Istraživanja – Slika SAD u svetu

05.jul 2017. Milan Milošević

Volite li Trampa i Ameriku

Anketa Istraživačkog centra Pju među 40.448 ispitanika u 37 zemalja o tome kako pogoršani imidž američkog predsednika utiče na pogoršanje američkog imidža i svetu. Da li je po nepopularnosti Tramp usamljen ili je u društvu s Putinom i Đinpingom, dok Angela Merkel izbegava bič svetskog javnog mnjenja

Donald Tramp na Bliskom istoku

24.maj 2017. Uroš Mitrović

Još više oružja

Za prvu stanicu svoje prve međunarodne turneje Donald Tramp je odabrao Saudijsku Arabiju. Sledili su Izrael, palestinske teritorije, Italija, Vatikan, sedište EU i NATO u Belgiji. U Rijadu je Tramp potpisao ugovore vredne više stotina milijardi dolara, od kojih se dobar deo odnosi na isporuku oružja Saudijskoj Arabiji. Nakon osmogodišnje vladavine Baraka Obame SAD se očigledno vraćaju na doktrinu Džordža Buša juniora

Dosije – Masakr u Francuskoj

13.januar 2015. Momir Turudić

Stranci u sopstvenoj zemlji

Milioni ljudi širom Evrope protestovali su zbog krvavog terorističkog napada muslimanskih ekstremista na satirični list "Šarli ebdo". Zapadni državnici i mediji insistiraju na tome da se ne smeju paušalno okrivljavati muslimani. Pitanje je, međutim, da li je njihov položaj u evropskim zemljama zaista ravnopravan i da li će se odnos prema muslimanima sada još više pogoršati

Egipat – čekajući demokratiju

15.avgust 2012. Andrej Ivanji

Posle vojne, predsednička diktatura

Pošto je Vojni savet krajem juna praktično razvlastio predsednika Mohameda Morsija, u nedelju je Morsi objavio da je ograničio nadležnosti svemoćnog vojnog vrha i prebacio ih na sebe. Iako je vest o "sukobu predsednika i vojske" u prvi mah zvučala senzacionalno, brzo se ispostavilo da je sve bilo unapred dogovoreno uz blagoslov, ili pak posredovanje, Vašingtona i uz znanje Izraela, ali je nemoguće predvideti da li Egiptu posle jedne sledi druga vrsta diktature, ili dolaze demokratske reforme na koje se Morsi poziva

Bliski istok, Severna Afrika i turska ekspanzija

13.septembar 2011. Andrej Ivanji, Momir Turudić

Rasplamsavanje starih sukoba

U Kairu su demonstranti zauzeli izraelsku ambasadu. Ankara preti da će njena ratna mornarica probiti pomorsku blokadu Izraela u pojasu Gaze. Turska i Izrael zamrzli su vojne i sve druge sporazume i opozvali ambasadore. Ankara preti da će turski ratni brodovi sprečiti i postavljanje platformi za eksploataciju gasa ispred kiparske obale, u kojima učestvuju i izraelske firme. Atina najavljuje odmazdu ukoliko dođe do "napada na Kipar". Turska se sve više ponaša kao regionalna sila i lider muslimanskog sveta i sve jasnije napušta ideju o približavanju Evropskoj uniji. Izrael gubi ono malo partnera koje je imao u regionu, u kome zveckanje oružjem preti da preraste u oružane sukobe

Arapsko proleće – izraelsko leto

10.avgust 2011. Jovan Hiršl

Bogata zemlja siromašnih ljudi

U Izraelu su u toku najveći socijalni protesti od osnivanja moderne jevrejske države. Straha od nemira, međutim, nema: uprkos svem nezadovoljstvu, među Izraelcima dominira svest o neophodnosti nacionalnog jedinstva bez koga u neprijateljskom arapskom okruženju ne bi opstali

Intervju – Tarik Ali, pisac, levičar, aktivista

16.februar 2011. Vladimir Tasić

Demokratija i kapitalizam

"Elite u zemljama bivše Jugoslavije su veoma slične: korumpirane su i nemaju političkih principa. Desni centar ili levi centar, nebitno je. Postoji samo jedna vrsta političke zverke: neoliberalni političar koji gleda kako da uzme novac za sebe, za svoju porodicu, svoj klan, svoje kompanjone. To je savremena demokratija"

Izraelska kriza

02.jun 2010. Biljana Vasić

Duplo dno pomorske blokade

Konvoj sa turskom zastavom napadnut je u međunarodnim vodama zato što nije dozvolio Izraelcima da obave kontrolu 10.000 tona humanitarne pomoći namenjene stanovnicima Gaze. Da li je vlada Izraela učinila nedopustivo pogrešan potez odgovaranjem na očiglednu provokaciju, zbog čega je ubijeno devetnaestoro ljudi

Izrael – Stranci na privremenom radu

11.novembar 2009. Enzo Magnini

Uvoz ruku i ljudskih priča

Filipinci sa višim obrazovanjem i boljim kvalifikacijama plaćaju agencijama za zapošljavanje četiri ili pet hiljada dolara da bi u Tel Avivu dobili posao. Manje obučenim radnicima, kao što su zaposleni na farmama, može biti naplaćena dva ili tri puta veća suma. Nešto bolje je u građevini, zato što ovaj sektor vlast više nadgleda. Kada je radnik otpušten, agencije koje posreduju nemaju interes da mu obezbede drugi posao. Za njih je profitabilnije da dovedu drugu osobu