Kultura sećanja – Sto godina Obznane i Zakona o zaštiti države

Put u diktaturu

"Uništili su Veliku Narodnu Skupštinu i poništili su dostojanstvo Narodnog Predstavništva; stegli su krvnički za gušu javnu reč; nasiljem su obeščastili slobodu zbora i dogovora; pretvorili su izbore u falsifikatorska preduzeća praćena nasiljima. Rečju, zagadili su ceo javni život, pogazili gotovo sve zemaljske zakone, porušili bezbroj puta Ustav..." Ove reči je pre nešto manje od sto godina napisao Jaša Prodanović, jedan od prvaka Republikanske stranke

Globalni izazovi i terorizam u 2021.

Svet na prekretnici

Da li svetu predstoji poslednji čin borbe sa pandemijom virusa kovid 19 i da li je rat vakcinama neizbežan? Ima li leka za rastuću globalnu nejednakost i ogroman broj izgubljenih poslova tokom epidemije? Ko će zauzdavati digitalne moćnike i ograničiti posledice sajber terorizma? Da li će nova američka administracija napraviti zaokret od Trampove politike i hoće li brojna krizna žarišta u svetu konačno izaći iz spirale nasilja? Sve to su samo neka od pitanja na koja čovečanstvo traži urgentni odgovor u bliskoj budućnosti

Uspomena

Sa Koljom u »Kolarcu«

Treba neizostavno podržati knjigu nedavno preminulog Kolje Mićevića, integralno izdanje prevoda poezije Branka Miljkovića na francuski jezik

Šta će biti sa Novom godinom – Deda Mraz je švorc

Vreme smrti i razonode

Godina 2021. doneće borbu u kojoj će se bedni rukama i nogama boriti da ne budu bedni, a imućni im svim raspoloživim sredstvima to neće dopustiti. Vojska i policija će biti tamo gde je kasa, nemojte ni da sumnjate u drugačiji ishod. Tako je od pamtiveka. Čine ih uglavnom nekadašnji bednici koji su zahvaljujući državnoj službi poboljšali dotadašnji položaj. Prvo hrana, pa onda moral, pisao je Breht

Dvesta godina od rođenja Fridriha Engelsa

Druga violina bauka komunizma

U subotu 28. novembra navršilo se 200 godina od rođenja jednog od očeva naučnog socijalizma i marksističke teorije države i društva, Fridriha Engelsa. Čini se da će u Srbiji 21. veka ovaj jubilej proći nezapaženo, iako je do pre samo nekoliko decenija, pored Karla Marksa, njegovo ime izgovarano uz veliko divljenje i poštovanje. Ipak, Engelsova intelektualna zaostavština zavređuje bar kratak osvrt, imajući u vidu značaj koji je njegovo delo ostavilo na tokove svetske istorije

Dijego Armando Maradona (1960–2020)

Tri nebeska gola

Smrt traje kratko, kraće od jednog takta. Posle toga ona prestaje da postoji. Posle nje ostaju da žive uspomene. A kako vreme prolazi tako će uspomene na Maradonu samo dobijati na težini, postaće jače i svetlije. Rašće, menjaće se, dobijati nove obrise. Pa već danas, samo nekoliko dana nakon njegove smrti, jasno vidimo da je onaj prvi gol Englezima zaista dala Božja ruka

TV manijak

TV parastos

Televizija, pogotovo ova današnja, uništava svaki dignitet pokojnika i banalizuje prirodnu potrebu da ga dostojanstveno ožalimo. Mnogo iskrenije i potpunije prazninu koja ostaje možemo popuniti kroz poeziju ili muziku

Pozorište

Putovanje vredno rizika

Seljačka opera Bela Pinter i Benedek Darvaš, režija Atila Keresteš, Ujvideki szinhaz i Nosorog Ežen Jonesko, režija Nikita Milivojević, Ujvideki Szinhaz

Intervju – Vitene Mušik

Kada otpor znači – preživeti

"Knjiga Litvanci kraj Laptevskog mora može da se čita i kao egzistencijalna književnost, šta sve znači biti čovek. Miloš Kundera, kada piše o totalitarnim sistemima, kaže kako su svaki nehuman sistem stvorili ljudi i koliko su oni neljud(s)ki toliko je i sistem neljudski. Otud, može se čitati i kao svedočanstvo o tome šta sve ljudi mogu da učine jedni drugima. Ujedno, ona je i književno ispisivanje traume, iz ugla deteta koje gubi svoje detinjstvo i odrasta, ali i zastrašujuće istorijsko svedočanstvo o Staljinovom sistemu"

Pomalo lično i veoma nostalgično sećanje na FK »Vreme« (1994–2008)

„Čelzi“ iz Mišarske

"Ma, svi smo znali da vi naveliko ‘švercujete’ igrače, ali smo vas s vremenom zaista zavoleli, i kao protivnike i kao drugare", rekao mi je jednom prilikom Milovan Vukićević, kapiten ekipe Radio Beograda, našeg "večitog rivala"

Intervju – Boris Dežulović, kolumnista i pisac

Samo je Tito umro na vlasti

Pre tačno trinaest godina, recimo, u novembru 2007, "Večernje novosti" – pronađite negde taj broj – na naslovnoj su stranici kao glavnu temu najavile "Srbiju budućnosti 2020". "Godine 2020. Srbija će biti razvijena zemlja i članica Evropske unije", pisalo je u Večernjim, "prosečna plata biće 1.200 evra, penzije oko 500, a nezaposlenost će se smanjiti na svega pet odsto". Danas, u novembru 2020, Srbija je, kako vidite, ista kao 2007, samo gora. Nije to lepo čuti, ali trideset godina kasnije izvesno je kako su i Hrvatska i Srbija istorijski nepopravljivo propali projekti, i što pre to shvatimo, dulje ćemo živeti u nekoj koliko-toliko uređenoj evropskoj provinciji, pizditi na evropske elite, svirati klavir i pričati deci poučne priče o tome kako su naše krunjene glave završile na seoskim grobljima

Mi i svet

Oni su kontrolori i imaju moć

Kako smo od "alal vera, kuvarice, čorbica vam je za pet", stigli do bravo – filet orade sa pšeničnim klicama i penicom od luka je za tri Mišlenove zvezdice

Ova situacija

Moj odgovor njima

Kako me je Ministarstvo kulture proglasilo za medijsko dno? Šta je, zaista, "potpisani autoportret beščašća" – moja izjava ili njihova saopštenja? Kada bi ih glasno čitali na mitingu, ko bi im bio u publici i uz kakvu scenografiju? I zašto su, jadni i ubogi, pušteni niz vodu

Godišnjica ustanka u Mađarskoj 1956.

Unuk Mađarske revolucije

Po mom mišljenu, Viktor Orban je unuk Mađarske revolucije 1956, odnosno jednog njenog dela, onog negativnog, ekspanzionističkog, naglašeno nacionalističkog. On je politički unuk onih ustanika iz 1956. čija se dela ne samo u Mađarskoj nego i diljem zapadnog sveta najradije guraju pod tepih

Kultura sećanja – Žilijet Greko (1927–2020)

Poslednji glas leve obale Sene

Posle umetničke misije duge sedam decenija, u 94. godini otišla je "crna muza Sen Žermen de Pre", čiji glas je obojio preporod Pariza i intelektualno buđenje posleratne Francuske i Evrope

In memoriam – Goran Paskaljević (1947–2020)

Estetski i ideološki dosledan

Voleo je svoje filmske likove, naglašavao njihove ljudske dimenzije, sa svim manama i vrlinama, izbegavao stereotipe i klišee, nije moralisao niti je manipulisao svojom publikom. Situacije kroz koje njegovi likovi prolaze su uglavnom van njihove kontrole, tako da se njihova borba na kraju uglavnom pokazuje kao uzaludna, ali oni ne gube veru i nadu nego ih ulažu u svoje snove i vizije

Biciklizam

Slovenci na vrhu sveta

Uspeh Pogačara i Rogliča može se uporediti, recimo, sa onim što radi Đoković u tenisu, sa drugim mestom Hrvata na Svetskom prvenstvu u fudbalu, ili sa slovenačkim osvajanjem Evropskog prvenstva u košarci 2017. godine

Esej

Velike ideje i male utopije

Intelektualca Dimitrija Mitrinovića, člana Mlade Bosne, holandskog psihijatra Frederika van Edena i nemačkog filozofa Eriha Gutkinda pre sto godina spojila je večito aktuelna ideja o saradnji zarad dobrobiti čovečanstva, a njihova saradnja je zainteresovala holandskog istoričara i pisca Gvida van Hengela (studirao u Groningenu, Jeni i Beogradu, doktorirao na temi o Mladoj Bosni, napisao studiju Dani Gavrila Principa, a sa Borisom Stanićem objavio grafički roman Atentat) da je opiše u knjizi Vidovnjaci (Amsterdam, 2018), koju će ove jeseni objaviti izdavačka kuća Clio u prevodu na srpski i hrvatski jezik (Jelica Novaković-Lopušina, šef prevodilačkog tima, i Mila Vojinović su iz Beograda, a Giola Ulrich Knežević i Radovan Lučić Lutz su iz Zagreba) zato što su se i protagonisti knjige dopisivali na svojim, različitim jezicima. Osim o Mitrinoviću, Gutkindu i Van Edenu, za "Vreme" kao i u Vidovnjacima, Gvido van Hengel piše o utopiji i Novoj Evropi

Intervju – Dragoljub Bakić, arhitekta

Urbanistički terorizam na delu

"Od 2012. u Beogradu više ne postoji javni interes, on je mrtav. Postoji samo razularena vlast, despotizam koji se vidi u svim sferama života. I možda su ova moja profesija i urbanizam to najogoljenije pokazali"

Intervju – Agon Malići, politički analitičar

U okviru realnih očekivanja

"Ne verujem u interesovanje Vučića za dogovor i mislim da je ovo sada sve u svrhu kreiranja pozitivnih percepcija kod međunarodne zajednice. On će sve uraditi da se proces pregovora raspadne da bi i dalje jahao na ovoj temi, a u tome će mu najverovatnije pomoći i kosovska politička scena. I kod nas postoji ta politička klasa koja ne zna kako bi živela da ne postoji pretnja od Srbije i mogućnost prodavanja patriotizma"

Međunarodni dan čistog vazduha

Za vedro nebo

Generalna skupština Ujedinjenih nacija odredila je 7. septembar kao Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo

Nuspojave

Spomenik na šećernoj tabli

Ovde ni "kusturice", a kamoli "markovići", više ne odlučuju ni o čemu niti ih se za bilo šta uistinu pita, država je doslovno kidnapovana i sve njene institucije stavljene pod blokadu, a društvo zamrznuto u najvećoj mogućoj meri

Lični stav

Crnoj Gori treba mir, a ne vladar

Može delovati apsurdno, ali litije koje su krajem 2019. i početkom 2020. godine organizovane u Crnoj Gori predstavljaju zvezdane trenutke crnogorskog građanstva. Ove molitvene šetnje su po svom karakteru i ciljevima primer građanskog otpora kakvim jedna savremena politička zajednica može samo da se podiči. I nema nikakve dileme – da je Đukanović znao koliko će loše posledice po njega i partiju čiji je predsednik proizvesti usvajanje onakvog Zakona o slobodi veroispovesti, nikada ga ne bi usvajao

Autobiografija

Lični Beket

Nobelovac, jedan od najvažnijih književnika prošlog veka, smatrao je da pisac ni u javnosti ni u delu ne treba da bude vidljiv

Skandal »Otkup knjiga«

Cenzura i poslednji dani

Ovogodišnja konkursna komisija Ministarstva kulture i informisanja, koja je trebalo da odredi koje će publikacije biti otkupljene za biblioteke Srbije – po mišljenju ministra, u principu je dobro obavila posao, ali je napravila tri neoprostive greške. Na spisak za otkup uvrštene su, naime, i tri knjige koje – verovatno tako misli ministar – podrivaju Srpstvo

Juriš, partizani (2)

Smrt fašizmu, živeo Partizan

Samoproglašeni predsednik ne vlada državom, već vlada ucenjenim bašibozukom, podtrpeznim kučkama i ližisahanima. Vežgaju i kevću da su Partizanova znamenja komunistička, pa ih treba skloniti. A stoti put ponavljam: 12.000 komunista ušlo je u rat, 9000 je poginulo. E, pa, neće moći promeniti ta partizanska znamenja, patriotska i građanska. Na Stadionu JNA, na Partizanovom stadionu još igraju Čajkovski, Bobek, Zebec, Milutinović, Šoškić, Galić, Jusufi, Kovačević, Vasović, Miladinović. Ne bih kročio na naš stadion kad bi se promenio grb, kao što ne bih ušao u Jugoslovensko dramsko pozorište da promeni ime. Jeste, tradicija je lepota koju čuvamo. Svako ko misli da može prebrisati partizanski ponos zajebao se

Festival poezije u Setu

Izgubljeni raj starog sveta

Sam čin održavanja festivala, u vreme kada se sve javne manifestacije širom Evrope otkazuju bez mnogo razmatranja, dostojan je svakog poštovanja i bez ikakve sumnje primer zalaganja za kulturu na koji se treba ugledati