Kao pokazatelj kojim pravcem će ubuduće krenuti muzika, ovaj komad primenjene audio-umetnosti ne samo da je uspešno preživeo, nego danas zvuči jednako futuristički kao i u godini pojavljivanja, zahvaljujući svežem minimalizmu i proročkoj analizi stanja u koje je svet tad upao, da se do danas ne izvadi. Što samo znači da našim mukama još nije došao kraj
Mada ih u faktografskom smislu spaja tek hronološka bliskost po pitanju dolaska pred publiku, ova dva vrlo dobra filmska ostvarenja ipak stižu i do tačke zajedničkog sadržatelja; to je svakako ta podvojenost, taj prikaz višekrakih identiteta, od čega se ne može tek tako uteći
Slaveći na praznom Crvenom trgu 75. godišnjicu pobede nad nacističkom Nemačkom, Rusija se 9. maja suočavala sa epidemijom, padom cene nafte, rastućom rusofobijom i revizijom istorije
Šta su dešavalo sa slučajevima organizovanog kriminala dok je trajalo vanredno stanje? Da li ova "nova normalnost" donosi nešto novo ili se zemlja zakopava u staru i nerazmrsivu priču o neprestanoj povezanosti podzemlja i državnog sistema? Vučić, očito, ne haje mnogo za borbu protiv prave mafije: nema nijednog velikog slučaja obračuna sa nekom mafijaškom organizacijom, niti je išta od onoga što se u medijima van kontrole režima pojavljivalo o korupciji vlasti dospelo do suda
"Moj je utisak da je Srpska napredna stranka okupirala zdravstvo preko epidemije. Zamislite da u vreme neke nepogode zamolite neku bogatiju i moćniju državu da vam pomogne, a ona kaže: evo, šaljem svoju vojsku. Strana vojska uđe, pomogne vam sa nepogodom, vi srećni, a ne primećujete da ste istovremeno okupirani"
Ćeba nije pripadao vremenu u kome je živio. Između dijela i riječi nije vidio razliku. Njegova etika uistinu je bila antička. A ipak, u tom vatrenom borcu za istinu i pravdu, koji se ni pred i ni pred čim nije sklanjao i povijao, kucalo je ogromno srce puno iskonske, dječje bezuvjetne dobrote i ljubavi
Dostojanstveno i dosledno čitanje Rotovog sada već klasičnog romana u fokusu mudro zadržava ono možda i najpipavije i najpotentnije – motiv stalnog i, sva je prilika, neizbežnog sukoba javnog i privatnog, neizostavno čeonog sudara moći i poriva za opstankom, po mogućstvu bez gubitka nekakvog privida ličnog dostojanstva
"Strah u pomoć priziva metafiziku. U ovom trenutku izgradio bih institut za proučavanje straha i načina distanciranja od njega. Još jednom bih ponovio: molim sve one koji upravljaju krizom da prestanu sa ratnom terminologijom. Mislim da ne tražim puno"
Najave da će karantinske mere biti olakšavane, avionske flote podignute, a hoteli otvoreni prate upozorenja o opasnosti da bi epidemija mogla da se povrati, kao što je, u nekoj meri, zimska turistička sezona pomogla da se epidemija proširi u Evropi. Broj turista u svetu, umesto 1,4 milijarde putnika u prošloj godini, ove godine bi mogao da se smanji na jednu milijardu
Autoritarni režimi, pogotovo oni koji imaju na svom vrhu koloritnu ličnost, ne trpe nikakvu kritiku i spremni su da čine razne bedastoće kako bi je ukinuli. Naprednjački režim to radi onako kako jedino zna: reaktivno, brutalno, bez šlifa, bez ikakvih tragova kreativnosti, po principu "spaljene zemlje"
Da li je potrebno da javnost zna ko je osoba koja se skoro pedeset dana pojavljuje kao glas borbe protiv korone, i da li su poslovi njenog brata nešto što će nju da okleveta ili da ukaže na mogući sukob interesa
"Stvorena je atmosfera građanskog rata, kojoj naročito doprinose bakljade kriminalaca u službi SNS-a i nekih njegovih poslanika i članova na terasama i krovovima zgrada. Naravno, sve je u funkciji predizborne kampanje jednog koliko odvratnog toliko opasnog autoritarno-mafijaškog režima"
Koliko je puta domaći avio-operator leteo po svetu u vanrednom stanju da bi pomogao da se kući vrate građani Srbije i da li je to bilo besplatno
"Kroz celi period epidemije, menjala se strategija i lečenja, ali i obmane javnosti", kaže za "Vreme" prof. dr Miroslav Ilić. "Istina je, međutim, polako počela da isplivava na videlo, i mi sad znamo: da nije bilo testova, da respiratori ne rešavaju epidemiju niti spasavaju od smrti, da je histerična i medijska halabuka o njihovoj nabavci potpuno nesuvisla, da Srbija i Kina ne mogu da primene ‘masovne bolnice’ na isti način, a da su građani i te kako disciplinovani, pogotovo oni najstariji koji su bili potpuno utamničeni"
Vučiću bi odgovaralo i bilo u interesu da izborni posao završi što pre. Zna on da Srbima treba vreme da se ohlade i razmisle. Pa da je Slobodan Milošević raspisao izbore odmah posle bombardovanja, teško da bi Vojislav Koštunica i sva ondašnja ujedinjena opozicija imali bilo kakvu šansu protiv njega. Na kraju krajeva, ukoliko izbori budu uskoro, odmah posle karantina koji mu je poslužio da sve prethodne afere svoje osmogodišnje vladavine gurne pod tepih, predsednik će izbeći pitanja o ponašanju vlasti za vreme vanrednog stanja, kao i sva pitanja o negativnim posledicama mera tokom pandemije i ukupnom ekonomskom stanju zemlje
Nije bilo racionalno očekivati da će Vučiću i SNS-u drastično opasti podrška u vreme vanrednog stanja – pošto im je, u tom periodu, medijska zastupljenost od "dominantne" postala i bukvalno apsolutna. Prema istraživanju NSPM-a, Vučić nikada nije imao više jedinica (26,1 odsto), srednja ocena mu je znatno opala, a SNS jedva prelazi 40 odsto, ali samo ukoliko bi glasali svi oni koji imaju politički stav
Poput nastave na daljinu, koja je praktično preko noći implementirana u naš obrazovni sistem putem televizije i interneta, slično bi se moglo dogoditi i sa upotrebom uključivanja sagovornika preko interneta
Kada su krajem marta zatvorene prvo beogradske, a zatim zelene pijace u mnogim gradovima u Srbiji, veliki broj malih proizvođača voća i povrća praktično je ostao bez posla. I kako obično biva, malim proizvođačima veću pomoć i podršku pružili su solidarni građani i verni potrošači, nego gradske uprave čijom odlukom im nije dozvoljen rad
Onaj ko je ispisao grafit "kovid 1984" verovatno je u pravu: ovakvog socijalnog eksperimenta, sa tolikim stepenom kontrole ponašanja tolikog broja ljudi do sada nije bilo. Promena društva golim okom je vidljiva u masovnom nošenju zaštitnih maski koje silom prilikom izrastaju u modni detalj. Model je pozajmljen od pandemije 1918. godine
Ministar odbrane je upravo imao lični rijaliti šou sa pucanjem i uz helikopterski desant njegovog kuma dr Žeksa
Tito nikada nije ishitreno donosio odluke. Uvek bi prvo saslušao šta drugi imaju da kažu, ne bi ih prekidao, ne bi se mešao u raspravu, ali kada bi izrekao svoj sud, to je bilo neupitno i konačno. Smatrao je da ne treba previše često da drži govore kako ne bi dosadio ljudima, stručne poslove je delegirao, na pamet mu nije padalo da se meša u sve i svašta, njegova prirodna harizma i autoritet bili su toliki da nije imao nikakvu potrebu da se bilo kome dokazuje
Svet u kojem "svi" nose maske utvaran je i sablastan, on je već ostvarena, već gotova distopija; on je košmar iz kojeg se ne budite, nego u kojem se budite; slika beznađa bez izlaza
Otprilike u isto vreme kada je naša država pustila iz faktičkog kućnog pritvora svoje građane starije od 65 godina, Španija je dopustila da deca mlađa od 14 izađu iz sličnog karantina posle puna 44 dana. Nismo najgori
Epidemiološka krivulja nikako da se poravna, dok Srbija ublažava one mere koje imaju smisla, a i dalje ostaje pri najoštrijim i najbesmislenijim. Jer, nije bitno čemu mere služe, nego kako ih javnost percipira. A većina, izgleda, voli čvrstu ruku i, kad predsednik urla kako smo neodgovorni, niko ne misli da se obraća njemu, nego komšiji
Ova dva filma spaja taj iskonski poriv za odmeravanjem snaga sa disproporcionalno znatno jačim neprijateljem: okrutnim državnim aparatom i/ili jednako rigidnim čuvarima sna o evropskoj kasi
