
Naš program je takav da može da prikupi dovoljno široku podršku građana. Naravno, mi ćemo konkurisati svim drugim partijama i u tom smislu je jasno da će postojati konkurentska borba. Ne bih to nazvao strahom. Sve zavisi od samih stranaka. Da sam ja na njihovom mestu, ne bih se obazirao na nas, nego bih vodio računa o samom sebi i rezultatima. Mi se nećemo obazirati na druge.
Zašto na skupštini nije bilo predstavnika drugih stranaka?
Dogovor je bio da se pozovu samo predstavnici medija, diplomatskog kora i nekih nevladinih organizacija. Ovo je bila skupština transformacije, nije klasična skupština, pa nismo želeli da zovemo predstavnike stranaka. Nije pravljena nikakva diskriminacija, niko nije pozvan.
Kakve su vaše lične političke ambicije ako G17 PLUS uspe da postane jaka snaga u parlamentu?
Da ostanem na ovom mestu na kome jesam.
Doživotno?!?
Tačno je da je Vajfert bio 26 godina guverner Narodne banke Srbije, najduže u istoriji Srbije… Nisam učestvovao u stvaranju partije da bih sebi obezbedio neki položaj jer kao monetarni ekonomista ne mogu imati bolji položaj nego što ga sada imam. Ja sam svoj san već ostvario – san mi je bio da budem guverner i da od dinara napravim zdrav novac, uvedem red u banke i vratim štednju u banke. Gotovo u svemu tome sam dosad uspeo – još je ostalo da se do kraja vrati štednja u banke. Moja ambicija je da dok god dobro radim svoj posao, ostanem u Narodnoj banci. Kao osnivač prvog G17, inicirao sam osnivanje stranke, ne zbog svog položaja, nego da bi na druge položaje u zemlji došli stručni i odgovorni ljudi. Jedan čovek ne može sve sam da napravi. Moja procena je da je potrebno 3000–5000 veoma stručnih i kvalitetnih ljudi na svim nivoima, od državnog do opštinskog, da bismo postali savršena administrativna mašina. Verovatno tu savršenost nije moguće postići jer je teško očekivati da će u narednih pet godina jedna stranka imati apsolutnu većinu u parlamentu, ali treba težiti savršenosti.
Kandidati za članstvo u G17 PLUS morali su, između ostalog, da polažu psihološki test ličnosti. Postoji li i za stranku neki sličan uslov?
Ne. Sada je dovoljno popuniti pristupnicu u našim kancelarijama u 110 gradova u Srbiji. Posle popunjavanja pristupnice biće obavljen razgovor s kandidatima, ali pristup je slobodan, nema testova. Ali, svi ti koji su prošli testove i u međuvremenu se pokazali u svom radu, probili su se i sad su u organima stranke, od takvih smo formirali kičmu organizacije. To ne znači da ljudi koji sada uđu u stranku neće moći da napreduju ako se pokažu u svom radu. Mi želimo da izbacimo što više novih ljudi.
Po medijima su se već pojavili tekstovi u kojima se tvrdi da imate neku vrstu blagoslova Zapada za pripremu za Srbiju posle Đinđića?
Ne bih rekao da bilo ko ima neki blanko blagoslov Zapada i ne bih rekao da je to presudno za rezultate na političkoj sceni. Naprotiv, mislim da smo svojim kredibilitetom zadobili poverenje na Zapadu, mislim da je Labus nesporno čovek koji ima ubedljivo najveći rejting na Zapadu jer je radom i ličnošću izgradio tu poziciju. Mi se ponašamo najpribližnije modelu modernih zapadno-evropskih političara i to je razlog zbog kojeg imamo zaista dobru saradnju s njima. Ali, svesni smo toga da, ma kako dobra naša saradnja s njima bila, ne slažemo se uvek s njihovom politikom. Smatramo da mnogi od njih ne znaju naše srpske specifičnosti.
Jedna od stvari koje ćemo zagovarati, a koja još nije viđena na političkoj sceni, jeste ekonomski patriotizam. Iako se zalažemo za konkurenciju inostranih i domaćih investitora, inostrane i domaće robe, mi moramo da učinimo mnogo više kao država da srpske proizvođače u nekim domenima zaštitimo, pre svega u poljoprivredi, zatim, da onima koji su sposobni, ali finansijski nedovoljno jaki za izvoz na strana tržišta, kao država pomognemo da se bolje organizuju, da srpske brendove probijemo na zapadna tržišta i da učinimo sve ono što druge zemlje rade za svoja preduzeća. Kao što smo pomogli „Knjazu Milošu“ da ode u Norvešku, kao što je gospodin Šisel došao ovde na otvaranje Rajfajzen banke, tako želimo jednoga dana da pomognemo da se utre put našim izvoznicima na tržište bivših jugoslovenskih republika, pre svega, Rusije, afričkih zemalja i Azije, a onda i Zapadne Evrope i da podstaknemo razvoj domaćeg preduzetništva kroz odgovarajuće posebne kreditne linije i poseban aranžman podsticaja. To će biti novo na našoj političkoj sceni. Nećemo biti protiv strane konkurencije, ali ne treba ni sva preduzeća prodati strancima, niti sve banke. Znate i sami da sam pre godinu dana izašao sa strategijom da dve najveće domaće banke – Vojvođanska i Komercijalna – treba da ostanu u domaćem vlasništvu. Isto mislim za neka domaća preduzeća, kao što su „Knjaz Miloš“, „Toza Marković“ iz Kikinde, Polet iz Bečeja. Mi ćemo se zalagai da ne prepustimo celu nacionalnu ekonomiju strancima iz prostog razloga što smatramo da onda ne možemo zaštititi domaće interese i što ne bismo onda mogli ono naše najbolje iz tradicije i kulture održati, a mi to hoćemo da očuvamo. To će biti i malo iznenađenje za naše partnere sa Zapada. Mi hoćemo da otvoreno sarađujemo sa Zapadom, hoćemo da idemo u Evropu, ali da istovremeno, ne samo rečima nego i delom, ojačamo domaće dobre privrednike. To ne znači da ćemo štititi one koji su loši. Naprotiv, oni će propasti.
Gospodin Labus je već rekao da sebe ne vidi u novoj saveznoj administraciji. Šta je s vašom fukcijom guvernera nakon osnivanja stranke i nakon usvajanja ustavne povelje, kojom prelazite u nadležnost srpske skupštine?
Mi smo u potpuno različitoj situaciji. Moja pozicija je oduvek bila stručna i ostaće stručna. Time što smo postali politička stranka, nismo zaboravili ono što smo učili na fakultetima, mi ostajemo eksperti.
Gospodin Labus je nezadovoljan aranžmanom vezanim za zajednicu Srbije i Crne Gore. Savezni nivo nema nikakva ustavna ovlašćenja za sprovođenje politike u državama članicama. Ta državna zajednica može funckionisati jedino ako postoje jake ličnosti koje je vode. Te jake ličnosti eventualno bi mogle da svojim delovanjem u hodu promene neke aranžmane i da onda to postane kako-tako funkcionalno. Labus je veoma skeptičan prema tome i zbog toga je rekao to što je rekao.
Moja pozicija je potpuno drugačija. Otkad sam izabran za guvernera, radim kao guverner Narodne banke Srbije. Nikada nisam imao ingerencije nad teritorijom Crne Gore i nad teritorijom najvećeg dela Kosova. To sam uvek priznavao. Platni promet s Crnom Gorom je prekinut 3. novembra 1999, a ja sam izabran 28. novembra 2000. U radu ove institucije koju vodim ništa se neće promeniti, samo će banka promeniti tablu. U ustavnom zakonu jedino moguće rešenje koje je predviđeno jeste da institucija koja se zvala NBJ nastavi da radi kao Narodna banka Srbije. Zakon o NBJ postaje zakon o Narodnoj banci Srbije i po tom zakonu je moguće postaviti pitanje poverenja guverneru. Ako neko postavi pitanje poverenja guverneru, može se postaviti pitanje zašto je to učinio. Pitanje poverenja može se postaviti samo ako ta institucija nema rezultate u radu. Ako nađu takve činjenica, ja ću spremno izaći u skupštinu da na te činjenice odgovorim. Bila bi to velika politička avantura za onoga ko bi pokušao – kako objasniti građanima da ste reformista ako želite da uklonite one koji su najdalje otišli u reformama. Sve je to moguće uraditi, ali to košta kod birača. Građani su ovde politički pismeni i osećaju ko je dobar, ko je loš, u najprostijem smislu.
Napadi na stranku počeli su pre nego što je formirana i biće ih dosta. Srećom, do sada se uglavnom koristi žuta štampa. Pronošene su glasine da smo pravili dogovor s Koštunicom tokom predsedničkih izbora, a nismo se uopšte s njim videli. Pravili su glasine da sam se sastajao s Vuksanovićem da bismo preko njega napravili dogovor s Koštunicom. Pitao sam neke novinare, oni mi kažu da su pitali Vuksanovića da li se video s Dinkićem. On kaže: „Nisam“. Oni ga pitaju zašto ne demantuje, on kaže: „Pa ne znate u kakvim je problemima moja stranka“. Vuksanovića sam video jednom u životu 1997. godine tokom zimskih demonstracija, nikad više. Ako neko misli da želimo da razgovaramo s Koštunicom, zar misli da treba da kontaktiramo s Vuksanovićem da bismo se videli s Koštunicom, ili bilo s kim? Ta priča je lansirana pre svega da bi se razbila unutrašnja homogenost naših članova i da bi se navukli neprijatelji onih drugih koji su na političkoj sceni. Biće dosta prljavih političkih podmetanja. Iako mnogi kažu da ćemo tek sada videti šta znači preći s terena nevladine organizacije na teren političke stranke – nismo slepi. Videli smo kako to rade naše stranke, tako da sve metode unapred znamo. Mnogi će biti iznenađeni kako ćemo na to odgovarati. Kao što nismo mnogo pričali o nekim stvarima dok smo pripremali formiranje stranke, pustili smo da svako spekuliše šta god hoće, tako ćemo samo na neke stvari kada je potrebno odgovarati. Ne želimo po svaku cenu da budemo u javnosti i zadržaćemo dozu tajanstvenosti koju smo i do sada imali u radu.
