Povodom knjige
Varoš visokog neba i najlepših vidika
Priča o jednom gradu i o jednom piscu, o tome kako se pisac integrisao u Grad i kako je Grad uplivao u piščevo delo, o Ivi Andriću i Beogradu
Vesti
Jens Pletner: Kosovski izaslanik kancelara Šolca
Jens Pletner ne misli da je njegov posao da protivureči svojim šefovima, već da ih ohrabruje u njihovim ubeđenjima i pruža im najbolju moguću podršku u sprovođenju njihove politike. A stav kancelara Nemačke Olafa Šolca je poznat: Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova
Sećam se
Međunarodna pijanka u Beogradu: Degustacija vina je nešto drugo
To što se pre neki dan moglo videti na sajmu vina u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“ u Beogradu, makar što se tiče predsednika Srbije i premijera Crne Gore i Severne Makedonije, nije zaslužilo da se nazove „degustacija“ vina. To je bilo ispijanje čaša na visokom nivou. Degustacija je nešto sasvim drugačije
Vesti
Propada Špicerov dvorac: Zidovi i krov se obrušavaju
Najvredniji objekat Beočina, dvorac porodice Špicer koja je bila jedan od vlasnika tamošnje cementare, može svakog dana da se sruši. Projekat „Dvorci Srbije: Zaštita kulturne baštine“ koji bi trebalo da obnovi 118 dvoraca i palata u Srbiji, i u koji su se uključili Francuzi, čeka novu Vladu
Tradicija
Tkaljina priča od šara
Pirotski ćilim, brend Srbije, kandiduje se za Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalne baštine čovečanstva. To je jedini ćilim s dva lica, bez krajeva vunice koja visi na naličju. Smatra se da su čuvarne i štedljive Piroćanke smislile posebnu tehniku nevidljivih završetaka kako bi, kad se ishaba jedna strana, okrenule drugu, očuvaniju
Vesti
Mihail Gorbačov (1931-2022): Čovek koji je promenio tok istorije
Poslednji predsednik SSSR Mihail Gorbačov preminuo je u utorak u 92. godini. Dok su ga na Zapadu slavili i odlikovali Nobelovom nagradom za mir, u Rusiji su ga nipodoštavali kao grobara Sovjetskog Saveza. Mihail Gorbačov je svakako bio čovek koji je promenio tok istorije
Žene
U Holivudu bi sve bilo drugačije
U Beogradu je upravo završeno jubilarno deseto izdanje manifestacije Dani slovenačkog filma. Kratkim dokumentarnim filmim „Ita Rina – Diva iz Divače” Vladimira Šojata o jednoj od zvezda nemog filma, koja je žrtvovala holivudsku karijeru zbog beogradske ljubavi, evocirana je uspomenu na ovu glumicu koja povezuje Sloveniju i Srbiju
Intervju: Vladeta Janković
Naprednjaci su ozbiljno poljuljani
“Trećina Skupštine je opoziciono orijentisana. To je ozbiljan potencijal. Ono što je za veliko žaljenje jesu trvenja u opoziciji. Ako se ičeg bojim, onda je to da će ovaj opozicioni potencijal u parlamentu biti straćen zbog eventualne eskalacije unutrašnjih razmirica između, pre svega, Narodne stranke i Stranke slobode i pravde. Potrebno je i poželjno da u opoziciji postoje različita mišljenja, ali ne bi smelo biti preganjanja gde će ko sedeti i borbe oko odbora i potpredsedničkih mesta koja ne znače ništa. Mislim da je neophodna praktična koordinacija u delovanju. Ako opozicija stvarno želi da ugrozi Vučića i njegov pogubni režim, mora naći zajednički jezik”
Sećanje: Radovan Kragulj (1936–2022)
Vlasnik sopstvene utopije
Zajednički imenitelj Kraguljeve umetnosti je društvena analiza u kojoj fokusira narušen ekološki sistem. Bio je uveren da umetnost dolazi iz života i da je poljoprivreda bez kulture pogubna
Vilijam Bulit i vek američko-ruskog neprijateljstva (3)
Od pakta do rata
“Lenjin mu je verovao, Staljin ga je prigrlio, Šarl de Gol ga je dočekao, a Čang Kaj Šek, kao i Sigmund Frojd, tražili su njegov savet i pomoć” – Vinston Čerčil
Izložba
Čovek kao mera svih stvari
Ervin Vurm: Jedan minut zauvek, Muzej savremene umetnosti Beograd, 7. april – 9. avgust 2022, kustosi: Marijana Kolarić i Žerom Sans
Iz arhive
Vreme uživanja: Beograd leti
Tek kada ostane bez viška ljudi koji ga tokom godine opterećuje, Beograd se svede na pravu meru i vraća samom sebi. Kad noću izađete u šetnju ili vožnju biciklom, nigde ni žive duše, ako se izuzme žamor iz letnjih bašti, i imate utisak da je grad samo vaš, da vam se nudi i da vas poziva bliže sebi
In memoriam: Hans-Tis Leman
Leman, ili o snazi knjige
Napustio nas je Hans-Tis Leman (1944–2022). Kod nas je najpoznatiji kao autor knjige Postdramsko kazalište, ali njegov rad i doprinos evropskom pozorištu je mnogo širi i kretao se ravnopravno u bar dva pravca – profesura na univerzitetu i teatrološka istraživanja
Vilijam Bulit i vek američko-ruskog neprijateljstva (2)
Od “džentlmenskog sporazuma” do oštrog neprijateljstva
Kada je Kongres Kominterne počeo 25. jula 1935. godine, Sovjetski Savez više nije mogao da se uklopi u Bulitovu paradigmu međunarodnog liberalnog svetskog poretka. Kako je razumeo prirodu Sovjetskog Saveza, sovjetsko rukovodstvo se nije razlikovalo po svojim namerama od imperijalističkih sila koje su skoro pobedile u Velikom ratu, i donekle od onih koje su sklopile mir
Srpska vazduhoplovna industrija na sajmu u Londonu
Od Pinka do Er Srbije
Zbog agresije Rusije na Ukrajinu došlo je do nezabeleženih obećanja povećanja i konkretnih povećanja vojnih budžeta. Vojna, odnosno borbena avijacija, bitna je čovečanstvu kako zbog činjenice da se radi o najbitnijem vidu oružanih snaga u modernom ratovanju, tako zbog još važnije činjenice – da najviše tehnologija razvijenih za vojnu upotrebu kad-tad dođe i do civilstva
Nuspojave
Jelek, anterija i Smakovci
Hoće li nam sad, nakon svih ideoloških tabua, patriotskih tabua, religijskih tabua i ostalih koji su nas jahali, čak i izvesni rokenrol bendovi postati “svetinje u koje se ne dira”? Pa, ima li to igđe na svijet?!
Vilijam Bulit i vek američko-ruskog neprijateljstva
Kako je 1917. godine počeo prvi hladni rat
Bulit je boljševičkim pitanjem počeo da se bavi čim je došao u Stejt department. Američki predsednik Vudro Vilson i njegovi saradnici želeli su liberalni svetski poredak, što je svakako značilo svet kojim upravlja bogati i obrazovani Zapad. Za razliku od Vilsona, koji je smatrao boljševike nemačkim špijunima koji žele da potčine Ruse nemačkoj volji, Bulit je predlagao uspostavljanje veza i dijaloga s njima, pošto je sam imao dovoljno imaginacije da je mogao udobno da smesti konzervativce, socijaliste i komuniste u međunarodnu liberalnu paradigmu. Za njega su svi oni bili liberali, ili su imali potencijal da budu
Vimbldon 2022.
Trijumf, uprkos svemu
Osvojivši novi trofej na Vimbldonu, Novak Đoković je na neki način dobio ličnu i sportsku satisfakciju, nakon niza izazova sa kojima se suočavao tokom sezone. Dokazao je i da je neprikosnoven na terenima Ol Ingland klaba, a kuriozitet je da naš teniser na Centralnom terenu Vimbldona nije izgubio meč punih devet godina
Region
Kriza u Severnoj Makedoniji: „Bugarizacija“ ili „evropeizacija“
Skupština Severne Makedonije izjasniće se u četvrtak o francuskom predlogu za početak pregovora sa Evropskom unijom. Sednica se održava u jeku protesta protiv "bugarizacije" Severne Makedonije pod pritiskom EU koji traju već osam dana. Ukoliko sve partije vladajuće većine glasaju „za“ predlog će biti usvojen, ali po cenu mogućih unutrašnjih turbulencija. Ne isključuje se ni raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Sećam se
Međunarodni komitet logoraša: Naš dobri esesovac
Zatvorenici koncentracionog logora Buhenvald tajno su osnovali Međunarodni komitet logoraša. Imao je tri glavna zadatka: da spasava komuniste, socijaldemokrate i mlađe i zdravije logoraše koji su imali veće šanse da prežive, da formira „lageršuc“ i organizuje logorske ambulante. Meni je to spasilo život – skinuli se me sa spiska za Aušvic i poslali u radni logor Nideroršl
Rat u Ukrajini
Mesečev pejzaž Donbasa
Ukrajinci su u defanzivi, koja nije presudna u pogledu prostora koji su izgubili već u psihološkom momentu. Duh poraza je sada najveći protivnik odbrane Slavjanska i Kramatorska. Rusima treba ljudi za nastavak borbi jer ovo je prilika koju ne mogu da propuste dok se ukrajinska odbrana ne snađe i konsoliduje
In memoriam: Piter Bruk (1925–2022)
Neumorni istraživač pozorišta
Koliko god da se menjao, ipak neke stvari za Bruka ostaju konstanta, a jedna od njih je velika ljubav prema Šekspiru. On Šekspirovo delo oslobađa konvencije igranja u maniru istoricizma i postavlja pitanje koje su to vrednosti Šekspirovog dela koje su imanentne celoj ljudskoj kulturi
Povodom festivala
Svima nam je dosta katastrofa
Međunarodni festival animiranog filma Animafest u Zagrebu napunio je pedeset godina. Stoga je ovog juna program bio u tolikoj meri bogat da je zbog želje da se prisustvuje svemu ponuđenom, dovodio do frustracija i migrene
Analiza
Evropski usud Severne Makedonije: Nakon imena traži se promena Ustava
Ukoliko Sobranje prihvati revidirani francuski predlog o prevazilaženju bugarskog veta, Severna Makedonija će zarad otvaranja pregovora sa Evropskom unijom morati nakon imena da promeni i Ustav. Koliko god EU i Francuska želele da se prevaziđe bugarska dvogodišnja blokada Skoplja zbog identitetskih pitanja, utisak je da se u susret mnogo više izašlo Bugarima nego Makedoncima