Motiv slobode, koja i na osnovu toga što se moglo spoznati u pet filmova o kojima će ovde nešto pomnije biti reči ostaje prilično varljiv, možda i u biti neuhvatljiv koncept, ako ne i konstrukt večito pred vratima boljih i pravičnijih društava i svetova koji nikako da nastupe
Dok Evropa polako zatvara krug progresa od rušenja Berlinskog zida do izgradnje kilometara i kilometara ograda od bodljikave žice, kličući pritom slobodi i ljudskim pravima, "odbrana evropskih vrednosti" na poljsko-beloruskoj granici miriše na militarizam, jaku ksenofobiju "novih Evropljana", cinizam stare Evrope, nacionalizam i rusofobiju, uz malo zarazne britanske nostalgije za Krimskim ratom 1855. Kao da su ti migranti hibridno oružje, a ne ljudi kojima je potrebna pomoć. Međusobno prebacivanje krivice za novonastalu krizu u tome ništa ne menja
Kako se volelo u vreme Starih Slovena, odnosno da li sve počinje od nas i da li će se i oni posle nas ponašati isto ovako
Posle više od godinu dana unutrašnjih oružanih sukoba, etiopska vlada je 2. novembra proglasila šestomesečno vanredno stanje i naložila stanovnicima u Adis Abebi da se pripreme za odbranu glavnog grada prema kome sa severa prodiru tigrajski pobunjenici. Oni su već zauzeli strateške gradove Desi i Kambolča u državi Amhara
Kada bi se Aleksandar Vučić iz doba pravljenja naprednjaka prebacio u 2021 – prema onome kakav se tad predstavljao – ni on ne bi mogao ni da se približi današnjem Vučiću i bio bi rasturen zbog svog dugogodišnjeg političkog slepila, izdaje srpstva, stana dobijenog u vreme bombardovanja i mnogo toga drugog. Film o tadašnjem Vučiću koji bi snimio današnji Vučić sveo bi mu rejting na ispod nule. Ipak, može li sadašnja opozicija da ponešto pozitivno nauči i od njega
Razgovor je počeo komplimentom Dvajta Ajzenhauera Koči Popoviću da izgleda "mladalački i snažno", na šta je on uzvratio da je celokupna jugoslovenska armija mlada i snažna. Pet meseci nakon što su se komandant NATO-a za Evropu i načelnik jugoslovenskog Generalštaba 10. jula 1951. tajno sreli u Parizu, Jugoslavija i SAD su potpisale sporazum o vojnoj pomoći
Svima je jasno da se lideri malih zemalja na Balkanu međusobno sukobljavaju kao da su se pre toga dogovorili kako će da glume svađu. S druge strane, ove su zemlje toliko male da sve liči na skupštinu stanara
Senzacionalistički naslovi, burni politički govori, vatrene nacionalističke emocije deo su atmosfere koja je danas mnogo dramatičnija (i otvorena u mržnji) nego pre tridesetak godina, kada je jugoslovenska kriza polako postala jugoslovenski rat. Na prvi pogled na ivici smo propasti, ali potencijalni regruti novog rata nisu odlučni da pređu sa reči na dela. Pavle Bihali, firer navodnih ljubitelja životinja i mrzitelja ljudi, najbolje je pokazao kako to danas izgleda krenuti u rat porukom da se prvo mora otići na pi-si-ar test
Povratak Džona Konstantina svojim korenima u stripu Helblejzer, koji je kod nas nedavno objavljen
Velebit je rekao da je 13. decembra 1950. u Beogradu izvestio Tita o uslovima saradnje sa Jugoslavijom koju je ponudila CIA. Sastanku su prisustvovali Aleksandar Ranković, Edvard Kardelj, Ivan Gošnjak i Koča Popović. Nije mogao da se seti da li je tom sastanku prisustvovao i Milovan Đilas. Popović je stigao u Ameriku 15. maja naredne godine
Bez digitalnog zelenog sertifikata o revakcinaciji u Austriji ne može da se dobije piće ni u kafanskoj bašti. Makar u teoriji. Pandemijske zgode i nezgode ovih dana ipak je u drugi plan potisnula ostavka kancelara Sebastijana Kurca optuženog za korupciju. Kaže se da je njegov drugar u Ministarstvu finansija parama poreskih obveznika plaćao neke medije da ga veličaju i friziraju istraživanja javnog mnjenja koja ga prikazuju kao miljenika nacije. Naravno uz opasku da važi pretpostavka nevinosti
Balkanski kriminalci još uvek malo rade u regionu. Kokain se ne proizvodi na Balkanu, niti je potražnja velika zbog slabe kupovne moći stanovništva. Tržište je malo. Međutim, na Balkanu postoje predispozicije za stvaranje kartela koji može naneti štetu kao u Latinskoj Americi: ugroziti državni suverenitet i monopol na upotrebu sile; zameniti određene državne funkcije, kao što su obezbeđivanje bezbednosti, stvaranje stabilne ekonomije i valute, ali i održavanje kulturnog identiteta; uzurpirati državu kao oblik održivog društvenog i političkog uređenja
