Esej

Otkopani rukopis

A) senzacionalno otkriće;
B) literarna bajka;
C) nepostojeći zapisi mog brata lažova

Strip

Vrisak sa stranica

Povodom početka objavljivanja petoknjižja Mebijusove retrospektive stripova i ilustracija, čiji je nastanak trajno promenio percepciju devete umetnosti

Reč o delu – »Velika biografija« Desimira Tošića

Otporan na nacionalne zablude

Povodom knjige Mijata Lakićevića Desimir Tošić – između ekstrema u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada

Papuče za pešačenje

Otkrića

Lišen pojedinih reči

Priča o okolnostima pod kojima je u zaostavštini Fransoaz Sagan otkriven roman Četiri strane srca, o kome se ništa nije znalo, istovremeno je i priča o ludom životu, negdašnjem

Stanje u MUP – Afera do afere

Svako strahuje od svakoga

Da li zbog svojevrsnog pakta o neiznošenju prljavog veša iz kuće ("vrana vrani oči ne vadi", kaže ona narodna) ili nečeg drugog, tek, Nebojša Stefanović je do sada bio zaštićen

Slikarska zaostavština

Divna mlada gospođa

Izložba remek-dela Vlaha Bukovca i njegova autobiografija, pojavile su se sinhrono, ali i nezavisno jedna od druge

Sudbine

Priča o Minhovima i nama

Na zgradi Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, koja je pripadala jevrejskoj porodici Minh, danas nema ni spomen-ploče. Isto važi i za njihov rudnik na Rtnju i selo koje je u njihovo vreme imalo i bioskop i Sokolski dom, a danas je selo duhova

Krah globalne muzičke industrije

Odsvirali i za pojas zadenuli

Pandemija virusa kovid 19 posebno je teško pogodila čitav muzički sektor. Nema koncerata, festivala, događaja koji podrazumevaju prisustvo publike. Ljudi iz branše širom sveta masovno ostaju bez posla, neki prodaju svoje instrumente da bi preživeli

Francuska i NATO

Prevelika šapka Šarla De gola

General je želeo da Francuska bude jaka, nezavisna i da ravnopravno razgovara i sa Moskvom i sa Vašingtonom, pa su njegovi naslednici smatrali da su prinuđeni da stalno dokazuju da su verni saveznici u okviru NATO-a. Tako je odnos Bele kuće i Jelisejske palate ispao bolji nego što je francuski nacionalni ponos mogao javno da prizna. U tom kontekstu ni izjavu predsednika Makrona o "moždanoj smrti NATO-a" ne treba shvatiti naročito dramatično

Četrdeset godina od prvih masovnih demonstracija na Kosovu (II)

Tukli ste nam đecu

Kada se situacija malo smirila, odlazim kod jednog ­albanskog prijatelja u Prištini. Njegova majka mi kaže: "Niste smeli tuć našu đecu. Mi đecu ne damo." Pokušavam da se branim: "Ali đeca su nas napadala kamenjem i na gore načine." – "Znam, mi smo na njih vikale i mi bismo ih kaznili i smirili, ali kada ste vi udarili na našu đecu…" Ostadoše ove reči da vise u vazduhu

Odlazak – Đorđe Balašević (1953–2021)

Bez prethodnika, bez naslednika – samo svoj i naš

Šta je Balašević radio od samog početka? Ono što i svaki pravi pesnik: stvarao je svetove. Izmišljene, a nama sasvim prepoznatljive, zapravo intimne. A u tim je svetovima stvarao ljude, sudbine, priče koje nisu ličile ni na koje druge, mada naizgled ničega "ekstravagantnog" u njima nije bilo. Nije li, da oprosti vaša osetljivost na odveć preuzetnom poređenju, i Čehov radio isto tako?

Kinematografija

Filmovi na papiru

Najavljena ekranizacija scenarija Stenlija Kjubrika pronađenog nakon njegove smrti, smanjiće spisak filmova čija scenarija nedvosmisleno nagoveštavaju da bi ih kinematografija upamtila – samo da su snimljeni

In Memoriam – Miroslav Milović, filozof (1955 – 2021)

Pulsiranje izvan sistema

Milovića je obeležila sudbina Jugoslavije i nemogućnost da se ona pretvori u "zajednicu razlike", umesto u mnoštvo sukobljenih identitetskih politika koje su je odvele u rat i raspad

Intervju – Albin Kurti

»Istorijski dijalog« je prevaziđena formula

"Mislim da treba prevazići formule kao što je ‘dijalog i pomirenje’ ili ‘istorijski dijalog’. Pre treba okupiti srpske i albanske poljoprivrednike i razgovarati o semenu, mašinama, proizvodnji, subvencijama za gorivo... Pored toga, držaću se obećanja da će pripadnici srpske zajednice imati deset odsto radnih mesta u institucijama, kako to uostalom i nalaže Ustav, ali se nije implementiralo. Moramo da razmišljamo van registra identiteta. Jer kad god ima razvoja, ima i integracije, ljudi razgovaraju. Pogledajte primer borbe protiv mini-hidrocentrala u kojoj Albanci i Srbi učestvuju zajedno"

Znamenite kuće

Ipak se kreće

Kad u Srbiji, gotovo četiri veka od čuvene Galilejeve rečenice, ima onih koji veruju da je Zemlja ravna ploča, ne čudi što kompleks Astronomske opservatorije na Zvezdari, remek-delo moderne, vapi za sanacijom

Jedno iskustvo

Početak holivudskog sna

Ovo je recept kako da te primeti muzički svet u inostranstvu iako živiš u Boru, i da sve to uradiš sam

Vakcinacija u EU

Ko te ima taj te nema

Evropska unija do sada je zaključila ugovore za 2,3 milijarde doza vakcine. Ali ko zna kada će one stići. Vakcinacija ide traljavo, živci su sve tanji, a kritike sve glasnije

Šah

This is (not) a Man’s, Man’s World

O Veri Mančik i drugim šahistkinjama koje su kroz istoriju pobeđivale svoje muške kolege i postizale velike rezultate, kao podsećanje da bi potencijal ženskog šaha trebalo bolje iskoristiti

Još jednom o spomeniku Stefanu Nemanji

Pogled sa prozora

Spomenik Stefanu Nemanji će, prema najavama gradskih zvaničnika, svečano biti otkriven i "predat Beogradu" 27. januara 2021. Impozantne dimenzije i ličnost srednjovekovnog vladara kome je posvećen, u formalnom i suštinskom smislu, čine ga pretendentom na mesto najprepoznatljivijeg simbola srpske države i društva u 21. veku. Tako monumentalan i pretenciozan, za mnoge već predstavlja centralno mesto sećanja i važan reper u procesu izmišljanja novog, ovoga puta hiljadugodišnjeg kontinuiteta srpske državnosti

Socijalna epidemiologija – Kako virus menja svet

Ne pipaj, ne grli, ne ljubi

Dok društva pokušavaju da zaštite javno zdravlje uredbama o obaveznom nošenju zaštitnih maski, ograničavanjem kretanja ili interakcije ljudi, kovid 19 na način koji odavno nije zabeležen pokazuje da pandemija nije samo medicinska, već i socijalna kataklizma. Virus utiče na sve aspekte života širom sveta: na potrese u porodicama, raskide prijateljstava, krize vlada i ekonomiju, na socijalne odnose i na način na koji moderni svet funkcioniše

Novogodišnji traktat o sreći

Tesla, Ajnštajn i gospod Bog

Da li ste doživeli trenutak prave, sveobuhvatne, samodovoljne sreće? Ne mislim na osećanje zadovoljstva, radosti, ispunjenosti. Ja ovde mislim na trenutak u koji je sabijena sva sreća ovog sveta, u kome ne postoji ništa drugo do pulsirajuća sreća, trenutak u kome bismo hteli da zaustavimo vreme, jer lepše, bolje, srećnije biti ne može

Ples

Opasno mrdanje tela uz muziku

Povodom vesti da će brejkdens postati olimpijski sport, evo male istorije subverzivnih plesova

Kultura sećanja – Sto godina Obznane i Zakona o zaštiti države

Put u diktaturu

"Uništili su Veliku Narodnu Skupštinu i poništili su dostojanstvo Narodnog Predstavništva; stegli su krvnički za gušu javnu reč; nasiljem su obeščastili slobodu zbora i dogovora; pretvorili su izbore u falsifikatorska preduzeća praćena nasiljima. Rečju, zagadili su ceo javni život, pogazili gotovo sve zemaljske zakone, porušili bezbroj puta Ustav..." Ove reči je pre nešto manje od sto godina napisao Jaša Prodanović, jedan od prvaka Republikanske stranke

Globalni izazovi i terorizam u 2021.

Svet na prekretnici

Da li svetu predstoji poslednji čin borbe sa pandemijom virusa kovid 19 i da li je rat vakcinama neizbežan? Ima li leka za rastuću globalnu nejednakost i ogroman broj izgubljenih poslova tokom epidemije? Ko će zauzdavati digitalne moćnike i ograničiti posledice sajber terorizma? Da li će nova američka administracija napraviti zaokret od Trampove politike i hoće li brojna krizna žarišta u svetu konačno izaći iz spirale nasilja? Sve to su samo neka od pitanja na koja čovečanstvo traži urgentni odgovor u bliskoj budućnosti

Uspomena

Sa Koljom u »Kolarcu«

Treba neizostavno podržati knjigu nedavno preminulog Kolje Mićevića, integralno izdanje prevoda poezije Branka Miljkovića na francuski jezik

Šta će biti sa Novom godinom – Deda Mraz je švorc

Vreme smrti i razonode

Godina 2021. doneće borbu u kojoj će se bedni rukama i nogama boriti da ne budu bedni, a imućni im svim raspoloživim sredstvima to neće dopustiti. Vojska i policija će biti tamo gde je kasa, nemojte ni da sumnjate u drugačiji ishod. Tako je od pamtiveka. Čine ih uglavnom nekadašnji bednici koji su zahvaljujući državnoj službi poboljšali dotadašnji položaj. Prvo hrana, pa onda moral, pisao je Breht