Nagoveštaj da bi Grci na referendumu mogli da se izjasne o sopstvenoj sudbini izazvao je paniku u Briselu, berze su počele vrtoglavo da padaju. U Evropi je pokrenuta diskusija da li evrozonu treba spasavati i po cenu sužavanja demokratije
G-20 nametnuo Italiji kontrolora u licu MMF-a. Pod pritiskom rasta kamata na italijanski suvereni dug Berluskoni rekao: "Posle mene, izbori", i izgubio parlamentarnu većinu. U Atini Papandreu žrtvovao mandat, ali je obezbedio podršku opozicije privremenoj kriznoj vladi bivšeg grčkog guvernera i potpredsednika Evropske centralne banke Lukasa Papademosa. Dok grčka i italijanska banka traže zajmove, Grci i Italijani odnose novac u Švajcarsku
Dostignuti nivo javnog duga od 14,75 milijardi evra već podrazumeva godišnje otplate koje iznose preko 10 odsto BDP-a Srbije. Dakle, na "kreditne rate" već odlazi više nego duplo više novca od visine budžetskog deficita koji nam je odobren iduće godine (4,5 odsto)
Malo dalje od komunističkog bloka u kome demonstranti viču da "narod vuku u bedu" da bi spasli banke i nose crvene barjake na kojima piše "narode, u protivnapad", grupa demonstranata u Solunu maršira sa grčkim zastavama. Čini se da pripadaju nacionalističkoj desnici. Govore o "gubljenju nacionalnog suvereniteta", kažu da vlada slepo sluša šta kaže Trojka i vodi ekonomiju u "dehelenizaciju", da se u bescenje rasprodaju društvena preduzeća, prirodno bogatstvo i grčke banke. Viču da "Nemci ponovo dolaze", da će sledeće godine, kada narod bude jedva preživljavao sa bednim platama i penzijama, Grčka preći u tuđe ruke, u ruke stranaca...
Izvori iz banaka tvrde da poslednjih godina "na štednju" dolazi sve više novca iz regiona, ali i Evrope. Uglavnom su to poslovni ljudi koji su sa Srbijom povezani biznis vezama ili gastarbajteri koji oročavaju godišnje između 10.000 i 30.000 evra
Nije problem u tome što se banke pljačkaju; uvek je tako bilo i biće. Problem je u tome što ljudi koji imaju za sobom debela krivična dosijea u Srbiji nisu u zatvoru; što se krivica za to stalno prebacuje između policije, tužilaštva i suda; što mesto službi obezbeđenja u pravnom sistemu još nije regulisano... Pooštrenje kaznene politike i proširenje ovlašćenja policije za upotrebu oružja tu neće biti od velike pomoći
Ton saopštenja dr Milana Ivanovića, predsednika Srpskog nacionalnog veća Severnog KiM, ratoborački je prema vladi u Beogradu i predstavlja otvaranje trećeg fronta u najnovijoj kosovskoj drami. Tako je Ivanović ponovo dobio šansu da se istakne i o Tadićeve inače okovane noge okači još jednu bukagiju, ne bi li ovaj zbilja "pukao kao zvečka", što bi Ivanović, očigledno, mnogo voleo
Vladine mere su 2009. ublažile udar ekonomske krize, ali potrebne su dodatne reforme kako bi se pospešilo zapošljavanje
Ima li slučaj "Kolubara" političku pozadinu, ili – da li su odgovorni samo oni koji su operativno u ovoj pljački učestvovali ili je sistem smišljeno postavljen da pljačka bude moguća
