Poplave u Nemačkoj su odnele na desetine života i napravile štetu koja se meri u milijardama evra. Tako su i u Arvajleru na zapadu Nemačke "stogodišnje kiše" upropastile mnoge živote. Ova tragedija će svakako dominirati kampanjom za savezne parlamentarne izbore koji će se održati krajem septembra
Vrata zgrade Pupin Telekoma su početkom juna poslednji put zatvorena za poslednjih 12 zaposlenih. U očima prodavaca, kupaca i raznoraznih pregovarača, zaposleni nisu spadali u poverioce ili, još tačnije, bili su poslednji u tom predugačkom lancu ishrane. Dobili su rešenja da su tehnološki višak i papir na kome je pisalo kolike im otpremnine sleduju. Mogu, tako zakon kaže, da tuže ako ne dobiju otpremnine
Uz osudu prošlogodišnjih davanja od 100 evra po građaninu i 30+30+50 evra u ovoj godini kao neopravdanog predizbornog čašćavanja, profesor Ljubomir Madžar kaže za "Vreme" da je "3000 dinara za vakcinisanje društveno korisno ma koliko deluje šibicarski jer će ubrzati dostizanje onih 80 odsto ili nešto manje vakcinisanih koji bi obezbedili kolektivni imunitet". A profesorka Danica Popović ističe da "sve što građani dobiju, potiče iz novog zaduženja. A kad ono dođe na naplatu, opet će ga platiti isti ti građani, i to s kamatom"
Paketići vitamina koje je predsednik namenio penzionerima biće plaćeni oko milijardu dinara. Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar ne mogu da se dogovore da li je bilo ili nije bilo javne nabavke. Predsednik tvrdi da nije reč o predizbornoj kampanji i pita je li bilo nekih izbora prošle godine kad je država delila po sto evra
Majkl Džordan je 18. marta 1995. najavio da se vraća na teren, posle pauze od godinu i po dana. Pokušaj nastavka karijere u poznim igračkim godinama obično je povezan sa mučnim podsećanjem na trenutke stare slave, ali ono što važi za sve, ne važi i za Džordana. Sledeće tri godine bile su samo nastavak blistave košarkaške karijere i potvrdile su ono što su svi znali i ranije – da je Majkl najbolji košarkaš svih vremena
Da li zbog svojevrsnog pakta o neiznošenju prljavog veša iz kuće ("vrana vrani oči ne vadi", kaže ona narodna) ili nečeg drugog, tek, Nebojša Stefanović je do sada bio zaštićen
Predsednik SAD Džozef Bajden pružio je Amerikancima mnogo više od 1400 dolara po glavi stanovnika – pružio im je veru u povratak na normalan život
Državi bi pametnije bilo da sačuva sredstva za dodatnu podršku privredi tokom leta, umesto da se pare rasipaju stanovništvu. Račun za to će kad-tad morati da se plati, i to odustajanjem od mnogih projekata i štednjom, ali to će se sve desiti kada prođu izbori. A to je Vučiću jedino važno
Da li se u Srbiji događa "ekološka pobuna"? Da li je moguće da se svi ti pokreti, zeleni i levičari, neformalne Fejsbuk grupe, inicijative, bitke i straže dogovore i naprave jednu političku platformu? Prepoznaje li opozicija ekološku katastrofu koja se događa u Srbiji kao par ekselans političko pitanje, ali i kao važnu temu za ozbiljne promene? Jesu li pijaća voda, čist vazduh i obradiva zemlja u Srbiji postali važniji od Kosova, ulaska u NATO, prijateljstva sa Kinom i Rusijom, evropskih integracija
Kada racionalni apeli ne daju rezultate ili nisu politički oportuni, mediji se kod nas okreću paranormalnom svetu
Dok društva pokušavaju da zaštite javno zdravlje uredbama o obaveznom nošenju zaštitnih maski, ograničavanjem kretanja ili interakcije ljudi, kovid 19 na način koji odavno nije zabeležen pokazuje da pandemija nije samo medicinska, već i socijalna kataklizma. Virus utiče na sve aspekte života širom sveta: na potrese u porodicama, raskide prijateljstava, krize vlada i ekonomiju, na socijalne odnose i na način na koji moderni svet funkcioniše
Događaji u 2020. mogu se svesti na vodič kroz najfrekventnije termine i imena o kojima smo slušali ili čitali u medijima ili ih pretraživali na Guglu u proteklih godinu dana, zabrinuti za svoje zdravlje, vazduh koji dišemo i vodu koju pijemo. Ova godina je, kao nijedna pre, pokazala koliko su ugrožene naše osnovne ljudske potrebe. U godini koja će biti upamćena kao korona godina, većina reči je, nažalost, u vezi sa ovim virusom. Rečnik je, razume se, manjkav i nesavršen, a sigurno mu nedostaje i mnoštvo utisaka i raznoraznih smatranja koja su se, posebno u ovoj godini, istakla po insistiranju da svako mora da ih ima, o svemu, i još gore – da na osnovu toga neko nešto odlučuje
