Marija Kalas
Mit je živ
Izložbom ličnih predmeta grčko-američke operske dive Marije Kalas, Atina ovog leta obeležava četiri decenije od njene smrti
EU i izbegličke kvote
Bitka tek počinje
Uprkos odluci Evropskog suda pravde kojom su odbačene žalbe Slovačke i Mađarske na obavezujuće kvote za prijem izbeglica, zemlje Višegradske grupe ne nameravaju da se povinuju ovoj presudi već nastavljaju po starom. Traže se alternativna rešenja, a zvaničnom Briselu teško da će poći za rukom da promeni stavove pobunjenih istočnoevropskih zemalja u doglednoj budućnosti
Indija i Pakistan – 70 godina nezavisnosti
Strah od šestog rata
Ovih dana se u Indiji i u Islamskoj Republici Pakistan službeno slavi sedam decenija od oslobođenja i osnivanja suverenih država, odnosno od podele Britanske Indije. Razloga za nekakve radosne svečanosti zapravo nema, jer je to istovremeno 70. rođendan neprijateljstva i mržnje dve susedne nacije. Posle pet međusobnih ratova, dve nuklearne sile i dalje imaju neraščišćene račune
Knjige
Kupusara bez mesa
Naslov i struktura Avramovićeve knjige obećavaju ozbiljnu studiju, ali dobijamo samo jako lošu publicistiku, ostrašćenu, aljkavu, neznalačku i nepismenu
TV manijak
Daj šta daš
Otkud taj osećaj stida koji imam dok gledam kako ljudi mole za pomoć, a Palma im udeli milostinju?
Linč u Beogradu
Moćni i uznemirujući snovi
Izložba "Male priče" reditelja i vizuelnog umetnika Dejvida Linča biće predstavljena u tri galerije Kulturnog centra Beograda, povodom šezdeset godina postojanja ove kulturne institucije
Intervju – Marko Vidojković
S pravom se osećamo prevarenim
"Čudi me da se neko od kolega nije ranije pozabavio tom temom, jer sada, kada je sve propalo, možemo da se opustimo, premotamo film unazad i zamislimo šta bi bilo da se Jugoslavija nije raspala"
Komunikacije – Erik Mone, potpredsednik McCann Worldgroup, o kampanjama i nagradama koje pomeraju granice
Reklame su prozor našeg vremena za buduće generacije
Beograd je okupio vodeće evropske kreativne stručnjake agencijske mreže McCann koji su razmenili iskustva o tome kako se kreiraju kreativne i efikasne kampanje. Evropskim kolegama pridružio se Erik Mone, direktor za kreativnu izuzetnost i potpredsednik McCann Worldgroup iz Njujorka. Kako budućnost oglašavanja izgleda iz svetskog centra, ali i kako je to biti deo tima koji je osmislio kampanju "Neustrašiva devojčica" koja se prkosno suprotstavlja slavnom "Biku sa Vol strita", samo su neka od dragocenih iskustava koje je Mone podelio sa svojim kolegama
Masakr u Barseloni
Niskobudžetni terorizam
U poslednjih godinu dana u terorističkim napadima u Evropi ubijeno je više od 150 ljudi. Čak osam puta korišćena su vozila kao sredstvo za napad, u nekoliko navrata noževi. Ovakvi "niskobudžetni" napadi pojedinaca ili samostalnih ćelija islamskih ekstremista su prava noćna mora za obaveštajne službe
TV manijak
Ni na istok, ni na zapad
Današnje generacije mladih, baš kao i politički vrh Srbije, blagostanje ipak vidi na Bliskom ili Dalekom istoku
Slike sa izložbe
Život iza paravana
Edgar Dega, kao veliki inovator i hroničar vremena koji beleži svet oko sebe surovo realističnim pristupom, na izložbi Narodnog muzeja u Beogradu
Fudbal – Prelazak Nejmara da Silve Santosa u PSŽ
Transfer svih transfera
Prelazak Nejmara iz Barselone u Pari Sen Žermen iznosio je apsurdnih 222 miliona evra. Pored politike, biznisa i marketinških strategija, sportski razlozi imali su posve sporednu ulogu
Izložba
Magična vitalnost marginalnih
Međunarodna, 19. po redu likovna kolonija nedavno je završena, izložba "Iz dva ugla – Dobrosav Milojević i Barbarien" u Muzeju Karlovog mosta u Pragu probudila je veliku pažnju, u septembru je predviđeno otvaranje velike izložbe srpskih art brutista i autsajdera u Parizu, a krajem godine u Beton hali na Kalemegdanu biće otvorena izložba poklonjenih skulptura indijskog umetnika Neka Čanda, čiji Stenoviti vrt u Čandigaru godišnje poseti preko milion ljudi. Ovo je samo deo ovogodišnjih aktivnosti specijalizovanog muzeja, jedinstvenog na Balkanu – Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine
Koncert U2
Fešta za pamćenje
Pod nevidljivom, ali prisutnom pretnjom od potencijalnih terorističkih napada, čuveni muzičari iz Dablina održali su u Parizu, 25. i 26. jula, sjajne koncerte povodom 30 godina njihovog najpoznatijeg albuma The Joshua Tree
Intervju – Mihael Milunović, vizuelni umetnik
Uzajamno skretanje pažnje
"Na francuskom se zastava kaže drappeau, mala tkanina. Mislim da ne postoji objekat sa jačom simbolikom i manjom površinom, maltene je nepostojeći, kao što je zastava"
Francuska – Novo pozicioniranje
Merkron i Emangela
Nakon Bregzita jedina nuklearna sila, jedina stalna članica Saveta bezbednosti UN u Evropskoj uniji pokazuje ambicije da preuzme lidersku ulogu. Mladi, novi, ambiciozni predsednik Emanuel Makron vodi diplomatsku ofanzivu na steroidima, koja je, međutim, limitirana stanjem francuske ekonomije. Pitanje je kada će oduševljenje zbog izbornog hepienda zvano "makronmanija" početi da se topi. I dokle će udarni dvojac EU Emanuela Makrona i Angelu Merkel, od milja nazvan "Merkron" ili "Emangela", veslati u istom pravcu
Kultura sećanja – Sto godina od smrti Dragutina Dimitrijevića Apisa
Apis posle Apisa
"Apis nije mogao biti pomilovan, ne zbog atentata na Aleksandra, za koji je bio osuđen, nego za atentat na Franca Ferdinanda, za koji nije bio ni suđen", piše Slobodan Jovanović. Međutim, to je samo olakšalo njegovo sudsko ubistvo. Vođa Crne ruke streljan je isključivo zato da bi Aleksandar prigrabio njegovo mesto u društvu i državi – samo daleko moćnije, još opasnije, lišeno svih obzira, ali ne i ideologije
Lični stav – Balkan i EU
Tršćanski preokret ili zaokret
Pariski samit, održan u godini brojnih neočekivanih izbornih rezultata na tlu Evropske unije, nije doneo vidljivije pomake na polju regionalne saradnje, što ovogodišnjem susretu u Trstu daje obeležje popravnog ispita
Kultura sećanja – Sto godina od smrti Dragutina Dimitrijevića Apisa (III)
Jesen jednog hajduka
"Mi nismo ubili Aleksandra Obrenovića da bi Aleksandar Karađorđević vladao isto onako kao što je on vladao. Mi jesmo protivu Pašića, ali to je samo stoga što on više misli na stranku nego na narod i državu", objasnio je Apis svoje i držanje crnorukaca na Solunskom frontu prema prestolonasledniku i premijeru. Sve i da je mogao, drugačije nije želio. Račun za taj stav polako je ali sigurno dospevao na naplatu
Za Anitu Palenberg (1942–2017)
Rock’n’roll chick
Da li sa neumitnim odlaskom rokenrola kao kulturnog modela polako sa scene odlazi i rokenrol devojka, kao jedan od razloga zbog koga je on uopšte postojao?
Forum civilnog društva – Trst 2017.
Treći susret i nove teme
Promene koje Srbiju i druge države regiona vode ka načinu života koji već ima dobar deo Evrope podrazumevaju da oko tih promena postoji društveni konsenzus – a on je nemoguć bez uključivanja civilnog društva, građana i građanki, ekspertskih grupa, instituta i drugih nedržavnih aktera u političke i društvene procese
Evro barometar
Zašto kažeš Brisel, kad misliš na Berlin
Javno mnjenje u deset evropskih zemalja o Bregzitu, migracijama, ekonomiji, trgovini, briselskoj birokratiji i privrženosti EU, novim statusnim referendumima, i o rastućoj moći Nemačke
Kultura sećanja – Sto godina od smrti Dragutina Dimitrijevića Apisa
Čovek od koga su strepeli vladari
"Nikada, ni na ulici, ni u kavani nisam ga video sama, nego uvek u društvu većeg ili manjeg broja oficira koji su izgledali kao njegova pratnja", piše Slobodan Jovanović o svom savremeniku i poznaniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu. "Gledan tako među svojim ljudima, on je ne samo svojim fizičkim izgledom nego celim svojim držanjem činio utisak jednog kolovođe." Zaista – ko je bio taj pukovnik od koga su zazirali prinčevi i kraljevi, ministri i generali i kako ga je na gubilište poslao onaj koji mu je dugovao krunu? I zašto
Darko Rundek – Koncert, jubilej, knjiga
Povratak (posle)ratnika
Uz ovacije za oko dva i po sata programa, relativni manjkovi koncerta na Stadionu Tašmajdan primete se tek u poređenju s Rundekovim vrhunskim dometima
Salon – »Izazovi – Vojvodina« (I)
Između slobode i autonomije
Vojvodina, kao izazov, bila je glavna tema ovogodišnjeg skupa intelektualaca raznih profesionalnih usmerenja neformalne forumske institucije nazvane Salon, tema kojoj se pristupilo pre svega na stručan i konstruktivan način. U širokom korpusu pitanja razmatrano je, između ostalog, šta je Vojvodina danas, šta čini njen identitet, šta određuje autonomiju pojedinca, šta daje sposobnost zajednici da ima svoju autonomiju