Lisica i ždral
Otvoreno pismo II
Za tek sada uključivše se čitaoce evo sadržaja prethodnog poglavlja: bi li gladijatorstvu muzičara RRA trebalo da stane možda na put, i zašto (zašto da ne?)?
Vodosnabdevanje
Žedna godina
Šta smo naučili nakon slučaja u Užicu? Da li slična nestašica pijaće vode zaista preti Zaječaru, Vranju, Leskovcu, Kruševcu kao i, po tradiciji, gradovima Vojvodine?
Francuska – Ljubavni jadi predsednika Olanda
Fransoa i Žili
Predsedničke ljubavne afere u Francuskoj više su pravilo nego izuzetak, a čini se da se i javnost u prvi mah stavila na stranu predsednika Fransoa Olanda, mada mu popularnost zbog privrednog i socijalnog stanja u zemlji nezaustavljivo opada. Oni koji mu nisu naklonjeni nazivaju ga "šampanj-socijalistom", levičarem koji to zapravo nije
Intervju – Branko Pavlović, konsultant
Kako je Mišković kupio C market
Detaljno o ulogama Beka, Radulovića, Miškovića i Koštunice u preuzimanju akcija C marketa 2005, razlozima za pregovore o povratku u zemlju odbeglog bivšeg direktora ovog trgovinskog lanca, o tome zašto je Merkator odustao od kupovine i zašto je najveći broj akcionara ispravno postupio prodajući svoje akcije po 300 evra. Mišković je talac Vučićevog rejtinga
Dansko, a svetsko – Borgen
Hamletova praunuka i druge priče
Danska serija Borgen nesmiljeno je lucidan prikaz funkcionisanja savremene politike, odnosno parlamentarne demokratije u svim njenim i banalnim i uzvišenim aspektima
Knjige
Dugi pogled unazad
Dokins odbacuje uobičajene simplifikovane vizije evolucije po kojima bi čovek tobože bio nekakav njen "cilj". Iz subjektivne perspektive slona, "cilj" evolucije je slon, tako Dokins otprilike kaže negde na početku Priča naših predaka. Dokins u ovoj knjizi želi zapravo da ispriča priče o mnogobrojnim precima ljudskog roda, precima koji, međutim, nisu bili tek karike u lancu čija je jedina svrha bila da se do čoveka dođe
Intervju – Alexander Nikolić, austrijski umetnik
Nagoveštaj slobode
"Budući da sam rođen u Beču, ovde sam tokom školovanja učio da za izbijanje Prvog svetskog rata krivicu treba tražiti među srpskim nacionalistima. Zatim, učio sam da su i za nacionalsocijalizam krivi drugi, koji su od Austrije načinili svoju prvu žrtvu. Međutim, bio sam inspirisan i člankom Muharema Bazdulja, koji govori o sudbini table posvećene Gavrilu Principu. Tekst opisuje primer podizanja jednog u osnovi utopijskog spomenika, i svu različitost ljudi koji su za to zaslužni – Muslimani, Jevreji... Tu je i ugravirani natpis sa datumima prema starom i novom kalendaru... Sve to dođe do Hitlera lično, u vozu negde u Štajerskoj... Osim toga, taj zapis – ‘Gavrilo Princip navijesti slobodu’, nagovestio je slobodu – dugo sam razmišljao kako bi to uopšte moglo da se prevede na nemački... Zatim, to pokreće mnoga pitanja. Iako je tematika Hitlera, inače Austrijanca, ovde već obrađena na sve moguće načine, sem u pornografiji – a ni to ne smem da tvrdim, čitava ova afera činila se ipak kao nešto neistraženo. Još je bitnije pitanje nestanka table – kada bi, na primer, neko u Nemačkoj pronašao tablu i rešio da je vrati, kome bi je vratio?"
Balkanski ratnici u Siriji
Žeđ za smrću
"Eno mi ga stariji brat počeo puštat bradu i ko fol čitat Kuran, a nije nikad uspio doć ni do pola Komandanta Marka", žali se glavnom junaku u romanu Bekima Sejranovića "Ljepši kraj" njegov rođak, pričajući o bratu koji je postao vehabija. Mirza Ganić (19), koji je 8. januara poginuo ratujući u Siriji, sigurno ne odgovara navedenom opisu. Bio je đak generacije u osnovnoj školi, odličan učenik gimnazije u Novom Pazaru, miran i povučen. Ipak je dva meseca pre završetka gimnazije otišao da se bori na strani pobunjenika protiv Bašara el Asada
Slučaj Slavka Ćuruvije
Početak mogućeg raspleta i šta to znači
Na dramatičnoj, povremeno i melodramatičnoj konferenciji za štampu u Vladi Srbije, u utorak po podne, na sva usta je slavodobitno obznanjeno da je ubistvo Slavka Ćuruvije konačno rešeno. Svi su se izređali, odgovarali na pitanja, čak i na ona promašena i mimo teme (neke je više zanimao Dragan Đurić iz FK Partizan ili ubistva iz kafića Panda u Peći), i uopšte jedni drugima čestitali. Sve je to lepo i za svaku pohvalu, ali prava istraga tek počinje
Muzej hleba u Pećincima
Pogled u tradiciju
Prvo je bio samo slikar što na platnima beleži etnografiju, onda je počeo sam da skuplja zaboravljene predmete, alate i mašine, onda je u pauzi putovanja bio graditelj, sada je ostao sve to, ali dodao još jednu funkciju: kustos Muzeja hleba
Poreklo čoveka
Kameni gen
Nakon što su istraživači sa Instituta "Maks Plank" u Lajpcigu u Nemačkoj uspeli da pročitaju gene sa fosilnih nalaza starih čitavih 400.000 godina, poreklo ljudi još nije konačno razjašnjeno. Naprotiv
Himalaji
Ja na vrhu ili ko me je terao
Tog 2. maja 2013. godine, tačno u 10.58 časova po lokalnom vremenu, našao sam se na vrhu Ajland Pik, nadmorske visine 6189 metara, koji se nalazi u neposrednoj blizini Mont Everesta, na Himalajima. U uslovima izuzetno razređenog vazduha, gde imate samo 40 odsto kiseonika od onoliko koliko se nalazi na nivou mora, nakon 11 sati iscrpljujućeg penjanja sa visine od 5100 metara, popeo sam se na svoj prvi planinski vrh u životu. Verovatno i poslednji
Mihail Timofejevič Kalašnjikov
Jedan čovek i jedna puška
Pre nekoliko dana sahranjen je u Iževsku, jednom od centara sovjetske i ruske industrije streljačkog oružja, ing. Kalašnjikov koji je svoje ime ostavio kao simbol. Počasni plotuni ispaljeni su naravno iz pušaka AK47, bio je i Putin. Mihail Timofejevič je umro u svojoj 95. godini, ali puške su ostale
Mihael Šumaher
U zoni sumraka
Poslovica o krčagu koji ide na vodu dok se ne razbije bila mi je prva asocijacija na vest o teškoj povredi Mihaela Šumahera
Predvečerje Zimskih olimpijskih igara
Bombaška strana medalje
Međunarodna sportska takmičenja su odavno potencijalna meta terorista. Da su to postale i Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. pokazali su pred Novu godinu bombaški napadi u Volgogradu, pa olimpijska baklja osvetljava socijalnu i etničku dramu ruskog društva, kao i stare i nove korene terorizma
TV manijak
Par-nepar
Knjige
Rječnik kak se šika
Nedavno objavljena knjiga Agramer – Rječnik njemačkih posuđenica u zagrebačkom govoru predstavlja pravu poslasticu kako za bivše i sadašnje Agramere tako i za sve lingvističke sladokusce
Roman – Trunje
Dugo stenjanje pod »tri k«
Novi roman Kšištofa Varge je sjajna priča o "novoj" Poljskoj (u kojoj ćemo se i "mi" lako prepoznati) ispričana kroz monolog uzaludnog, grotesknog buntovnika
Poezija
Povratak u pređašnje stanje
U izdanju zagrebačke Prosvjete nedavno je izašla knjiga pod naslovom Lingua franca, prva pesnička zbirka Đorđa Matića, svojevrsni poetski restitutio in integrum, egzilantska invokacija izgubljenog doma i potraga za rečima koje nedostaju da se taj gubitak opiše
Intervju – Tijana Kojić, umetnica
Neobjašnjivost optimizma
"Znamo da je naše podneblje periferija u odnosu na svetska umetnička dešavanja, da uslovi u kojima radimo nisu dobri. U našem društvu, umetnost ili kultura nikada nisu u žiži interesovanja. Ali interesantno je kako umetnost ipak i uvek opstaje i postoji. Šta god da se dešava umetnost i umetnici postoje, a na osnovu nekog neobjašnjivog optimizma i neugasivog entuzijazma"
Izložba
Detinjstvo i polovna budućnost
U Muzeju istorije Jugoslavije u toku su dve izložbe posvećene detinjstvu. Jedna govori o odrastanju u Kraljevu tokom prethodna dva veka, a druga o odrastanju u socijalističkoj Jugoslaviji