Roman – 2084
Sumrak pustinjskih bogova
Knjiga frankofonog Alžirca Bualema Sansala sjajan je doprinos raskošnoj biblioteci "antiutopijskih" romana, posvećena razmatranju konsekvenci verskog fundamentalizma
Portret savremenika – Ivica Dačić
Umetnik u preživljavanju
Dačić je verovatno prvi srpski ministar inostranih dela u novijoj istoriji koji ne govori ni engleski ni francuski, dva osnovna jezika diplomatije. Zasad mu, međutim, uglavnom uspeva da neznanje kompenzuje ličnim šarmom i žovijalnošću. Autor ovog teksta se kao dopisnik iz Brisela više puta osvedočio kako se Dačić u formalnim prilikama pozdravljao sa komesarom Evropske unije za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesom Hanom sa "Gde si, komesaru"
Zoom
Ko će biti premijer – Vučić se uvežbava u ulozi predsednika-premijera i nigde ne žuri u poslu formiranja nove vlade
Izveštavanje srpskih medija o Vučićevom boravku u Kini podseća na spomenar šiparice u kome sabira utiske s ekskurzije: šta je videla, kog je srela, šta se pevalo... Na televiziji "Pink" vrti se kajron da je Vučić u Hestilu dočekan kao Tito. Mašala!
Vreme 476| 19. februar 2000.
Špageti-egzorcizam
Iz knjige Frana Cetinića prenosimo nekoliko nastavaka koji pokazuju sa koliko je kontroverzi Pariz pratio rat protiv Srbije u proleće 1999...
Francuska – Pobeda Emanuela Makrona
Evropska zvezda je rođena
Novog predsednika Francuske veličaju kao novu nadu Evropske unije. Emanuel Makron je, međutim, politička nepoznanica. Svojim "niti-levo-niti-desno" kursom teško da će moći da formira vladu sa stabilnom većinom nakon parlamentarnih izbora u prvoj polovini juna. Ideološka neopredeljenost je pogodna za prikupljanje glasova iz svih tabora nezadovoljnika, ali može da se ispostavi kao otežavajuća okolnost za sprovođenje ekonomskog programa
Intervju – Nikolaj Koljada, dramski pisac i pozorišni reditelj
Publika glasa parama i nogama
"Da bih nahranio 120 ljudi koji rade u mom privatnom pozorištu, trebalo bi samo na kartama mesečno da zaradim (nemam sponzore) pola miliona rubalja. Ali osećaj slobode je vredan svih mojih muka"
Intervju – Remi Ordan, novinar i reditelj
Moja strana rata
"To je antinovinarski proces. Nema mape da pokaže gde se to dešava. Nema opisa njihovih neprijatelja. Nema komentara. Ja samo pokušavam da budem pošten i precizan u vezi sa ljudskom stranom priče – sve što su Sarajlije rekle u kameru je istina"
Srbija i evropska sudska praksa
Presumpcija nevinosti i fantomi
Slučaj sa Ramušom Haradinajem ogolio je uticaj političke samovlasti na rad pravosuđa; slučaj sa presudom NIN-u pokazao je da ipak ima sudija koji razmišljaju svojom glavom i znaju da će im u suprotnom – ako podlegnu političkom pritisku – na kraju svih krajeva, vlastite presude pasti u Strazburu, umesto da hrabro presude ovde
Francuska – Prvi krug predsedničkih izbora
Poraz tradicionalnih partija
Francuska reč adieu ne odudara mnogo od srpskog adio. Prvi krug predsedničkih izbora značio je poslednje zbogom za mnoge političare. Kakve posledice po Francusku i Evropu donose ovogodišnji predsednički izbori, u kom obliku dolazi novi fašizam, zašto su odlučujući naredni parlamentarni izbori, šta stoji iza brojke od 78,69 odsto birača izašlih na izbore, koliko je koštala organizacija izbora i u kakvom je stanju francuska republika
Knjige
Englez u trajnom bekstvu
Bokerova biografija Lorensa Darela, znalačko istraživanje i hronika njegovog dela, ali i uvek burnog privatnog života, čita se požudno kao triler
Direktan ulazak SAD u rat u Siriji
Mala proba svetskog rata
Donald Tramp je naredio da se bombarduje Sirija, poslao nosače aviona ka Severnoj Koreji, a zatim svog državnog sekretara Reksa Tilersona u Moskvu na pregovore. Rusija je za to vreme zamrzla Memorandum o izbegavanju konflikata. Dok međusobne optužbe pljušte na sve strane, sve je spremno za eskalaciju američkih i ruskih vojnih igara, i to ne samo u Siriji
Jubilej Skupljača perja
Antologija zaleta
Prošlo je pola veka otkako je Aleksandar – Saša Petrović snimio Skupljače perja, jedan od najvažnijih filmova ovih prostora. Skupljače perja su dobili Specijalnu veliku nagradu glavnog žirija na 20. Filmskom festivalu u Kanu, Veliku zlatnu arenu na 14. Filmskom festivalu u Puli, i nominovani su za Oskara za najbolji film na stranom jeziku 1968. godine. Pričajući o Romima, marginalizovanoj grupi, film je nedvosmislena kritika društva: prvi je u celosti snimljen na romskom jeziku; pokrenuo je druge filmove o Romima; pesma Đelem, đelem postala je međunarodno poznata; Bekim Fehmiju kao Beli Bora postao je veliko glumačko ime, a Olivera Vučo (kasnije Olivera Katarina) kao Lenče postala je evropska pevačka zvezda. Esej koji objavljujemo, Draško Ređep (saborac i prijatelj Aleksandra – Saše Petrovića, zaslužan za Petrovićev drugi veliki film Seobe i jedan od glumaca u tom filmu, veliki jugoslovenski intelektualac) napisao je povodom jubileja Skupljače perja. "Ja imam mnogo toga da kažem o Saši Petroviću, zato žurim kad pišem", objasnio je Draško Ređep fragmentarnost svog eseja
Tribina »Budućnost Bosne i Hercegovine«
Mir je sve što imamo
Izborni sistem je takav da uvek pobedi nacionalistički kandidat. Političari godinama stvaraju atmosferu straha, plaše stanovništvo ratom: jedne ukidanjem Republike Srpske, druge unitarizmom, a postoji i problem ugroženosti hrvatskog naroda i njegovog nacionalnog identiteta. Sve to stvara predizbornu klimu u kojoj se po inerciji glasa za najvećeg nacionalistu. A kako stvoriti pristojnu državu sa nacionalističkim kandidatom
Britanija i Evropa
Cena sporazumnog razvoda
Nakon 43 godina života u zajednici u koju je ušla kolebajući se, Britanija je započela proces sporazumnog razdruživanja sa Evropom, koju je tokom istorije uređivala po svojim merilima, kao što je i Evropa "gradila" Britaniju. Kakvi će biti odnosi Ostrva sa zapadnoevropskim nacijama, sa kojima deli dugu istoriju važnih i kontroverznih veza
Dejvid Rokfeler – Smrt u 102. godini
Magnat nad magnatima
Dugovečni akter večite priče o novcu kao majčinom mleku politike
VREME BR. 690. 25. MART 2004.
Kosovo, 17. mart 2004.
Kada su gorele mnoge kuće, crkve i manastiri (ponekad zajedno i sa onima koji su u njima živeli i nisu uspeli da pobegnu), kada je broj poginulih stigao do 28, a u bolnice osim 850 povređenih građana počeli da pristižu i povređeni vojnici KFOR-a, razni međunarodni zvaničnici, vojnici i diplomate počeli su polako da sriču sintagmu koju svih ovih godina nikako nisu uspevali da prevale preko usana – počeli su da pominju «etničko čišćenje» nealbanskog življa i da za to optužuju albanske političke vođe. Uz napomenu da je očigledno reč o dobro organizovanoj i orkestriranoj akciji
Pozorište – Čas anatomije
Kratak čas o dugom ubijanju
Kišovo delo u Urbanovoj je predstavi ne banalno osavremenjeno nego osvevremenjeno. I sada je tu, da zrači i da smeta, kao što je i Kiš zračio i smetao
Misteriozna politička ubistva
Otrovom po neprijatelju
Likvidacijom polubrata severnokorejskog lidera Kim Džong-Una na Međunarodnom aerodromu u Kuala Lumpuru nastavljen je niz misterioznih ubistava iza kojih, spekuliše se, stoje neke od najmoćnijih tajnih službi, kako sa Istoka tako i sa Zapada
Tradicija
Zašto »Student« više ne postoji
Ovih dana navršava se osamdeset godina od 15. marta 1937. i pojave prvog broja lista "Student", organa Akcionog odbora stručnih studentskih udruženja Beogradskog univerziteta i centralnog glasila studentskog pokreta na tom univerzitetu, ali i u tadašnjoj Jugoslaviji uopšte
Prilog kulturi sećanja – Sto godina od Februarske revolucije
Poslednja igra Matilde Kšesinske u Petrogradu 1917.
Vamp simbol režima Romanovih između imperije revolucije i baleta – preživela jednu monarhiju, jednu privremenu republiku, tri revolucije, dva svetska rata i jednu emigraciju, pa uzbudila opake strasti u Rusiji
Intervju – Petar – Peca Popović
Kada je muzika bila pitanje časti
"Kao u suton slušati Brela i ‘Ne me quites pas’ na terasi krova Muzeja muzičkih instrumenata u Briselu, Edit Pjaf u La Closerie des Lilas na pariskom Monparnasu, kao ‘Street Fighting Man’ grupe The Rolling Stones u rano popodne na londonskom Pikadiliju, kao zviždanje ‘Ševe’ Tomasa Hakija na opustelom budimpeštanskom trgu Varošmarti, nešto kao ‘Deca Pireja’ na trajektu što prevozi iz atinske luke ka ostrvu Ajgina, kao Mariju Lancu i ‘O sole mio’ u krčmi Đenove, kao ‘Road to Cairo’ u interpretaciji Džuli Driskol dok se u suton vozite kroz Saharu od Aleksandrije ka prestonici Egipta, kao ‘Jeke, Jeke’ Morija Kantea u mokroj kafeteriji ispod Viktorijih vodopada u Zimbabveu, poput ‘Sunday, Bloody Sunday’ grupe U2 u autobusu između Dablina i Slajga u Irskoj ili Česariju Ejvoru u sumnjivoj birtiji Puerto de la Kruza na Tenerifima... Da bi se bolje razumeli, po naški, kao ‘April u Beogradu’ u kafiću na Vračaru, ‘Skalinadu’ u trogirskoj konobi u dva ujutru, Montena u baščaršijskoj kafani kad društvo pijanih i mrtvih prijatelja peva ‘Sarajevo, ljubavi moja’, kao kad Ibrica Jusić na kraju Straduna započne ‘Eminu’, kao Balašević na novosadskom Štrandu u ‘Pesmi o Vasi Ladačkom’ ili kad grupa južnoslovenskih izbeglica u Vankuveru zajeca Bajagine ‘Moji su drugovi...’ To su trenuci zbog kojih nije šteta živeti" Rokopisi (2008)
Intervju – Roberto Čuli, reditelj
Pogled stranca
"Razumljivo mi je samo po sebi da su takozvane izbeglice dobitak za jednu zemlju, jer susret sa stranim nas vodi dalje. Ali izgleda da društvo još nije spremno da razmišlja iz ugla građanina sveta umesto da se drži svog nacionalnog identiteta"
Povodom jubileja
Drsko pozorište
Prvi posleratni gradski teatar, Beogradsko dramsko pozorište, za koji dan ulazi u sedamdesetu godinu postojanja uz, čini se, imperativ koji je pre dvadesetak godina, tad na mestu upravnika, Miloš Krečković definisao kao potrebu za "dugim, mirnim periodom burnog unutrašnjeg (kreativnog) života"
Još jedna priča o izbeglicama – Beg Hajnriha Mana i Franca Verfela preko Pirineja
Put do plavetnila
Uveren sam da će kroz pet ili deset decenija negde na svetu stajati spomenici velikanima koji su početkom XXI veka bežali od smrti i bede iz Sirije, Iraka, Avganistana ili Pakistana. Oni će biti usamljenici među milionima čija imena neće biti zapamćena. Neki od njih su možda upravo prošli kroz našu zemlju ili čekaju da ih krijumčari prebace u Mađarsku ili Hrvatsku, preko kojih će stići nekuda, gde će se proslaviti
Amerika i »Meksamerika«
Američki san i Trampov zid
Ponavljanje istog: migracije, asimilacije, deportacije, kriminalizacije migracija, ekspanzije, intervencije, investicije, eksploatacije i dobre susedske politike – pa iz početka