Vilijam Bulit i vek američko-ruskog neprijateljstva (3)
Od pakta do rata
“Lenjin mu je verovao, Staljin ga je prigrlio, Šarl de Gol ga je dočekao, a Čang Kaj Šek, kao i Sigmund Frojd, tražili su njegov savet i pomoć” – Vinston Čerčil
Izložba
Čovek kao mera svih stvari
Ervin Vurm: Jedan minut zauvek, Muzej savremene umetnosti Beograd, 7. april – 9. avgust 2022, kustosi: Marijana Kolarić i Žerom Sans
Iz arhive
Vreme uživanja: Beograd leti
Tek kada ostane bez viška ljudi koji ga tokom godine opterećuje, Beograd se svede na pravu meru i vraća samom sebi. Kad noću izađete u šetnju ili vožnju biciklom, nigde ni žive duše, ako se izuzme žamor iz letnjih bašti, i imate utisak da je grad samo vaš, da vam se nudi i da vas poziva bliže sebi
In memoriam: Hans-Tis Leman
Leman, ili o snazi knjige
Napustio nas je Hans-Tis Leman (1944–2022). Kod nas je najpoznatiji kao autor knjige Postdramsko kazalište, ali njegov rad i doprinos evropskom pozorištu je mnogo širi i kretao se ravnopravno u bar dva pravca – profesura na univerzitetu i teatrološka istraživanja
Vilijam Bulit i vek američko-ruskog neprijateljstva (2)
Od “džentlmenskog sporazuma” do oštrog neprijateljstva
Kada je Kongres Kominterne počeo 25. jula 1935. godine, Sovjetski Savez više nije mogao da se uklopi u Bulitovu paradigmu međunarodnog liberalnog svetskog poretka. Kako je razumeo prirodu Sovjetskog Saveza, sovjetsko rukovodstvo se nije razlikovalo po svojim namerama od imperijalističkih sila koje su skoro pobedile u Velikom ratu, i donekle od onih koje su sklopile mir
Srpska vazduhoplovna industrija na sajmu u Londonu
Od Pinka do Er Srbije
Zbog agresije Rusije na Ukrajinu došlo je do nezabeleženih obećanja povećanja i konkretnih povećanja vojnih budžeta. Vojna, odnosno borbena avijacija, bitna je čovečanstvu kako zbog činjenice da se radi o najbitnijem vidu oružanih snaga u modernom ratovanju, tako zbog još važnije činjenice – da najviše tehnologija razvijenih za vojnu upotrebu kad-tad dođe i do civilstva
Nuspojave
Jelek, anterija i Smakovci
Hoće li nam sad, nakon svih ideoloških tabua, patriotskih tabua, religijskih tabua i ostalih koji su nas jahali, čak i izvesni rokenrol bendovi postati “svetinje u koje se ne dira”? Pa, ima li to igđe na svijet?!
Vilijam Bulit i vek američko-ruskog neprijateljstva
Kako je 1917. godine počeo prvi hladni rat
Bulit je boljševičkim pitanjem počeo da se bavi čim je došao u Stejt department. Američki predsednik Vudro Vilson i njegovi saradnici želeli su liberalni svetski poredak, što je svakako značilo svet kojim upravlja bogati i obrazovani Zapad. Za razliku od Vilsona, koji je smatrao boljševike nemačkim špijunima koji žele da potčine Ruse nemačkoj volji, Bulit je predlagao uspostavljanje veza i dijaloga s njima, pošto je sam imao dovoljno imaginacije da je mogao udobno da smesti konzervativce, socijaliste i komuniste u međunarodnu liberalnu paradigmu. Za njega su svi oni bili liberali, ili su imali potencijal da budu
Vimbldon 2022.
Trijumf, uprkos svemu
Osvojivši novi trofej na Vimbldonu, Novak Đoković je na neki način dobio ličnu i sportsku satisfakciju, nakon niza izazova sa kojima se suočavao tokom sezone. Dokazao je i da je neprikosnoven na terenima Ol Ingland klaba, a kuriozitet je da naš teniser na Centralnom terenu Vimbldona nije izgubio meč punih devet godina
Region
Kriza u Severnoj Makedoniji: „Bugarizacija“ ili „evropeizacija“
Skupština Severne Makedonije izjasniće se u četvrtak o francuskom predlogu za početak pregovora sa Evropskom unijom. Sednica se održava u jeku protesta protiv "bugarizacije" Severne Makedonije pod pritiskom EU koji traju već osam dana. Ukoliko sve partije vladajuće većine glasaju „za“ predlog će biti usvojen, ali po cenu mogućih unutrašnjih turbulencija. Ne isključuje se ni raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Sećam se
Međunarodni komitet logoraša: Naš dobri esesovac
Zatvorenici koncentracionog logora Buhenvald tajno su osnovali Međunarodni komitet logoraša. Imao je tri glavna zadatka: da spasava komuniste, socijaldemokrate i mlađe i zdravije logoraše koji su imali veće šanse da prežive, da formira „lageršuc“ i organizuje logorske ambulante. Meni je to spasilo život – skinuli se me sa spiska za Aušvic i poslali u radni logor Nideroršl
Rat u Ukrajini
Mesečev pejzaž Donbasa
Ukrajinci su u defanzivi, koja nije presudna u pogledu prostora koji su izgubili već u psihološkom momentu. Duh poraza je sada najveći protivnik odbrane Slavjanska i Kramatorska. Rusima treba ljudi za nastavak borbi jer ovo je prilika koju ne mogu da propuste dok se ukrajinska odbrana ne snađe i konsoliduje
In memoriam: Piter Bruk (1925–2022)
Neumorni istraživač pozorišta
Koliko god da se menjao, ipak neke stvari za Bruka ostaju konstanta, a jedna od njih je velika ljubav prema Šekspiru. On Šekspirovo delo oslobađa konvencije igranja u maniru istoricizma i postavlja pitanje koje su to vrednosti Šekspirovog dela koje su imanentne celoj ljudskoj kulturi
Povodom festivala
Svima nam je dosta katastrofa
Međunarodni festival animiranog filma Animafest u Zagrebu napunio je pedeset godina. Stoga je ovog juna program bio u tolikoj meri bogat da je zbog želje da se prisustvuje svemu ponuđenom, dovodio do frustracija i migrene
Analiza
Evropski usud Severne Makedonije: Nakon imena traži se promena Ustava
Ukoliko Sobranje prihvati revidirani francuski predlog o prevazilaženju bugarskog veta, Severna Makedonija će zarad otvaranja pregovora sa Evropskom unijom morati nakon imena da promeni i Ustav. Koliko god EU i Francuska želele da se prevaziđe bugarska dvogodišnja blokada Skoplja zbog identitetskih pitanja, utisak je da se u susret mnogo više izašlo Bugarima nego Makedoncima
Na današnji dan
Džim Morison: Gvozdena vrata percepcije
Džejms Daglas Morison umro je od srčanog udara, u kadi, u hotelskoj sobi, trećeg jula 1971. godine. Ovakav kraj ubrzao je početak ostvarenja njegove poslednje želje – želje da bude ozbiljno shvaćen kao pesnik (Vreme br 674, 4. decembar 2003)
Razglednica
Živela gibanica!
Fabrički muzej u ostacima nekadašnje “Goše” i izložba u Narodnom muzeju Smederevske Palanke svedoče o vremenima kada je naša veza sa Evropom bila ako ne bliža, a ono svakako iskrenija nego danas
Na današnji dan
Uliks: Susret na dan Leopolda Bluma
Nije baš na današnji dan, ali jeste prošlo sto godina od kako postoji Uliks, roman Džemsa Džojsa od koga po mnogima počinje savremena književnost. Tekst Zorana Paunovića prevodioca Uliksa na srpski jezik koji sada ponavljamo, napisan je povodom jedne druge stogodišnjice vezane za ovaj roman: 16. juna 2004. godine prošao je vek od onog običnog dablinskog dana u životu Leopolda Bluma, a koji je Džems Džojs učinio večnim samo zato što je tog dana sreo Noru Barnakl. („Vreme“ br. 702)
Na današnji dan
Slobodan Milošević pred Haškim sudom: Pritvorenik broj 039
Bivši predsednik SR Jugoslavije, Slobodan Milošević, izručen je Haškom tribunalu 28. juna 2001. godine. Prenosimo tekst Miloša Vasića objavljen u „Vremenu“ br. 548, 05.07.2001.
Vreme uživanja
Pisma iz daljine: Pre nego što krenem autom niz Pacifik
Sa marke na pismu koje mi stiže s daljine od oko 15 hiljada kilometara gleda nasmejana Herijet Kvimbi, pionir(ka) avijacije, iz vremena čarobnih ludaka u neverovatnim letećim mašinama („Vreme“ 1991)
Vreme uživanja
Sedište EU: Brisel
Putnika može iznenaditi što se u gradu koji je sedište Evropske unije i Severnoatlantskog pakta slabo govori engleski, čak i u ustanovama u kojima se to prirodno očekuje. Međutim, ovde se ne radi o aroganciji francuskog tipa: ako ne znate jezik, ljudi se stvarno trude da vas razumeju (Vreme 29. 12. 2009.)
Na današnji dan
Dijego Armando Maradona: Tri nebeska gola
Kada je 25. novembra 2020. preminuo Dijego Armando Maradona, čovek zbog koga je fudbal za stotine miliona ljudi širom sveta bio i ostao nešto mnogo više od puke igre i sporta, Dr. Nele Karajlić je za „Vreme“ napisao tekst „Tri nebeska gola“. Dva od ta tri nebeska gola je Maradona postigao na današnji dan, 22. juna 1986. godine, u četvrtfinalnoj utakmici između Argentine i Engleske na Svetskom prvenstvu u Meksiku
Vesti
EU: Borba za ukidanje bugarskog veta do poslednjeg dana
Francusko predsedavanje traje do kraja juna, a odluka da li će se posle dve godine prevazići bugarski veto za Severnu Makedoniju i Albaniju još uvek nije poznata. Za otvaranje pregovora lideri EU će se boriti do poslednjeg dana. Situaciju dodatno komplikuje politička kriza u Sofiji. Raspravlja se i glasa o nepoverenju vladi premijera Kirila Petkova
Vesti
Savo Manojlović i Željko Mitrović: Okršaj kod Ljubice Gojgić
Nakon višednevnog tviter prepucavanja TV duel je ugovoren. Na neutralnom terenu Radio-televizije Vojvodine Savo Manojlović i Željko Mitrović ukrstiće mačeve. Sudija u ringu biće Ljubica Gojgić. Tema će verovatno biti svakakvih, ali bi bar načelno trebalo da se govori o rijaliti programima i (ne)ukidanju nacionalne frekvencija televiziji Pink
Razglednica
Lisabon, Kaškaiš i pre svega – Portugalci
Paelja i crno vino za dobrodošlicu, najveća hladovina u Evropi, besplatna uspinjača, pogled iz voza na Estoril u kojem je nastao mit o Džejmsu Bondu i Usta pakla poznata po nedavnom samoubistvu Olivera Antića... i Google News lekcija tradicionalnim izdavačima...
Na današnji dan
Rođendan Huga Prata: Ko je taj Korto Malteze
Hugo Prat, čovek koji je najviše doprineo da strip počne da se shvata kao umetnost, autor čije je delo usrećilo više ljudi nego bilo koja ideologija, rođen je u Riminiju (Italija) 15. juna 1927. Godine. Danas bi napunio 95 godina