Referendum na kome su 23. jula 2016. Britanci sa 52:48 odsto izglasali izlazak svoje zemlje iz Evropske unije verovatno je najdalekosežniji događaj posle pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. i raspuštanja SSSR nakon ostavke Mihajla Gorbačova 25. decembra 1991, pre nešto manje od četvrt veka
Vučić je odrastao u jednoj sredini, u partiji, gde se ta patriotska mržnja prema Zapadu vice versa pretvorila ne u ravnopravni, već u podanički odnos prema Zapadu. Pa, nikad niko od najvećih kritičara i "izdajnika" nije rekao ono što je rekao Vučić – da treba da budemo kao Nemci. Nikad nikome nije palo na pamet da kaže da smo lenji, da ne znamo da radimo
"Ljudi ne vide nikakav izlaz iz situacije, tako da se polako klizi ka ekstremizmu i nacionalizmu. Međutim, ja nikako neću da ćutim", kaže David Grosman
Milovan Đilas, Pisma iz zatvora, priredio i predgovor napisao Aleksa Đilas, Vukotić Media, 2016.
U Berlinu preovladava bojazan da je Brexit kraj nemačke ere mira i blagostanja. Dok sebe bodre i zaklinju se u opstanak Evropske unije, vodeći nemački političari zapravo nemaju predstavu čime da potkrepe svoj usiljeni optimizam. Provejava stari strah da je Nemačka prevelika za Evropu, da će ostati sama, sumnja da je upravo politika kancelarke Angele Merkel dobrim delom doprinela Brexitu
Danas se, opet, Jugoslavija i jugoslovenstvo spominju širom regiona. Ne toliko zbog okruglih godišnjica – 25 godina od raspada Titove Jugoslavije i 95 godina od Vidovdanskog ustava, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nego zato što je britanski referendum o izlasku iz EU mnoge podsetio na slovenački i hrvatski referendum posle kojih su ove dve bivše jugoslovenske republike proglasile nezavisnost, čime je zvanično umrla "velika" Jugoslavija
"Politički analitičar u petogodišnjem afektu", "Vreme" br. 1329
Reporteri "Vremena" javljaju se iz Slovenije i Hrvatske, opisuju reagovanja u armijskom vrhu i vladi, pišu o reakcijama u Srbiji i Bosni i Hercegovini, analiziraju reagovanja iz svega... Da li je tačna opaska "Sad je kasno i za konfederaciju"
Izjašnjavanje o samostalnosti tek otvara perspektive. Mnoge nisu ružičaste
"Unajmljeni mozgovi u službi vlasti", "Vreme", br. 1328
"Na bini su bili glavni i sporedni akteri. Glavni akteri su Amerika, Srbija i srpska dijaspora. Šta ih je spajalo? Njihove iluzije. Te iluzije su dovele do katastrofalnih grešaka, a greške su dovele do katastrofalnih posledica"
Dva puta u tri meseca, usred Beograda, zabranjeno je izlaganje umetničkih radova koji kritikuju sadašnju političku situaciju
Sa svakim novim danom bezuspešnog traganja za vinovnicima nasilja u Savamali postaje sve uverljivija tvrdnja da je i pasivnost policije bila deo plana da se raščišćavanje zemljišta za potrebe projekta "Beograd na vodi" obavi noćnom dvočasovnom suspenzijom vladavine prava. Tamo gde vladavine prava nema, vladaju ljudi sa fantomkama ili bez njih
Svaki detalj trodnevne posete bio je razvučen do beskraja, uz primetnu konfuziju i pometnju
Ugovor o Fijatovoj investiciji u Kragujevcu bio je predizborna slamka spasa za Borisa Tadića i Mlađana Dinkića 2008. godine. Sada, kad ugovor polako ističe, na delu je pokazna vežba kuda vodi politika prema stranim investitorima koju je nastavila i sadašnja vlast
U knjizi Jedanaest veličanstvenih autor Vladeta Nedeljković prati sudbine pobednika i poraženih, jugoslovenskih i sovjetskih fudbalera, aktera dva istorijska meča na Olimpijskim igrama u Finskoj 1952. godine, posle kojih je Tito častio naše igrače sa po 500 dolara, a Staljin i Berija planirali da svoje pošalju u Sibir
Među sve te vesiće, babiće i čučkoviće, maje i vulini su bili viši loža VIP nivo, dopade tetovirato i kvarcovano žensko u bijelo čipkasto aljinče. Kad je protokol upravi ka sedalu, upita, Može li i njen dečko, odgovoriše, a što ne bi moglo. Neobavešteni novinar je upita za identitet, ostali personaliti, a ona, vidno iznenađena, odgovor prepusti protokolu, koji reče da to naša poznata modna kreatorka
Mišković je osuđen na osnovu dopune optužnice od pre neka tri meseca, kada se neki tužilački lumen dosetio da bi se Miškovićeva odbrana sina mogla iskoristiti protiv njega. Sve ono što je tobože dugo spremano, serioznom istragom, palo je u vodu i ostalo je pomaganje u utaji poreza
Osim o arhitekturi Balkana, beogradskom urbanizmu, Hristiforu Crniloviću i njegovoj zaostavštini, obnovljena Manakova kuća je priča i o nama i našem nasleđu
Ovde se, decenijama unazad, odgoneta misterija uspeha, popularnosti i moći političkih lidera. Od Slobodana Miloševića, Vuka Draškovića, Vojislava Šešelja, do Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića, Borisa Tadića, te Tomislava Nikolića, Ivice Dačića, Aleksandra Vučića, svakih pet-šest godina ispitujemo kapacitet ovdašnjih potencijalnih lidera prepoznajući u njima Čerčila, De Gola, Hitlera, Tita...
U pokušaju da skrenu pažnju sa "slučaja Savamala", srpske vlasti su odlučile da žrtvuju "pešaka" – načelnika kriminalističke policije Beograda Dragana Kecmana. Ali izgleda da javnost i dalje postavlja pitanje ko je naredio policiji da ne postupa u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine
Šta Vučića toliko frustrira? Nešto što niko nije izmenio, pa neće ni on: "Politika" nije uvek glasilo režima, ali je uvek glasilo čaršije
Dve godine nakon Majdanske revolucije, otcepljenja Krima i oružanih sukoba na jugoistoku, Ukrajina se klacka između rata i mira, patriotizma i korupcije, daleko od očiju i interesovanja Brisela i Vašingtona
Disko supkultura je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih okupljala najrazličitiju omladinu, pejorativno zvanu šminkeri. Pored urbane elite, bile su tu razne marginalizovane zajednice: od nepoželjnih nacionalnih manjina, preko proskribovane gej populacije do onih preduzetnika koji će deceniju kasnije postati "kontroverzni biznismeni"
Kolekcija kratkih proza Nikole Bertolina, nesavršenostima uprkos, nudi nekoliko antologijskih momenata
Na nedavno otvorenoj izložbi o Alojziju Stepincu u Evropskom parlamentu (EP), zagrebački biskup Ivan Šaško, opisavši Stepinca kao primer Evropljanina koji je živeo vrednosti hrišćanske kulture milosrđa koja je odredila identitet Evrope, završio je svoj govor rečima: "to je maleni iskorak koji Stepinca ‘vraća Europi’, a nadamo se da će izložba o njemu pomoći i da Europa jasnije vidi samu sebe." Evropa bi odista danas kroz primer događaja vezanih za slučaj blaženog Alojzija Stepinca i mogla da se prepozna – u previranju, otvorenim problemima, užarenim raspravama, besu i buci...
