Ilegalna trgovina oružjem
Podmazivanje rata
Svaka trgovina oružjem u krajnjoj je konsekvenci politička, koliko god "komercijalno" izgledala; čak i kad oružje završi u rukama organizovanih kriminalnih grupa, jer tada pre ili kasnije dolazi do destabilizacije datog društva. Mada manje unosna od trgovine narkoticima (a u poslednje vreme i trgovine ljudima, ilegalnim migrantima), trgovina oružjem ostaje jedan od slađih poslova i stalna potencijalna pretnja miru i stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi. Naime, oružje, municija i eksplozivi; zatim vojna oprema; pa taktičke telekomunikacije i savremena vojna elektronika; vozila i vazduhoplovi dvojne namene – sve to spada u kontrolisanu robu, čiji je promet ograničen iz jasnih razloga. Zato je cena te robe na crno veća od tržišne i odatle potiče profit ilegalnih trgovaca
Navigator
Harizma weba
Narkotici
Velika zelena pijaca
Mada se kanabis obično svrstava u lake droge, ne postoji nijedna kategorija narkotika čije je konzumiranje toliko rasprostranjeno i oko kog se vrti toliko novca. Paradoksalno, to tržište je najmanje pod uticajem organizovanog kriminala
Navigator
Kako je propala elektronska pošta
Nacizam u Novom Sadu
Srbija über alles
Neredi u Francuskoj
Pariz gori
Scene građanskog rata pogodile su i samo srce Pariza i Trg Republike, dok se sve više građana pribojava kako za imovinu tako i za ličnu bezbednost, a mnogo je i onih koji se pitaju zbog čega toliki bes i kako je moguće da se na stotine adolescenata tako dobro organizuje, a da policija nije u stanju da ih spreči u piromanskim i rušilačkim namerama
Organizovani kriminal na Balkanu (8) – Narkotici (1)
Put svile i heroina
Kad god se reči "Balkan" i "droga" nađu u istoj rečenici, iskaču dva stereotipa: prvi je da najvažniji put kojim ilegalne droge stižu na Zapad vodi preko Balkana, pravo kroz srce bivše Jugoslavije; drugi je da prometom i distribucijom droge, na Balkanu i na Zapadu, dominira albanska mafija, tačnije kriminalne grupe kosovskih Albanaca. Kao i svi stereotipi, i ovi se zasnivaju na zrnu istine: tačno je da najkraći put od avganistanskih makovih polja do potrošača u gradovima Evropske unije vodi preko Balkana, kao i da ovdašnje tranzicione, postkonfliktne države, sa slabo kontrolisanim granicama i korumpiranim bezbednosnim i pravosudnim sistemima, ne predstavljaju ozbiljnu prepreku za krijumčare. Tačno je i to da kosovski Albanci, sa svojom dobro raspoređenom dijasporom, tradicionalnom porodičnom strukturom i za strance nerazumljivim jezikom, u poslednje vreme igraju važnu ulogu u nekim nišama ovog biznisa. Tačno je, međutim, i da je priča o narko-mafiji, baš kao i priča o terorizmu, plodno tle za političke zloupotrebe i manipulacije samozvanih eksperata. Ovo istraživanje, između ostalog, ima za cilj da razdvoji činjenice od uvreženih predrasuda i da što precizniju sliku stvarnog stanja
Evropska previranja
Desna skretanja
Organizovani kriminal na Balkanu (7) - Ilegalna trgovina umetničkim delima (3)
Poluostrvo s blagom
Umesto poljoprivredom, mnogi žitelji Bugarske, Rumunije, Srbije, Hrvatske, Makedonije, Albanije i Slovenije, uspešno se bave iskopavanjem antičkih predmeta. Arheolozi godinama upozoravaju, policija godinama "uporno traga", a biznis već godinama cveta bez većih problema
Portret savremenika - Marti Ahtisari
Kosovski insajder
Marti Ahtisari naglašava da ne tvrdi da sve zna o kosovskom procesu, ali smatra da zna dosta. Od ovog odmerenog diplomate i jedna optimistička poruka: Balkan je region sa velikom istorijom, ali još većom budućnošću
Kosovski pregovori
Su čim pred Miloša
Pred Savetom bezbednosti na godišnjicu UN-a, Koštunica izneo ranije usaglašene okvire u kojima je Beograd spreman da pregovara o statusu Kosova: bazični principi UN-a, celovitost državne teritorije, autonomija, ljudska prava i vladavina zakona
Istraživanje "Vremena" - Organizovani kriminal na Balkanu (2) - Ilegalna trgovina umetničkim delima
Svetska baština na crno
Zvanično, države balkanskog regiona ne nalaze se ni blizu vrha liste država s najvećim brojem ukradenih, a zatim preprodatih umetničkih dela i arheoloških nalaza. Nezvanično, međutim, njihov rejting i prava uloga u art trafikingu (ilegalna trgovina umetničkim delima) nikako nisu zanemarljivi. Odavno poznate kao trasa na trgovačkim putevima koji vode iz Rusije i Male Azije ka Zapadnoj Evropi, vremenom su postale poznate i kao mesta na kojima ilegalni trgovci i samouki "arheolozi" i te kako mogu da profitiraju. O tačnom broju do sada ukradenih kulturnih dobara samo se nagađa – delom zbog političke nestabilnosti, a delom zbog već poslovičnog nemara, mnogi od tih predmeta nisu dokumentovani pre krađe, tako da zvanično nisu ni postojali.
Dunavska orijentacija
Novi srpski pragmatizam
Sada je Most slobode kao nov, ali je već na otvaranju morao da preživi političke svađe oko toga – ko će uz njegov sjaj i sam biti posut prašinom istorije
Tribina - Vreme izazova
Kada će naši građani putovati bez viza u Evropu
U zemlji u kojoj preko 80 odsto mladih nikada nije kročilo van granica zemlje, putovanje u Evropu predstavlja pravu privilegiju. Vizni režim koji su zemlje EU-a uvele kao meru sankcija našoj zemlji u vreme vladavine Slobodana Miloševića i dalje je na snazi iako je prošlo pet godina od demokratskih promena, što građani doživljavaju kao veliku nepravdu. Ovo pitanje obavijeno je političkom maglom, a naši političari često se hvale da u ime građana lobiraju u Briselu da se naša zemlja stavi na pozitivnu listu zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma. Ređe nam, međutim, saopštavaju hladne odgovore iz Brisela gde se od nas očekuje da najpre demilitarizujemo granice, uspostavimo integrisano upravljanje granicama, pojačamo kontrolu nad ilegalnom emigracijom, regulišemo problem azilanata u skladu sa evropskim standardima, uvedemo pasoše koje je teško falsifikovati... Treću tribinu od planiranih pet, koje nedeljnik "Vreme" organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", posvetili smo uslovima koje naša zemlja treba da ispuni da bi naši građani, kao nekada, bez vize putovali u Evropu. Na tribini su učestvovali Vlado Ljubojević iz Ministarstva spoljnih poslova, Bernhard Hauer, generalni konzul Ambasade SR Nemačke u Beogradu, i dr Jovan Teokarević, direktor Beogradskog centra za evropske integracije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
Austrija
Crveni preokret
Pravi hit u Štajerskoj je gotovo zaboravljena, marginalizovana, decenijama pomalo smešna Komunistička partija Austrije
Evropsko prvenstvo u košarci
Debakl!
Nema druge reči za ono što su reprezentativci Srbije i Crne Gore i njihov selektor Željko Obradović priredili košarkaškoj naciji ispadajući u osmini finala od Francuske
Južna Amerika - tihe revolucije
Nafta, tango i Gringosi
Antiamerikanizam je deo latinoameričkog folklora isto kao i karneval
Lisica i ždral
Raskid sa postojećim
Kako sam u neobično kratkom roku odlučio da izađem iz Crkve, iz banke u kojoj mi je životno delo, iz Radio-difuzije, Parking servisa, Telekoma, državne zajednice i dr.
Fudbal
Na vratima Nemačke
Posle remija u Madridu odlazak na Svetsko prvenstvo zavisi isključivo od naših fudbalera i selektora Ilije Petkovića, koji na klupi "plavih" nije izgubio nijednu od 12 "prvenstvenih" utakmica
Nešto sasvim novo
Virus pred sudom
O prvoj domaćoj tužbi za namerno širenje HIV virusa još se premalo zna, ali je i to malo sasvim dovoljno za razmišljanje o tome kako ubuduće procesuirati i kažnjavati počinioce tog krivičnog dela. Evropska iskustva su raznolika, dok se u SAD periodično obnavljaju žučne rasprave na zadatu temu
Kina – Evropska unija
Do poslednjeg brushaltera
Evropska tekstilna industrija odavno gubi trku sa kineskom i indijskom konkurencijom. Najviše su ugrožene one države koje imaju šta da štite u tom sektoru – Francuska, Italija, Portugal, Španija i Grčka. Zbog njih se i digla tolika galama u evropskoj prestonici, Briselu
Intervju - Nebojša Starčević, vršilac dužnosti generalnog direktora JAT ervejza
Slatka, mala kompanija nije za prodaju
Ne smemo da dozvolimo da ostanemo bez nacionalnog avio-prevoznika. Na prste se mogu izbrojati ozbiljne države koje nemaju nacionalnu avio-kompaniju. Ali, najvažnije je da JAT može da posluje pozitivno i zašto ga onda unaped osuđivati na smrt. Istina, JAT je kompanija koja malo brka vreme, mesto i sve ostalo, ona se još nalazi u 1991. godini. Sada moramo da se svedemo na nivo male kompanije
Evropski fudbal
Milijarda na centru
Ovog vikenda kreću šampionati Španije i Italije. Nemci, Englezi i Francuzi već su počeli razmenivši između svojih klubova nekih pola milijarde evra dok druga polovina otpada na sve ostale zemlje
Zakon i topuz
"Kloniranje istorije"; "Vreme" br. 762
Pogled iz autobusa
Prelaz preko Albanije
Svako mesto je gradilište novih kuća, luksuznih ili manje luksuznih, ali na svim kućama se vijore zastave – obavezno albanska, a onda italijanska, nemačka, engleska, američka, zavisno od toga u kojoj zemlji domaćin radi