Pozorište – Krleža u Beču

U agoniji

Dok traju pripreme za obeležavanje sto godina od Sarajevskog atentata, predstava Martina Kušeja urađena na osnovu tri Krležine drame u produkciji Bečkog pozorišnog festivala, podseća na istorijske okolnosti u kojima se on zbio, a koje mnogi revizionistički raspoloženi tumači Prvog svetskog rata rado ignorišu: monarhija je pre rata bila u dubokoj moralnoj i idejnoj krizi, bez smisla za realnost ili vizije budućnosti, a južnoslovenski narodi se nakon rata nisu tek slučajno našli u zajedničkoj državi, nego su decenijama, tražeći odgovore na zajedničke probleme, imali slične težnje

Intervju – Milena Marković, dramska spisateljica

Cinizam je poslednje utočište nedarovitih

"Istorija nije gotova, istorija je živa stvar i stalno se oblikuje prema raznim interesima, a pre svega prema interesima moćnih. Priča o Gavrilu Principu je danas važna i biće uvek važna zato što je to priča o malom i nemoćnom koji sanja da bude jednak i važan, i zato što on u svojoj borbi strada misleći kako ona možda jeste uzaludna u tom vremenu, ali da će doći vreme, možda, kada će taj mali postati neko i nešto. I zato što je priča o Gavrilu Principu slobodarska priča o idealima slobode, bratstva i jednakosti"

Kultura sećanja – Vek NK "Dinara" iz Knina

Veliki fudbal iz malog mista

Dok se Veliki rat zahuktava, a 1915. visoki izaslanik Kraljevine Srbije Jovan Cvijić odlazi u London da od saveznika traži podršku srpskom ratnom cilju – osnivanju jedinstvene države u kojoj bi bili Srbi, Hrvati i Slovenci – kninski fudbalski klub "Lav" menja ime u "Lastavica". Od tada pa do 1995. nastupa u lastavičjim, crno-belim dresovima. Crno simboliše otmenost, a belo čistotu. A zove se „Dinara"

Tabloidi – Značaj i uticaj

Medijski rat kao politika drugim sredstvima

Od trenutka kada su upravljanje nad zemljom preuzeli Nikolić i Vučić, pisanje tabloida u potpunom je skladu s njihovim trenutnim političkim potrebama i interesima. Čiji se sve i kakvi interesi tu prelamaju i sukobljavaju

Makedonija

Čekajući EU:Život u Aleksandrovoj senci

Bilo da je reč o zakonu o medijima, o zakonu o prevremenom prekidu trudnoće, ili o izbacivanja novinara iz Sobranja, čini se da je Skoplje sve dalje od Brisela

Kultura sećanja: Ustanak nemačkih radnika, jun 1953.

Srećan rođendan, druže Ulbriht

Direktiva partijskog vrha Istočne Nemačke je glasila: povećati normu kao rođendanski poklon predsedniku Valteru Ulbrihtu. U Berlinu su se 17. juna 1953. radnici pobunili, protest se proširio na čitavu zemlju, stotine hiljada ljudi zahtevalo je promene političkog sistema. Bio je to prvi ustanak u jednoj zemlji realnog socijalizma. Pregazili su ga tenkovi

TV MANIJAK, UKLJ/ ISKLJ

Radost saznanja

Džeparenje u Beogradu

Dečja posla i magareće uši

Džeparoši nisu isto što i razbojnici, uglavnom nisu nasilni i mahom se drže sive zone sitnih krađa i prevara. Uzimajući u obzir rizike "posla" i stres koji se tu javlja, teško je poverovati da zaista vole da kradu. Pre će biti da im je izbor drastično sužen

DOSIJE VREMENA

Korupcija i Srbija kao slaba država

Razorna kombinacija slabe države i raširene političke korupcije bazira se na razuđenoj državnoj intervenciji, bez čvrstog institucionalnog okvira i preciznih pravila igre, kontrole javnih finansija i efektivnog antimonopolskog zakonodavstva i prakse. Politička korupcija i slaba država su zapravo dva lica iste medalje. Nema konsolidovanja demokratije bez raskida sa podaničkim mentalitetom i populističkom političkom kulturom

TV manijak

Žandarmerija i Mocart

Intervju – Miša Blam, džez muzičar

Sav moj džez

Mihailo Miša Blam, legendarni džez muzičar i autor, istoričar srpskog džeza, umro je pre 10 godina, 19. juna 2014. Ovo je njegov poslednji razgovor za "Vreme"

Izložbe – Uroš Đurić u MSUV

Fudbaleri i timovi, i druge priče

U četvrt veka svog prisustva na sceni, Uroš je Đurić izgradio "lik i delo" koji se prirodno prožimaju, i koji tvore jednu od najosebujnijih umetničkih pojava današnjice

Samoizlečenje – Jasnovidci iz Rusije

Brojčani kôd našte srca

Za one koji veruju u podsticanje mehanizama samoizlečenja na energetskom nivou ova informatička priča je prava poslastica

PC Press – 200 brojeva

Sve je lako kad si mlad

Kako izgleda kratka istorija računarstva na ovim prostorima, može se pročitati u jubilarnom dvestotom broju "PC Pressa"

Intervju – Dragan Đilas

Sve je palo, osim kriminala

Ova zemlja zaista ide u jednoumlje i jedina ozbiljna brana tome jeste najveća opoziciona stranka – Demokratska stranka. Ako se slomi DS onda će na red doći svi ostali. Tako to ide u autoritarnim, diktatorskim režimima. Pritom, najveća većina ljudi s kojima sam se zajedno borio za demokratiju u ovoj zemlji ćuti o tome. I to je realnost

Ratno vazduhoplovstvo

MiG u džaku

U situaciji kada srpske "dvadesetdevetke" stoje u hangaru čekajući piropatrone za izbaciva sedišta a "dvadesetjedince" koje su u letnom stanju može da izbroji i predškolac na prste jedne ruke, državna retorika se, pomalo iznenađujuće, menja od "potrebno je", "radi se na tome" i "u kontaktu smo sa proizvođačima" u "biće nabavljeni najsavremeniji avioni i sistemi" i to "vrlo brzo"

Lični stav

Ruski kredit za srpsku železnicu

Stanje naše železničke infrastrukture i voznih sredstava je takvo da je teško reći koji je problem najvažniji i najurgentniji a koji nije, pa se tako i o svakom projektu može reći mnogo i za i protiv. Nova lista projekta je mnogo više prilagođena rešavanju postojećih problema a manje pravljenju "svetle budućnosti"

Zoom

Crveno svetlo srpske politike – Kako su naši čerčili i de golovi na prvi pomen da nema masti postali Dačić i Vučić

Odavno nisam čuo praznijih i glupljih priča od ovih što sad odjekuju u srpskom medijskom prostoru. Te oni će ovo i ono, te oni će da smanje ono što su povećali, te oni će da rekonstruišu ono što su kreirali, te, na kraju, oni će biti ono što nikad nisu bili

Mi i posebne potrebe

Razbijanje staklenog zvona

"Ne postoje nikakvi ljudi sa posebnim potrebama i zato im treba omogućiti da nastave sa poslovima koje mogu da obavljaju", kaže Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije, jer rade veoma kvalitetno i odgovorno

Izjava nedelje

»Šta bi bilo ako ja umrem, šta će biti sa penzionerima?«

Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade i predsednik PUPS-a, žestoko se protivi zamrzavanju penzija (B92)

Intervju – Dr Nada Milovanović Ivančić, zamenica generalnog direktora kompanije »Ivančić i sinovi«

Važno je da pomognemo jedni drugima

"Nije bitno da li se nešto zove ‘društvena odgovornost’ ili nekako drugačije, bitno je i suština je da smo društveno odgovorni kao pojedinci, kao menadžeri, kao zaposleni. Društvena odgovornost je model ponašanja koji kao društvo treba da usvojimo"

Vreme uspeha! (jun 2013)

Poslovne vesti

Nasilje u školama

Učitelj kao službeno lice

Pred kraj svake školske godine profesori, nastavnici i učitelji suočavaju se sa pritiskom učenika da dobiju ocene koje nisu zaslužili. U pitanju je nesklad između želja, znanja i vaspitanja učenika koji povremeno izbija u obliku otvorenog nasilja

Nuspojave

O jednom siledžijstvu

Nacionalista misli da je jedini vlasnik i ovlašćeni tumač "identiteta", i otuda mu nije strano da posegne za njegovim nasilnim preoblikovanjem

Haški tribunal i Srbija

Jovica i Frenki, preveliki zalogaj

Ovo je prvostepena presuda i toga su svi svesni u Srbiji. Aleksandar Vučić je – sa hvalevrednom uzdržanošću – promrsio da je to "dobro za Srbiju", ali niko iz vlasti nije se ukazao na Surčinu da ta dva veoma važna aktera naše novije istorije dočeka; pitanje je hoće li se ukazati i ako pravosnažna presuda bude oslobađajuća. Priča je malo složenija nego što bi se to iz haške perspektive moglo pomisliti: Jovica i Frenki kod njih su optuženi za jedno; kod nas su sumnjivi za nešto drugo, što se donekle i poklapa, ali je veće

Sterijino pozorje 2013.

Trijumf Priredbi nad predstavama

Ovakvo kakvo je bilo, 58. Pozorje zlosluti da je tek prelazna faza, uvod u 59. koje bi se moglo u potpunosti vratiti "svetlim" modelima iz devedesetih

Četiri Posvećenja proleća

Uspon, panika, životni sok

Od 1913. godine, kada je Posvećenje proleća izazvalo reakciju koja spada u najveće skandale u istoriji baleta, preko stotinu koreografa dalo je svoju viziju ovog čuvenog dela. Šta je to u Posvećenju toliko privlačno modernim umetnicima koji s paganskom Rusijom nemaju nikakve veze? Odgovor se može potražiti u sledeće četiri inscenacije