Jedna neonacistička grupa ubila je u poslednjih deset godina najmanje deset ljudi, a da niko na nju nije ni posumnjao. Ovo skandalozno otkriće otvorilo je pitanje da li su nemačke obaveštajne službe i policija do te mere nesposobne, ili neonacisti uživaju zaštitu pojedinaca u državnom aparatu. Nemačka vlada najavila je reformu službi, a međunarodni ugled Nemačke doveden je u pitanje
Kad u celi javašluk, sudski i javnih i komunalnih poduzeća, budu uvedeni i privatni izvršitelji i njihovi "zaposleni i treća lica", cenu neuštimane države platiće opet oni koji su "najslabija karika", građani koji plaćaju tu istu državu, njene sudove i njene vrlo preuranjene eksperimente
Gospoda i drugovi u partijama su se već izabrali na svojim internim biralištima, i sad bi ja trebalo da glasam i to verifikujem, dam glas da se nastavi kontinuitet politike da su oni za svaki pos’o i funkciju bolji od mene, pa malo morgen
Za lekove na recept i naloge za pomagala u apotekama potrebno je 32,7 milijardi dinara, za sanitetski i medicinski potrošni materijal i ugradni materijal 12 milijardi. Ishrana bolesnika košta 2,2 milijarde dinara godišnje, a u RFZO-u se svake godine fakturiše 12.000.000 bolničkih dana, svaki dan se prepiše 170.000 recepata i podigne 245.000 kutija, koje Fond, u proseku, koštaju više od 80 miliona dinara dnevno, svakog dana – i subotom, i nedeljom, i praznicima…
Defile stranih menadžera u trpezarijama naših vodećih političara u ovim kriznim vremenima, naši "tajkuni" verovatno gledaju sa mučninom u stomaku. Možda se i s njima nekad večeravalo, ali nikad javno baš uoči izbora, a čini se i da je "sistemsko posluženje" koje im je servirano bilo daleko skromnije od onoga koje se sada nudi stranim ulagačima
Ako izuzmemo par primera, političari i stranke na Tviteru i Fejsbuku nisu se mnogo proslavili. Oni imaju daleko manje "sledbenika" i "prijatelja" na ovim mrežama nego što te stranke imaju članova, pa čak često i manje od prosečnih korisnika koji nisu javne ličnosti
Deset godina i nije neki dugačak period, kad čovek pogleda, a naše vreme se još i ubrzava. Kao juče da je bilo, a šta se sve desilo u međuvremenu! Ako zahtev za "istorijskom distancom", ionako sumnjiv, ostavimo po strani, ostaje nam melanholična uspomena na posrnuće države i na licemerje naše političke klase. Ubistvo premijera Zorana Đinđića bilo je logična posledica tih slabosti, oklevanja i kalkulacija
Nagoveštaj da bi Grci na referendumu mogli da se izjasne o sopstvenoj sudbini izazvao je paniku u Briselu, berze su počele vrtoglavo da padaju. U Evropi je pokrenuta diskusija da li evrozonu treba spasavati i po cenu sužavanja demokratije
G-20 nametnuo Italiji kontrolora u licu MMF-a. Pod pritiskom rasta kamata na italijanski suvereni dug Berluskoni rekao: "Posle mene, izbori", i izgubio parlamentarnu većinu. U Atini Papandreu žrtvovao mandat, ali je obezbedio podršku opozicije privremenoj kriznoj vladi bivšeg grčkog guvernera i potpredsednika Evropske centralne banke Lukasa Papademosa. Dok grčka i italijanska banka traže zajmove, Grci i Italijani odnose novac u Švajcarsku
Dostignuti nivo javnog duga od 14,75 milijardi evra već podrazumeva godišnje otplate koje iznose preko 10 odsto BDP-a Srbije. Dakle, na "kreditne rate" već odlazi više nego duplo više novca od visine budžetskog deficita koji nam je odobren iduće godine (4,5 odsto)
Malo dalje od komunističkog bloka u kome demonstranti viču da "narod vuku u bedu" da bi spasli banke i nose crvene barjake na kojima piše "narode, u protivnapad", grupa demonstranata u Solunu maršira sa grčkim zastavama. Čini se da pripadaju nacionalističkoj desnici. Govore o "gubljenju nacionalnog suvereniteta", kažu da vlada slepo sluša šta kaže Trojka i vodi ekonomiju u "dehelenizaciju", da se u bescenje rasprodaju društvena preduzeća, prirodno bogatstvo i grčke banke. Viču da "Nemci ponovo dolaze", da će sledeće godine, kada narod bude jedva preživljavao sa bednim platama i penzijama, Grčka preći u tuđe ruke, u ruke stranaca...
