Uzajamno gađanje optužbama između G17 plus i Demokratske stranke i dalje je nerešeno, mada obe strane, izubijane i znojave, prete iz svojih ćoškova turbosenzacionalnim skandaloznim otkrićima od kojih će se Srbija slediti užasnuta i glasati za koga treba
Gubitak reformskog dukata, aferaška tehnologija obračuna, uzurpatorski ustav. Na čemu se zapravo drži vladajuća većina
Sve je počelo davne 1903. tiražnom akcijom novina koje su se zvale "Auto", a danas je jedan od najvećih sportsko-poslovnih spektaklâ u svetu profesionalnog sporta
Balkan naprosto nije imao da ponudi ono što na Zapadu važi za politički uspeh. Ponekad su ove misije donosile napredak. "Proboja", onakvih kakvi se postižu u pregovorima u zemljama iz kojih su izaslanici dolazili, nikada nije bilo, a ako ih je ipak i bilo, kao kada je reč o dejtonskom miru za Bosnu, oni su se kasnije pokazali kao prividni uspesi
Žrtve retko preduzimaju bilo kakve korake protiv počinilaca torture. Strah od odmazde dodatno otežava traženje "pravnog leka"
Po prirodi stvari, finansiranje stranaka je u potpunoj tami, bez javne kontrole, pa je široko rasprostranjeno uverenje da su stranke postale izvor korupcije. Namerna da izgradi sistem za borbu protiv korupcije, Vlada Republike Srbije utvrdila je Predlog zakona o finansiranju političkih stranaka i poslala ga Skupštini Srbije na usvajanje u uverenju da time postavlja jedan od najvažnijih stubova za borbu protiv korupcije. Ukoliko poslanici Predlog usvoje, zakon će početi da se primenjuje 1. januara 2004. godine
"Između 300.000 i 600.000 zaposlenih su, po do sada važećim merilima, višak – idu na posao, ali ne rade i ne primaju platu. Kada se višak u privredi doda na broj zaista nezaposlenih, dobija se stopa malo viša od 30 odsto nezaposlenih"
"Nije uputno da ono što treba da bude stub stabilnosti jednog društva, centralna banka, bude uvučeno u vrtlog tekuće, dnevne politike. Ako postoje dva mesta u dobro uređenoj državi čiji nosioci funkcija moraju da kažu ‘do viđenja’ svojoj popularnosti, to su mesta guvernera i ministra finansija. Njih dvojica moraju da donose nepopularne odluke, da stanu iza njih i prihvate odijum javnosti"
"Postoje četiri osnovna postulata koje treba da ispuni moderan zakon o centralnoj banci da bi ona bila nezavisna: personalna nezavisnost koja se ogleda u snazi ličnosti guvernera, finansijska nezavisnost što znači nezavisnost u određivanju plata, institucionalna nezavisnost i funkcionalna nezavisnost što znači da je u vođenju monetarne politike centralna banka nezavisna od Vlade, ali Vladi treba da daje savete ne samo o monetarnoj i deviznoj politici već i u opštoj ekonomskoj politici"
