Da bi Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) dobila svoje kanonsko priznanje i time autokefalnost, neophodno je da se Srpska pravoslavna crkva s tim složi. No čak i kada bi se to dogodilo, što nije mnogo verovatno, jedno je sigurno – to ne bi bila ova, trenutno postojeća CPC i Miraš Dedeić ne bi bio njen mitropolit
Ne razlikuje se naš zakon o saobraćaju suštinski od, na primer, austrijskog. Samo što u Beču kao pešak ne morate ni da razmišljate o tome da li će neko vozilo da se zaustavi na pešačkom prelazu, ili će da vas pregazi
Danas konstatujemo da o velikom prijateljstvu, osim sećanja, svedoče još samo spomenici
Špijuni moraju da rade tajno, ali moraju i da budu potpuno nezavisni u svom radu. Mnogi kritičari službi i u Americi i u Evropi zaključili su da je do rata u Iraku došlo zato što špijuni i njihovi šefovi nisu imali dovoljno integriteta da se suprotstave političkim ambicijama i planovima svojih nadređenih. Džon Sojers (ne slici) prvi je šef MI6 koji je prošlog četvrtka javno progovorio o delatnosti ove supertajne službe, čije postojanje britanska vlada nije htela ni da prizna javno sve do 1992. godine
Novim odredbama o pritvoru nadležni u Srbiji krše, osim vlastitog Ustava, i evropske i ostale konvencije, što govori u prilog onima koji predviđaju nove postupke pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali i onima pred našim sudovima u kojima se dodeljuju odštete za neopravdani pritvor. I jedno i drugo naplaćuje se iz džepova poreskih obveznika
Engleski pesnik Robert Brauning ima jedan stih koji je voleo Rejmond Čendler, a prema kojem je, parafraziram, nemoguće spojiti vreme, mesto i ono što voliš. U tu se parafrazu uklapa i tragedija Emira Kusturice
Kuda sa 5000 leševa? Pošto "stinger", pošto "zolja", pošto Konjic? Ko je kome petokolonaš, a ko komandant?
Dokumentarni film o prijateljstvu, raskidu prijateljstva i pokušaju izmirenja između čuvenih košarkaša Vlada Divca i Dražena Petrovića pokušaj je da se objektivnije sagleda proces raspada nekada zajedničke države
"Najnovija akcija potrage za haškim beguncima nije sprovedena na osnovu podataka koje smo dobili preko telefona 9191, već drugih metoda Bezbednosno-informativne agencije", kaže za "Vreme" šef kabineta direktora BIA Jovan Stojić, otkrivajući da su operativci ove službe dobili nagradu za otkrivanje Radona Karadžića u visini dve do tri prosečne plate
Fondacija Fridrih Ebert i nedeljnik "Vreme" organizovali su 27. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju tribinu na temu "Rođeni u YU". Učesnici tribine bili su Mirjana Karanović, Želimir Žilnik, Ante Tomić, Miljenko Jergović i Muharem Bazdulj, a voditelj Teofil Pančić
Žarković, s obe ruke u oba džepa, u sivo odelo, k’o iz fundusa Kim Džong Ila, stade u muziku, sve pozdravi, k’o da reče da će još 20 godina bude glavni urednik, Ljuba Živkov biće preču, baš se zanim’o imal’ de u erotskom triptihu Ljube Popovića koja tambura
Cenili smo što je "Vreme" htelo da promeni svet oko sebe i objektivno izveštava. "Vreme" je jedini medij koji nam se tada obratio i koji je želeo da u svet pošalje objektivnu sliku o dešavanjima u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji
Naši građani ne znaju ko je bombardovao Dubrovnik i šta se desilo na Ovčari, u Srebrenici, Sarajevu, ali su složni oko toga da su među narodima za raspad Jugoslavije najviše krivi Hrvati
"Osim navoda iz ‘Njujork tajmsa’ da je Ratko Mladić bio nadziran do februara 2008. godine, nemam nikakve druge informacije o tome", kaže za "Vreme" direktor Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović
Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju
Demokratska stranka ne vodi društvo i ne otvara se prema njemu; umesto da pozove građane da učestvuju u političkom životu, u rešavanju i krupnih i sitnih pitanja, ona je postala tvrđava. Nama treba mnogo više demokratije, transparentnosti, razgovora, otvorenosti, umesto ovog straha i glumatanja politike
"Slučaj kolumna" je doprineo da mnogi, naročito sa one strane koja je s prezirom posmatrala Karleušin svet i one koji taj svet vole, priznaju banalnu istinu da i u tom svetu ima i glupih i pametnih, i dobrih i loših, a najčešća je, kako to kod većine ljudi biva, mešavina svega pomenutog
Vest je bila da niko nije nastradao a u tom kontekstu nije ni važno ono što je suština: na stadionima na kojima nema prave igre ljudi se bave drugim stvarima
