Balkanska veza – Svi ljudi Joce Amsterdama
Bugarski dani i veze Joce Amsterdama
Šta je sve Sreten Jocić radio u Bugarskoj i zašto je osetio potrebu da se umeša u tamošnje izbore
Portreti u Vladi
Ko kači, a ko skida sliku Milana Nedića
Tišina koja je propratila ovu vest mogla bi se objasniti nelagodnošću svih strana, i onih koji smatraju da je Nediću tu mesto pa se zbog uklanjanja ljute, i onih koji su smatrali da je sramota da u zgradi vlade bude slika predsednika kvislinške vlade, ali im nije ugodno da je skidanje slike inicirao baš Dačić, pripadnik partije koja je debelo doprinela da se Nedić i nađe tamo gde je stajao do pre nekoliko dana
Reporter "Vremena" trči maraton
Možeš ti to, Brko, možeš
Kako sam za dobrobit štampe istrčao trku zadovoljstva
Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999–2009) VIII
Žrtve – kolateralna šteta
Kada je građanima Srbije obznanio da su iz borbe s NATO-om izašli kao pobednici, Slobodan Milošević rekao je da su tokom bombardovanja poginula 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 pripadnika MUP-a. Civilne žrtve tom prilikom nije ni pomenuo. Njihov broj ni do danas nije tačno utvrđen, ali se procenjuje da je od marta do juna 1999. stradalo između 1500 i 2000 ljudi. Treći deo dokumentarca Bombardovanje, snimljenog u produkciji RTS-a i "Vreme filma", emitovan 24, 25. i 26. marta, bavi se civilnim žrtvama rata, odnosno pojedinim epizodama stradanja onih koji su se sticajem okolnosti našli na meti najjače vojne sile na svetu. Izbor tih epizoda nije bio određen brojem žrtava ili stepenom uništenja, već njihovom simboličkom dimenzijom. "Vreme" objavljuje delove razgovora sa svedocima i žrtvama pojedinih događaja koji su prikazani u filmu
Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) VII
Zašto smo se posvađali oko bombardovanja
U leto i jesen 2002, od početka avgusta do kraja novembra, na stranicama "Vremena" vođena je polemika u kojoj su se, po jednoj od čaršijskih ocena, obračunavali dojučerašnji istomišljenici. Po drugima, to je bila neka vrsta reprize "sukoba na književnoj ljevici"; treći su insistirali na oksimoronu "obračun čitalaca s redakcijom"... Povod za tu dugotrajnu – i, ako je dopušteno reći, višestruko značajnu raspravu – bio je tekst glavnog urednika "Vremena" Dragoljuba Žarkovića, reakcija na izjavu predsednice Helsinškog odbora Srbije Sonje Biserko po kojoj "srpska elita preko nezavisnih medija, B92 i ‘Vreme’, čini sve da zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje" (citat iz analize polemike Olivere Milosavljević, objavljene u "Helsinškim sveskama" br 16, dostupne na veb-sajtovima Helsinškog odbora i emisije RTV B92 "Peščanik"). Po istoj analizi, teme polemike bile su izveštavanje novinara lista "Vreme" iz Haga, Haški tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i finansijeri... U ovom nastavku feljtona povodom desetogodišnjice bombardovanja objavljujemo izvode iz polemike koji se neposredno tiču NATO intervencije "Milosrdni anđeo".
Festivali
Boja zvuka
Nedavno je održan Prvi beogradski međunarodni festival elektronske višemedijske umetnosti, elektronske i radiofonske muzike, nov događaj na ovdašnjoj kulturnoj mapi
Afera indeks
88 stolica za optužene
Iz gomile optuženih i advokata u smederevskoj priručnoj sudnici u Skupštini grada zasad se samo, zbog ličnog stava i emotivne reakcije javnog tužioca, u okrilje beogradskog tužilaštva izvukao profesor beogradskog Pravnog fakulteta Oliver Antić
Beograd pre elektrike
Dole fenjeri!
Sad, kad nestane struja, nastaje problem. Pa ipak, na eksponate izložbe "Život u Srbiji pre elektrifikacije" gleda se sa simpatijom, nostalgijom čak. Možda zato što su daleko od nas
TV manijak
Kursadžije
Koncert - Jadranka Stojaković, 12. IX 2008, SKC, Beograd
Zvuk tišine
Jadranka s Balkana ne samo da je otišla na vreme, nego se i sačuvala, s očima izvan svakog zla. Njena uzdržana priroda omogućila je da pomogne, ali ne i da tim povodom postane vidljiva/dohvatljiva. Tako je i mogla da nam se vrati neoštećena, kao etalon, rođaka emigrirala na vreme čijem se zdravlju i raspoloženju čudimo mi prerano istrošeni
Izjava nedelje
»Pa da smo Arapski Emirati, Krkobabići ne bi dobili ovoliko. Nije Srbija gerijatrijski dom.«
Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a ("Kurir"")
Stranački život
Sve demokratske struje
Različita mišljenja o krupnim pitanjima prouzrokovala su do sada mnoga cepanja Demokratske stranke, a umela su i da dovedu do promene njenog prvog čoveka. Šta bi mogla biti posledica aktuelnog neslaganja dve grupacije, kolokvijalno obeležene kao "dvorjani" i "stranka"
Duvanska afera
Čekajući na Caneta
Stanko Subotić Cane uhapšen je krajem aprila u Moskvi, a po našoj poternici, što celoj priči daje nove dimenzije. Po svemu sudeći, izručenje je neminovno – ako je naš sud dostavio potrebnu i ubedljivu dokumentaciju u utorak; pitanje je samo koliko bi to moglo da traje. A kad se Cane Subotić pojavi pred sudom, moguća su razna iznenađenja
Jubilej Jugoslovenskog dramskog pozorišta
Šezdeseti rođendan
Od 3. do 10. aprila 1948. godine prikazane su tri premijere u novootvorenom Jugoslovenskom dramskom pozorištu: Kralj Betajnove, Ujka Vanja i Ribarske svađe, sve u režiji Bojana Stupice. Tako je počelo
Crna Gora i crkve
Piši, pa briši
Da Srpska i Crnogorska pravoslavna crkva jedna drugoj ne prete više praznom puškom, potvrdila je Uprava za nekretnine čija je cetinjska filijala Mitropoliji crnogorsko-primorskoj oduzela vlasništvo nad crkvenim zemljištem i zgradama u prestonici
Lisica i ždral
Misterija organizma
Ćutao je sa mnom kao da sam Aco Tomić. Kad je izbila ponoć, uzdahnuo je, prvi put, i počeo: "Oče, noćas sam doživeo prosvetljenje!"
Ličnost godine – Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost
Strast bez ostrašćenosti
Ne volim crno-beli pogled na svet, jer ne verujem da on može da bude istinit. Ne volim ili-ili situacije, iako se ponekad u njima nalazimo. Srbija se, inače, i sada nalazi u jednoj ili-ili situaciji, a te situacije mogu da nas postave pred jedan drugi paradoks: paradoks "što bolje, to gore". Osećam da u našem društvu ima dosta ljudi koji su kritični prema onome u čemu živimo, a da negde u malom mozgu imaju taj stav da je "što gore, to bolje". Na taj način oni zapravo potvrđuju da je njihova teza tačna, odnosno da je Srbija mračna, blatnjava, prljava, neljudska, da je u stvari osuđena na propast i da treba da propadne
Portret savremenika – Vojislav Šešelj, haški period
Egzibicionista na sudu
Šešeljeva (radikalska) logika u odnosu na Tribunal je neka vrsta oksimorona: nebrojeno puta su izjavili da on odlazi u Hag da bi taj tribunal porazio, i da su u njegovu pobedu ubeđeni. Istovremeno, bar toliko puta su ponovili i da je Tribunal srbožderski, antisrpski i da u njemu pravde za Srbe nema. Ostaje pitanje kako u takvim okolnostima Šešelj namerava samo svojom pameću da do pobede dođe
Obrazovanje, umetnost, mediji u procesu evropskih integracija
Zavođenje Evrope/dugo putovanje u (J)Evropu
Beograd, 11 - 14. oktobra 2007.
Intervju – Lorand Heđi, selektor 48. Oktobarskog salona
Potreba za intimnošću
"Ne verujem u internacionalni jezik, verujem u autentičnost svake ličnosti. Zato u mojoj selekciji ima toliko različitih stilova vizuelnog izraza. U svima njima tražio sam poruku, mikronarativ, a kriterijum mi je bila tema, a ne da li se neki jezik uklapa u internacionalne tokove ili ne"
Izjava nedelje
„Putin kao dečak nije bio komsomolac.“
Mihajlo Marković, akademik, u intervjuu za Pravdu
Kriminal
Dve zle pare
Nakon nevolja na letovanju, Andrija Drašković i Sreten Jocić zajedno su proslavili povratak u Beograd na splavu Ambis