Ove godine u Minhenu čak nije bilo ni pokušaja da se pronađu rešenja za aktuelne krize u svetu. Skup se pretvorio u nabrajanje jednih te istih sukoba koji traju već godinama uz teatralne opaske da se svet nalazi na rubu propasti
Zbog poljskog "zakona o Holokaustu" u Varšavu stižu oštri protesti Izraela. Zakon ne samo da je nepotreban već je kontraproduktivan i glup
Odluka američkog predsednika Donalda Trampa da prizna Jerusalim za glavni grad Izraela uzburkala je čitav region. Dok države EU kritikuju ovu odluku, palestinski Hamas je proglasio treću intifadu i raketirao izraelske teritorije, na šta je izraelska vojska odgovorila napadima borbenih aviona i tenkovima
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, kod kuće pritisnut optužbama za proneveru i korupciju, u inostranstvu se sve više okreće Rusiji i Vladimiru Putinu, od kojeg traži da neutrališe sve jači uticaj svog arhineprijatelja Irana u Siriji i regionu. Ruski predsednik čini se predvidljivijim partnerom od predsednika SAD Donalda Trampa
Nakon Bregzita jedina nuklearna sila, jedina stalna članica Saveta bezbednosti UN u Evropskoj uniji pokazuje ambicije da preuzme lidersku ulogu. Mladi, novi, ambiciozni predsednik Emanuel Makron vodi diplomatsku ofanzivu na steroidima, koja je, međutim, limitirana stanjem francuske ekonomije. Pitanje je kada će oduševljenje zbog izbornog hepienda zvano "makronmanija" početi da se topi. I dokle će udarni dvojac EU Emanuela Makrona i Angelu Merkel, od milja nazvan "Merkron" ili "Emangela", veslati u istom pravcu
Američki investitor i filantrop jevrejsko-mađarskog porekla Džordž Soros smatra se jednim od najmoćnijih ljudi na svetu. Optužuju ga da podriva države, organizuje prevrate, finansijski uništava čitave države i narode i vodi sopstvenu spoljnu politiku. On sebe vidi kao investitora i filantropa koji podržava ljudska prava, demokratiju i građanske slobode. Ponovo je u žiži javnosti jer "ratuje" sa Trampom, Orbanom i Netanjahuom, a kada je vlastima potreban dežuran narodni neprijatelj pominju ga i u Makedoniji ili Srbiji
Anketa Istraživačkog centra Pju među 40.448 ispitanika u 37 zemalja o tome kako pogoršani imidž američkog predsednika utiče na pogoršanje američkog imidža i svetu. Da li je po nepopularnosti Tramp usamljen ili je u društvu s Putinom i Đinpingom, dok Angela Merkel izbegava bič svetskog javnog mnjenja
Za prvu stanicu svoje prve međunarodne turneje Donald Tramp je odabrao Saudijsku Arabiju. Sledili su Izrael, palestinske teritorije, Italija, Vatikan, sedište EU i NATO u Belgiji. U Rijadu je Tramp potpisao ugovore vredne više stotina milijardi dolara, od kojih se dobar deo odnosi na isporuku oružja Saudijskoj Arabiji. Nakon osmogodišnje vladavine Baraka Obame SAD se očigledno vraćaju na doktrinu Džordža Buša juniora
Milioni ljudi širom Evrope protestovali su zbog krvavog terorističkog napada muslimanskih ekstremista na satirični list "Šarli ebdo". Zapadni državnici i mediji insistiraju na tome da se ne smeju paušalno okrivljavati muslimani. Pitanje je, međutim, da li je njihov položaj u evropskim zemljama zaista ravnopravan i da li će se odnos prema muslimanima sada još više pogoršati
Pošto je Vojni savet krajem juna praktično razvlastio predsednika Mohameda Morsija, u nedelju je Morsi objavio da je ograničio nadležnosti svemoćnog vojnog vrha i prebacio ih na sebe. Iako je vest o "sukobu predsednika i vojske" u prvi mah zvučala senzacionalno, brzo se ispostavilo da je sve bilo unapred dogovoreno uz blagoslov, ili pak posredovanje, Vašingtona i uz znanje Izraela, ali je nemoguće predvideti da li Egiptu posle jedne sledi druga vrsta diktature, ili dolaze demokratske reforme na koje se Morsi poziva
U Kairu su demonstranti zauzeli izraelsku ambasadu. Ankara preti da će njena ratna mornarica probiti pomorsku blokadu Izraela u pojasu Gaze. Turska i Izrael zamrzli su vojne i sve druge sporazume i opozvali ambasadore. Ankara preti da će turski ratni brodovi sprečiti i postavljanje platformi za eksploataciju gasa ispred kiparske obale, u kojima učestvuju i izraelske firme. Atina najavljuje odmazdu ukoliko dođe do "napada na Kipar". Turska se sve više ponaša kao regionalna sila i lider muslimanskog sveta i sve jasnije napušta ideju o približavanju Evropskoj uniji. Izrael gubi ono malo partnera koje je imao u regionu, u kome zveckanje oružjem preti da preraste u oružane sukobe
U Izraelu su u toku najveći socijalni protesti od osnivanja moderne jevrejske države. Straha od nemira, međutim, nema: uprkos svem nezadovoljstvu, među Izraelcima dominira svest o neophodnosti nacionalnog jedinstva bez koga u neprijateljskom arapskom okruženju ne bi opstali
"Elite u zemljama bivše Jugoslavije su veoma slične: korumpirane su i nemaju političkih principa. Desni centar ili levi centar, nebitno je. Postoji samo jedna vrsta političke zverke: neoliberalni političar koji gleda kako da uzme novac za sebe, za svoju porodicu, svoj klan, svoje kompanjone. To je savremena demokratija"
Konvoj sa turskom zastavom napadnut je u međunarodnim vodama zato što nije dozvolio Izraelcima da obave kontrolu 10.000 tona humanitarne pomoći namenjene stanovnicima Gaze. Da li je vlada Izraela učinila nedopustivo pogrešan potez odgovaranjem na očiglednu provokaciju, zbog čega je ubijeno devetnaestoro ljudi
Filipinci sa višim obrazovanjem i boljim kvalifikacijama plaćaju agencijama za zapošljavanje četiri ili pet hiljada dolara da bi u Tel Avivu dobili posao. Manje obučenim radnicima, kao što su zaposleni na farmama, može biti naplaćena dva ili tri puta veća suma. Nešto bolje je u građevini, zato što ovaj sektor vlast više nadgleda. Kada je radnik otpušten, agencije koje posreduju nemaju interes da mu obezbede drugi posao. Za njih je profitabilnije da dovedu drugu osobu
Broj žrtava na libanskoj strani zvanično se procenjuje na 1150, uglavnom civila, dok prema procenama ima preko 1300 poginulih i 4000 povređenih. Materijalna šteta procenjuje se na više od 2,5 milijarde dolara. Na izraelskoj strani stradalo je 157 osoba, od čega 118 vojnika, dok se ratna šteta procenjuje na oko 1,1 milijardu dolara
U operaciji povlačenja obe strane sarađuju tako što Izrael nadgleda i štiti iseljavanje svojih građana, dok je na palestinskim snagama bezbednosti odgovornost za sprečavanje terorističkih napada
Između izraelskog premijera i palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, koji su uložili sav svoj politički kapital u ovaj korak, stoje ekstremisti sa obe strane
Niko od ključnih igrača – izraelska vlada, palestinsko rukovodstvo i Bušova administracija – nema jasnu strategiju raspleta sukoba
