Moje malo mesto

Ja nisam u mogućnosti da švrljam po sajtovima svetskih provajdera, jer bih te egzibicije morao da plaćam od svoje male penzije. Ne mogu da saznam ko je i koliko mladića ubio u Skoplju, samo znam da ova vlast još nije uhvatila onog koji je ubio osam hiljada ljudi, a koji se sada krije pod nečijom mantijom, kao zločesto dete koje je nešto skrivilo. Ali, ni to nije ono što sam hteo da kažem. Ovde u malom banatskom gradu Beloj Crkvi, građani već godinu dana pokušavaju da smene svog predsednika Opštine Borisa Đurđeva(DSS). Potpisali su peticiju sa preko dve hiljade potpisa, koje predsednik ne priznaje, i hvali se kako ide po belom svetu i troši opštinski novac, a rezultata – nema. Obećava kako će neka nemačka firma za proizvodnju voća Rauh da dođe u Belu Crkvu, kao i predstavnici Knjaza Miloša, Koka-Kole i drugih svetskih firmi. Pored toga, obećava Belocrkvanima da će u Beloj Crkvi da gostuju Đorđe Balašević i druge velike zvezde, koje će da svrstaju, kako kaže, Belu Crkvu u velike gradove, kao što su Beograd i Niš.

Međutim, Bela Crkva je mrtav grad. Ulice i trotoari puni rupa, zakorovljeni parkovi i teniski tereni, đubre se istovaruje pored puta za nekad lepa izletišta…

Znam da ne treba usitnjavati komentar i lokalizovati događaje koji ne interesuju svet, naročito kad se stvaraju nove države i kreiraju novi sajtovi. No, moj je svet onaj u kome se civilne penzije umanjuju za 8,8 odsto, dok se vojne penzije uvećavaju za 85 odsto. J…š državu koja nema more. Hvala bogu da nema poginulih i izbeglica, jer ovde u Vojvodini više nema mesta.