NATO, region i Srbija

Partnerstvo za nemir

Na Balkanu pominjanje pristupanja NATO-u izaziva povišenu temperaturu, bar u državama koje u savezu nisu, poput Srbije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Svaka zemlja ima svoje razloge zašto nije u Alijansi: u Makedoniji to žele i vlast i veći deo stanovništva, ali problem je protivljenje Grčke; u Crnoj Gori je vlast voljna da pristupi, ali građani većinom nisu; u BiH, podrška stanovnika se razlikuje u zavisnosti od toga da li žive u Republici Srpskoj ili BH entitetima. U Srbiji je problem najsloženiji, po običaju

Grad Leskovac

Grad sa dva brenda

"Mislim da se, u odnosu na raniji period, danas u Leskovcu oseća jedna vrsta izvesnosti", kaže Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca

Knjige – Tušta i tma

Kratka pisma za dugo čitanje

Glavnina stranica ove obimne prepiske Miljenka Jergovića i Svetislava Basare je za čitaoca podsticajna razmena dva ekstraordinarna duha

Intervju – Jože Pirjevec, istoričar

Titovi drugovi i naslednici

"Gotovo je nemoguće reći da je Tito bio uspešan državnik zato što je njegova Jugoslavija propala, ali ipak, neke ideje koje je on zastupao su još žive. Pre svega to je volja i moć za otpor protiv okupatora. Zatim ideja da treba napraviti novi red u svetu sa pravičnijim odnosima među ljudima i manjim razlikama među njima. I na kraju, ideja da se ostvari socijalizam po meri čoveka. Zbog tih ideja će se o Titu i o njegovoj Jugoslaviji govoriti još dugo-dugo"

TV manijaci

Šta je govorio Vučić…

Slobodan Antonić i Đorđe Vukadinović analizirali su snimke sednica Kriznog štaba Vlade Srbije, frejm po frejm i došli do zaključaka koji slede...

Vlada i lokalna vlast

Nasip kod Nemanjine 11

Pitanja o odgovornosti države i pojedinaca u njoj za činjenje i nečinjenje u nedavnoj prirodnoj katastrofi – neminovna su, posebno u zemlji u kojoj nam se, ovoga puta, direktno sa otvorenih sednica Republičkog štaba za vanredne situacije demonstrira da o svemu odlučuje i za sve se pita samo jedan čovek

Književnost – Malteški soko Dešijela Hemeta

Iskupljenje na ulicama zla

U izdanju Lagune nedavno je objavljeno novo izdanje Malteškog sokola Dešijela Hemeta. Reč je o romanu koji je ostvario nemerljiv uticaj na istoriju filma i književnosti, pa i na način na koji doživljavamo svet, tako da reklamni slogan o "najbitnijem kriminalističkom romanu svih vremena" nije lišen utemeljenja

Podsećanje – Dušan Matić (1898–1980)

Mislim, dakle postojiš

Dušan Matić je bio ostrvo jednog doba i jedne književnosti, ali ostrvo sa posebnom umetničkom florom, faunom i mikroklimom

TV manijak

Televizijski vodostaj

Titulu najagilnije televizije u praćenju katastrofalnih poplava osvojila je, potpuno neočekivano, Televizija Pink. Povremeni manjak profesionalizma nadoknadili su neverovatnom energijom

Svedočanstvo

Dnevnik iz potopljenog Obrenovca

Aleksandra Đerić, profesorka engleskog jezika iz Obrenovca, danima je bila zarobljena u poplavljenom gradu, čekajući evakuaciju. Specijalno za "Vreme", ustupila je izvode svog dnevnika, pisanog u danima katastrofe

Predrag Marić, načelnik Službe za zaštitu i spasavanje Ministarstva unutrašnjih poslova

Centralizacija rešava problem

"Veliki je posao obavljen, a još veći je tek pred nama: da se spreče pljačke, da se spreči panika, da se spreči kolanje kojekakvih glasina, na primer da je Obrenovac žrtvovan zbog Valjeva i takvih i sličnih nebuloza, koje normalan ljudski um ne može da zamisli"

Tema broja

Hronologija velikog potopa

Možda je to zbog i dalje pojačanog adrenalina, ali opšti je utisak, sem kod onih na koje se odnosi, da nadležni nisu bili na visini zadatka, da su, recimo, ozbiljno shvatili upozorenje meteorologa i reagovali onako kako Zakon o vanrednim situacijama nalaže, da bi događaji imali bolji tok. Manje-više na svim punktovima dobrovoljci su bili prinuđeni da se sami organizuju, jer je retko gde – čast izuzecima, bilo nekog koji bi znao da kaže šta konkretno treba da se radi

Vreme uživanja br. 540, 10 maj 2001.

Demokratija

In memoriam

Aleksandar Ćirić (1950–2014)

Aleksandar Saša Ćirić, jedan od osnivača i pomoćnik glavnog urednika nedeljnika „Vreme", preminuo je 18. maja u Beogradu, posle kraće i teške bolesti.

Novo radno vreme

Sat ranije za spas Srbije

Nema ničega spornog u tome da poslodavac određuje ritam rada pod uslovom, naravno, da je u okvirima zakona. Za državne službenike poslodavac je Država, a inokosni poslovodni organ je Vlada, pa ni u ovoj odluci o promeni radnog vremena nema ničeg spornog. Sporna je vajda: šta će to biti bolje, ako boljitka uopšte bude?

Inostrane pohvale

Svi premijerovi gosti

Početak rada nove vlade Srbije obeležen je posetama važnih gostiju. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton doputovala je u Beograd odmah nakon izbora nove vlade, u narednim danima sledili su je komesar za proširenje EU Štefan File, slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak. Izrečeno je mnogo lepih reči i nadanja da će Srbija sa novom vladom imati svetlu budućnost

Nagrada – Najevropljanin

Mera političke težine

Ko i kako odlučuje o "najevropljanima" i može li se predvideti sledeći laureat

Portret savremenika – Dragica Nikolić

U zemlji heklanja, dece i leptira

Nije sporno to što se Dragica Nikolić opredelila za humanitarni rad – time se bave i mnoge druge predsedničke supruge. Sporno je to što se bavi opštim mestima, a svoj bi uticaj mogla da iskoristi na bolji način. U Srbiji ima toliko nesreće, toliko tragedija, toliko nepravde, jada i bede, da poetika "prve dame" zvuči u najmanju ruku nepristojno

Zoom

Dan kada su se sreli Vučić i Mišković – Svi se prave da je u kući „nova metla“ za koju se veruje da ima dovoljno snage da uradi nešto više nego što je trpanje đubreta pod tepih

Naša poslovna elita je kao i sve druge srpske elite: nemoćna, nema i uplašena, samo što je ova prva više kompromitovana u procesu Vučićevog osvajanja vlasti. Od ideje da su to sve lopovi stiglo se do okupljanja svih tih ljudi na istom sastanku i tako se krug zatvorio

Navigator

Uber

Prevođenje na visokom nivou

Jezik moćnika i njihovih tumača

Prevodioci jesu statiste na diplomatskoj pozornici, ali uvek moraju da znaju o čemu se radi i da dobro poznaju svog šefa, da bi mogli verno da prenose šta govori. I to, po mogućnosti, na strani jezik, jer će na svom maternjem lakše da razaznaju sve nijanse, koje ponekad mogu da utiču na tok istorije

Intervju – Dr Jovan Kurbalija, direktor Diplo fondacije

Magna karta interneta

O monopolu velikih internet kompanija, panici u Silicijumskoj dolini, zaštiti podataka, mogućnosti otcepljenja delova interneta i uticaju interneta na diplomatiju

Vreme uspeha! (maj 2014.)

Poslovne vesti

Intervju – Nataša Sekulić, direktor prodaje IBM-a za Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju

Trajni proces promene

"Ono što IBM može da pruži kao korisniku se pomera u neki drugi smer – u cloud, poslovnu analitiku i mobilne i društvene tehnologije. Krajnji korisnik postaje sve glasniji i sve se bolje čuje kroz društvene mreže – on sada ulazi u firmu na nivou odlučivanja šta će biti firmin sledeći korak"

Intervju – Vilijam Basinski, kompozitor

Život i smrt melodije

"Stvarno bih voleo da radim ponovo sa mojom dragom prijateljicom i koleginicom iz muzičkog dela Život i smrt Marine Abramović, to je vaš dragulj – briljantna Svetlana Spajić! Voleo bih i da skupljam pečurke sa Džonom Kejdžom. Mislim da bi to bilo predivno iskustvo, negde u šumi, možda u Severnoj Karolini, samo skupljati pečurke i slušati zvukove... tišinu"

Ženska seksualnost

Glupe materice i naše sestre majmunice

U knjizi Žena – Intimna geografija Natali Endžier polazi od stare pretpostavke evolucione psihologije da su žene prirodno uslovljene da rađaju i da budu monogamne. Da bi dokazala kako žena nije ni za šta od navedenog prirodno determinisana, Endžier razlaže žensko telo do poslednjeg molekula

Sto godina od smrti Jovana Skerlića

Soldat istine

Tačno na dan izlaska ovog broja "Vremena", 15. maja 2014. godine, dakle, navršava se puno stoleće od smrti Jovana Skerlića. Na sahrani se od Skerlića oprostila i delegacija "bosanske revolucionarne omladine" u sastavu Gavrilo Princip, Vladeta Bilbija i Đulaga Bukovac. Njih trojica su nosili venac u počast čoveku koji im je bio inspiracija kao jedan od ključnih tvoraca i protagonista jugoslovenske ideje