U zamišljenom takmičenju za najomraženiji lik iz devedesetih, u izuzetno jakoj konkurenciji, Milovan Bojić bi bio u najužem izboru. Danas je opet na velikoj sceni, sa osmehom koji poručuje: "Pljunete mi pod prozor"
"Smatraju da su nedodirljivi, da su na takvom mestu gde je jedino važno da ih štiti onaj koji je najmoćniji među njima. A njegovu zaštitu uživaju bestidnim ulagivanjem i povlađivanjem"
Poslednjih dvadesetak godina Ljubiša Samardžić je na hrvatskoj i slovenačkoj granici, uz osmeh, samo mahao policajcima ne pokazujući nikakav lični dokument i ostajući dosledan uverenju da mu za takva putovanja pasoš nikada nije ni trebao
Podsećanje na televizijske drame i serije za koje nema mesta, ne zna se zašto, u programskoj šemi RTS-a
Treća godina književnog festivala "Razgovori o ljubavi (prema čitanju)" na velikom belom brodu usidrenom na Dunavu, jedinstvenog u nas
Da li zbilja bilo ko iz izvršne vlasti može kredibilno da govori o borbi protiv korupcije, kada maltene svaki ministar shvata državu kao privatno vlasništvo? Na primer, tender za nabavku opreme za KC Niš nije bio u skladu sa zakonom, ali Ministarstvo zdravlja pozvalo se "na nacionalni interes"
O odluci Vlade da imenuje dva nova člana, u Savetu za borbu protiv korupcije saznali su iz Službenog glasnika. Pre dve-tri godine Savet je Vladi predložio svoje kandidate, ali od toga, naravno, nije bilo ništa
Sudeći po radikalnim naprednjačkim izjavama o v.d. zaštitnika građana Milošu Jankoviću, kao i po netrpeljivosti prema njegovom prethodniku Saši Jankoviću koji je instituciju zaštitnika građana definisao, čini se da je namera vlasti da u Kancelariji zaštitnika građana kamen na kamenu ne ostane. Ukratko, na Zoranu Pašaliću je hoće li hteti, znati i smeti da se suprotstavi onima koji su ga izglasali
Nedavno objavljene dve zbirke poezije u slovenačko-srpskom izdanju jedine su te vrste u Sloveniji
Zašto je potpuno svejedno ko je ko u vladama Aleksandra Vučića
"Nikada, ni na ulici, ni u kavani nisam ga video sama, nego uvek u društvu većeg ili manjeg broja oficira koji su izgledali kao njegova pratnja", piše Slobodan Jovanović o svom savremeniku i poznaniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu. "Gledan tako među svojim ljudima, on je ne samo svojim fizičkim izgledom nego celim svojim držanjem činio utisak jednog kolovođe." Zaista – ko je bio taj pukovnik od koga su zazirali prinčevi i kraljevi, ministri i generali i kako ga je na gubilište poslao onaj koji mu je dugovao krunu? I zašto
Šezdeseti rođendan Zmajevih dečjih igara je prigodan povod za priču o izuzetno lošem odnosu društva prema svima koji podstiču i književnost za decu i dečju književnost, ali je i ništa manje prigodan povod da se setimo lepih stvari na kojima i zbog kojih postoji ovo udruženje građana
