80 godina Spomenika zahvalnosti Francuskoj
A la France!
Danas konstatujemo da o velikom prijateljstvu, osim sećanja, svedoče još samo spomenici
Tajne službe u Velikoj Britaniji
Špijun koga nisu voleli
Špijuni moraju da rade tajno, ali moraju i da budu potpuno nezavisni u svom radu. Mnogi kritičari službi i u Americi i u Evropi zaključili su da je do rata u Iraku došlo zato što špijuni i njihovi šefovi nisu imali dovoljno integriteta da se suprotstave političkim ambicijama i planovima svojih nadređenih. Džon Sojers (ne slici) prvi je šef MI6 koji je prošlog četvrtka javno progovorio o delatnosti ove supertajne službe, čije postojanje britanska vlada nije htela ni da prizna javno sve do 1992. godine
Izjava nedelje
»Kako ćete da nas odbranite od pedera? Moraćete mnogo više konjice da dovedete i mnogo više policajaca.«
Siniša Kovačević, dramski pisac i član predsedništva DSS-a ("Press")
Izmene Zakonika o krivičnom postupku
Još jedan krivični bumerang
Novim odredbama o pritvoru nadležni u Srbiji krše, osim vlastitog Ustava, i evropske i ostale konvencije, što govori u prilog onima koji predviđaju nove postupke pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali i onima pred našim sudovima u kojima se dodeljuju odštete za neopravdani pritvor. I jedno i drugo naplaćuje se iz džepova poreskih obveznika
Knjiga Emira Kusturice »Smrt je neprovjerena glasina«
Zaboravi, ako možeš
Engleski pesnik Robert Brauning ima jedan stih koji je voleo Rejmond Čendler, a prema kojem je, parafraziram, nemoguće spojiti vreme, mesto i ono što voliš. U tu se parafrazu uklapa i tragedija Emira Kusturice
Zemlja i ljudi
Zaklete device i noćni klubovi
Tirana je prihvatila modernu seksualnu revoluciju, ali tradicionalni moralni kodeksi su i dalje snažni na severu Albanije. Ipak, i tamo stvari počinju polako da se menjaju
Dnevnici Ratka Mladica (3)
Pohod na Ankaru
Kuda sa 5000 leševa? Pošto "stinger", pošto "zolja", pošto Konjic? Ko je kome petokolonaš, a ko komandant?
Tribina – 2. deo
Želimir Žilnik, reditelj: Jugoslavija nije komunistička ideja
Brazilija
Ženski predsednički klub
Vokmen u penziji
Muzika za male ljude
Iz današnje perspektive bili su užasno nepraktični – trošili su mnogo baterija, zvuk je često bio drndav, ponekad su žvakali kasete, zbog čega smo nosili još pokoju za rezervu. A kasete su tek posebna priča... Džogiranje sa vokmenom – iako su ga mnogi praktikovali – zaista je umarajuće: neka sprava, čak i ne toliko lagana, stalno je skakala sa vama ili je žuljala za pojasom
Tehnologija
Lansirana dva revolucionarna jedinjenja
Kultura sećanja
Bila jednom jedna braća
Dokumentarni film o prijateljstvu, raskidu prijateljstva i pokušaju izmirenja između čuvenih košarkaša Vlada Divca i Dražena Petrovića pokušaj je da se objektivnije sagleda proces raspada nekada zajedničke države
Potraga za haškim beguncima
Lovci na Mladića
"Najnovija akcija potrage za haškim beguncima nije sprovedena na osnovu podataka koje smo dobili preko telefona 9191, već drugih metoda Bezbednosno-informativne agencije", kaže za "Vreme" šef kabineta direktora BIA Jovan Stojić, otkrivajući da su operativci ove službe dobili nagradu za otkrivanje Radona Karadžića u visini dve do tri prosečne plate
Vreme izazova – Rođeni u YU
Sećate li se Jugoslavije
Fondacija Fridrih Ebert i nedeljnik "Vreme" organizovali su 27. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju tribinu na temu "Rođeni u YU". Učesnici tribine bili su Mirjana Karanović, Želimir Žilnik, Ante Tomić, Miljenko Jergović i Muharem Bazdulj, a voditelj Teofil Pančić
Lisica i ždral
Razvojni put
Lilićevo detstvo i iunost’ neobrađeni, život Milana Milutinovića naučno i umetnički takođe neistražen – naše istoričare i naše cvajgove čeka ozbiljan posao
Proslava 20 godina »Vremena«
Reporter među svoji
Žarković, s obe ruke u oba džepa, u sivo odelo, k’o iz fundusa Kim Džong Ila, stade u muziku, sve pozdravi, k’o da reče da će još 20 godina bude glavni urednik, Ljuba Živkov biće preču, baš se zanim’o imal’ de u erotskom triptihu Ljube Popovića koja tambura
Svi o JK
"Muzika i reči"; VREME 1033
Intervju – Prof. dr Jelena Vojinović, Klinički centar Niš
Reuma, bolest broj jedan u Srbiji
Manje je poznato da se zapaljenska reumatska oboljenja javljaju kod znatno mlađe populacije, čak i kod dece, i da su to često progresivna hronična oboljenja celog organizma, koja pored zglobova zahvataju i sve druge organe
Najava događaja
Jesenji festival zdravlja
Novogovor
Kandidat
Istraživanje – istorija i mi
Propuštena prva lekcija
Naši građani ne znaju ko je bombardovao Dubrovnik i šta se desilo na Ovčari, u Srebrenici, Sarajevu, ali su složni oko toga da su među narodima za raspad Jugoslavije najviše krivi Hrvati
Ratko Mladić, novobeogradski sused
Nehruova, bez broja
"Osim navoda iz ‘Njujork tajmsa’ da je Ratko Mladić bio nadziran do februara 2008. godine, nemam nikakve druge informacije o tome", kaže za "Vreme" direktor Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović
Dnevnici Ratka Mladića (2)
Neki čudni Srbi
Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju
Dnevnici Ratka Mladića (2) – pretplatnici
Neki čudni Srbi
Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju
Vesna Pešić, poslanica i predsednica Političkog saveta LDP-a
Bezakonje u kartel-državi
Demokratska stranka ne vodi društvo i ne otvara se prema njemu; umesto da pozove građane da učestvuju u političkom životu, u rešavanju i krupnih i sitnih pitanja, ona je postala tvrđava. Nama treba mnogo više demokratije, transparentnosti, razgovora, otvorenosti, umesto ovog straha i glumatanja politike