Lisica i ždral
U tom Somboru…
Da su samo zalajali, veterani somborskog zatvora bili bi odlikovani, ovako su streljani u lokalnoj kafileriji
In memoriam - Aleksandar Tišma (1924–2003)
Pisac jednog Međusveta
Iako svedok i suptilni opservator istorijskih lomova i ljudskih padova, Tišma je bio do odbojnosti nesklon dociranju i moraliziranju
Gibanja u RTV Novi Sad
Mrcvarenje „ničije kuće“
Upravni odbor RTS-a spasava samo matičnu kuću, RTV Beograd, dok članovi Upravnog odbora iz Vojvodine nemaju nikakvo ovlašćenje da spasavaju RTV Novi Sad
Nuspojave
Spektakluk godine
"Beogradski/džukački sindikat", ti miljenici zatelebane malograđanske čaršije Koji Su Ovima Novima Sve Skresali U Brk, zatražili su da svi Mađari u dvorani SPENS-a dignu tri prsta
Ekskluzivno - Tukidid, Perikle, Branimir Džoni Štulić
Demokratija i idiotizam
Heleni znaju deve tako da neću opisivati
Njihove oblike ali reći ću nešto što se
Ne znade deva na stražnjim nogama imade
Četiri buta i četiri koljena i spolovila
Okrenuta prema repu među stražnjim nogama
(Herodotova istraživanja 3.103, via Branimir Štulić)
Priča sa naslovne strane
Asfaltiranje neba
Dok nas političari i policajci ubeđuju da organizovani kriminal ne postoji, Beograd se trese od spektakularnih eksplozija
ENTER Music Fest, Beograd
Enterijer manjka
Hoće li Beograd (time i Srbija) imati propisan džez festival nije stvar koja bi ikad više trebalo da bude proizvoljnost, uslovljena entuzijazmom i sl. nego inicijativa i odluka gradskih/republičkih ustanova
Ekološki atlas
Čitanje Beograda
Glavni grad dobio je mape koje, možda borhesovski rečeno, otkrivaju maske njegovih nevidljivih lica. Šta se može prepoznati
Istraživanje - Dosije RTS
Očerupani Feniks
Prvog februara, po Zakonu o radio-difuziji, Radio televizija Srbije prestaje da postoji. Jedan od stubova Miloševićevog režima – po oceni analitičara najnovije istorije RTS-a – trebalo bi da bude transformisan u javni servis koji će finansirati gledaoci. Otvorena su mnoga pitanja: šta je to javni servis, ko će i na koji način upravljati Televizijom, da li su građani Srbije spremni da finansiraju njeno postojanje...
Vreme izazova
Kakav Ustav treba Srbiji
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 16. novembra održana je tribina pod naslovom "Kakav Ustav treba Srbiji". UČESNICI: Pavle Nikolić, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i autor jednog od ustavnih rešenja ponuđenih posle promena u Srbiji Zoran Lončar, docent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, član Demokratske stranke Srbije i jedan od autora Nacrta ustava koji je početkom godine ponudila ta stranka, učesnik u radu na Ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore Vladimir Đerić, član ekspertske grupe Beogradskog centra za ljudska prava koja je sredinom 2001. ponudila na javnu raspravu svoj predlog Ustava Srbije, član Građanskog saveza Srbije Svetozar Čiplić, sudija Ustavnog suda Srbije i član komisije za izradu konstitutivnog akta Vojvodine, član Demokratske stranke Tribinu je u Studentskom kulturnom centu vodila Vera Didanović, novinar nedeljnika "Vreme"
Intervju - Boško Kostić, predsednik IO Rajfajzen banke
Internetom do kredita
"Zadovoljni smo prvom godinom rada u Srbiji. Najbolji dokaz da smo zadovoljni jeste to što smo povećali kapital. Da nismo zadovoljni, kukali bismo kako je ovde teško raditi. Veliki sam optimista da će naša banka dogodine davati stambene kredite s rokom otplate od 15 godina. Od nove godine naše štediše moći će s Bankom da komuniciraju iz svoje kuće, uključujući i odobravanje kredita"
Latinka Perović
Sazrela potreba društva
Intervju - Vladimir Veličković
Dramatika ljudske figure
"Kompromis nije u mom karakteru. Isti stav imam i prema galeristima. Nikad nisam radio po porudžbini, niti sam imao kontakte s galeristima koji bi mi diktirali šta da radim kako bih bolje prošao na tržištu. Moje slikarstvo ni po funkciji ni po dimenzijama nije komercijalno, ali uprkos tome od njega živim. Prema tome, zašto bih pravio kompromise? Moralno, etički, intelektualno, to bi mi bilo nepodnošljivo"
Autoportret Uroša Predića (3)
Savesnost umetnika
Uroš Predić je 1921. na molbu Srpske akademije prvi put napisao autobiografiju, koja je objavljena u godišnjaku Srpske kraljevske akademije XXVIII, 1914-1919. (Beograd 1921, str. 182-310). U ovom broju donosimo drugi deo ovih zapisa
Novosadski književni duet
O demonu Istorije
Tišma i Vegel povezani su – ako ničim drugim – onda bar srodnošću njihovih gotovo kišovski komplikovanih srednjo-istočno-evropskih sudbina, nevoljno ispečatiranih silovitim zamasima bičeva Istorije
Feljton - Autoportret Uroša Predića
Vrednost u trudu
Uroš Predić je nezaobilazno ime u istoriji srpskog slikarstva. Odgovarajući na ankete nacionalnih institucija, Predić je u tri navrata pisao svoju autobiografiju, 1921, 1946. i 1949. godine. Jedini publikovani autobiografski zapisi objavljeni su u "Godišnjaku Srpske kraljevske akademije" 1921. godine. U feljtonu koji će "Vreme" objaviti u narednih nekoliko brojeva naći će se sva tri Predićeva autobiografska teksta, od kojih je autobiografija pisana 1921. godine objavljena, ali sa kojom šira publika nije imala prilike da se upozna, kao i dopune autobiografije koje je Predić pisao 1946. i 1949. godine, a koje se sada prvi put publikuju. Osim toga, čitaoci će imati priliku da se upoznaju i sa do sada nepoznatim dokumentima, delovima prepiske i reprodukcijama koji nigde ranije nisu bili publikovani. Materijal je priredio Darko Garić
Sudbina beogradske tvrđave
Oživljavanje zidina
Ljudi iz vlasti koji se bave problemima ovog "istočnika" modernog Beograda imaju realno ostvarive zamisli, samo još da se pronađe balans između težnje da se staro sačuva, a da se novo donese u vidu investicija ljudi koji možda i ne znaju kolika je vrednost ovog kompleksa
Prete li poplave
Dani velikog talasa
Republički premijer dr Zoran Đinđić u nedelju, prilikom posete Apatinu i Bezdanu, izjavio je da je stanovništvo bezbedno, da Novi Sad i Beograd nisu ugroženi nadolazećim vodenim talasom, mada je oprezno primetio da "kad je Dunav u pitanju, čovek nikad ne može biti siguran"
Intervju - Đorđe Đukić, predsednik PIV-a i predsednik upravnog odbora Fonda za razvoj Vojvodine
Glad za jeftinim kreditima
"Mi ćemo u načelu raditi sa svim bankama sa A i B liste Narodne banke. Tu ne sme biti sektašenja, svaka banka koja ulaže u Vojvodinu je na neki način i ‘vojvođanska banka’", kaže za "Vreme" Đorđe Đukić
Pucnjava u Zemun Polju
Buha u uhu javnosti
Kako se dogodilo da je "kontroverzni biznismen" dospeo u žižu pažnje i gde počinje legenda a nestaju činjenice
Odlazak Đorđa Lobačeva
Avantura je šampanjac života
Lobačevljevi stripovi, gledano iz današnje perspektive, dele naivnost njegovog vremena, ali će, osim divnog detinjstva, domaćem stripu ostaviti u nasledstvo i visoke crtačke i narativne standarde. Njihov uticaj je ogroman i nemerljiv