Tri priče iz Drugog svetskog rata – prva iz Bačke (Kovilj), druga iz Banata (Kovin) i treća iz Srema (Sremski Karlovci) – govore o velikoj hrabrosti ljudi, Nemaca i Mađara koji su rizikovali svoj živote da spasu komšije Srbe
“Evropska unija će morati da premosti paradoks kako da podrži stremljenje ka održivim ekonomijama, koje koriste obnovljive izvore energije i električne automobile, a i da istovremeno omogući ‘zeleno iskopavanje’. Ne postoji nijedna razvojna šansa koja može da nadomesti potencijalno uništavanje životne sredine”
U odnosu na 2014, danas je pozicija Aleksandra Vučića znatno drugačija. Iskusniji je, samouvereniji, opušteniji, sigurniji u sebe. Gluma i glumatanje jesu nesumnjivi element kontinuiteta. Ali onda je u tome ipak bilo dosta nesigurnosti i straha, dok je sada mnogo više prenemaganja i šmire. Naučio je da – doduše, često na grotesktan način – kombinuje “dobre” i “loše” vesti. Tako da je i ovo obraćanje na sednici Vlade “začinio” čestitkama Ani i građanima zbog otvaranja klastera 4 u pregovorima sa EU. A čak i kada je govorio o dramatičnim energetskim prilikama, taj govor je bio prilično u orvelovskom duhu u stilu: “situacija je odlična, ali se iz dana u dan poboljšava”. Dakle, promenio se. Ali, pre svega, promenili smo se mi. Narod. Javnost.
Ako prođete mađarske carinike i dokopate se Budimpešte, čeka vas blistavi grad pun restorana i prodavnica, ali i galerija i muzeja u kojima se može naučiti dosta toga ne samo iz njihove istorije
Od četvrtka ruska državna televizija RT emituje linearni program na nemačkom jeziku - pozivajući se na licencu koju je nedavno izdao srpski REM. Srbija je tako ušla u nadvlačenje konopca velikih sila između kojih se napetost ovih dana može seći nožem. U igri su cena gasa, sankcije, politička ubistva, ali i višegodišnji pokušaji Moskve da svoje državne medije plasira na nemačko tržište
Republika Srbija nije pod sankcijama i mislim da bi reputaciono po zemlju to bilo veoma loše, da sebe postavi kao branioca lica pod sankcijama
Marijus fon Majenburg: Kamen režija Patrik Lazić Beogradsko dramsko pozorište i Zagrebačko kazalište mladih
Bila je “Kolova devojčica” sa istoka. Nemci su je doživljavali kao mamu. Nakon šesnaest godina na čelu Nemačke, za Angelom Merkel mogla bi da ostane priča o mudroj i odmerenoj vladarki. Ili o virtuoznoj igračici prljavog političkog pokera. Kako se kome sviđa
Žrtve trgovine ljudima su pre svega žene i devojčice. U 85 odsto slučajeva reč je o seksualnoj eksploataciji. U skoro isto tolikom procentu, 83 odsto, počinioci su muškarci, a više od polovine svih identifikovanih žrtava su deca
Preksinoć je Angela Merkel na televiziji sama pevala podrugljivo izmenjeni tekst kabaretistkinje Hildegard Knef, ismevala samu sebe. Knef, na primer, peva da je sa šetnaest godina poželela „sve ili ništa“, a Angela Merkel da je sa šestnaest godina „poželela da vlada“. Pevala je neobično dobro. Podsetilo me je na to kako je Putin jednom prilikom na engleskom zapevao Bluberry Hill
Mada je režim pokušao da se izvuče iz odgovornosti za poslove kompanije Rio Tinto, nastojeći da odgovornost svali na vladu iz 2005. i demonizujući vođe protesta, bunt je samo jačao. Posle dugo vremena pojavila se parola koju “obični” ljudi razumeju i spremni su da stanu iza nje. Između ostalog, to je plod naprednjačkog uništavanja institucija i parlamentarizma, tako da glas naroda više nema gde da se čuje sem na ulici
“Neki kažu da je glavni razlog za eskalaciju izbegličke krize 2015. godine bio poziv Angele Merkel. Ne slažem se sa tom konstatacijom. Razlog je bio taj što je Sirija razorena, što je pola Iraka bilo pod vlašću Islamske države i što nije bilo razumno da se očekuje kako će Jordan, Liban i Turska da prihvate sedam ili osam miliona ljudi. Oni to jesu uradili, ali Sirijci, pa potom Iračani i Avganistanci, nisu mogli da uživaju prava koja im pripadaju kao izbeglicama u velikim šatorskim kampovima, bez mogućnosti da rade, da nastave obrazovanje, da jednom rečju žive u uslovima u kojima bi imali šansu za novi početak. I imali su pravo da krenu tamo gde im ta prava, barem donekle, mogu biti data. Ali isto tako treba reći da je ka Evropi krenuo daleko manji broj ljudi od onih koji je odlučio da ostane i da čeka da se vrati kući”
Hitler je za svoju ličnu zaštitu i zarad razbijanja svih pokreta koji su se bunili protiv njegovog uspona osnovao paravojnu batinašku organizaciju zvanu SA (Sturmabteilung), neku vrstu jurišnog partijskog odreda
Motiv slobode, koja i na osnovu toga što se moglo spoznati u pet filmova o kojima će ovde nešto pomnije biti reči ostaje prilično varljiv, možda i u biti neuhvatljiv koncept, ako ne i konstrukt večito pred vratima boljih i pravičnijih društava i svetova koji nikako da nastupe
Nedavno predstavljena Rezolucija o istoriji KP Kine je osnova za ideološku orijentaciju partije u narednom periodu. Kineska komunistička partija ima više od 95 miliona članova. Od članstva će se tražiti da dobro prouči ovaj partijski dokument i da ga se pridržava. Tu, pored ostalog, piše: "Neophodno je odlučno podržati centralnu poziciju druga Si Đinpinga u Partiji, autoritet Centralnog komiteta i jedinstvo rukovodstva kako bi se obezbedilo da svi partijski članovi deluju kao jedan"
Dok Evropa polako zatvara krug progresa od rušenja Berlinskog zida do izgradnje kilometara i kilometara ograda od bodljikave žice, kličući pritom slobodi i ljudskim pravima, "odbrana evropskih vrednosti" na poljsko-beloruskoj granici miriše na militarizam, jaku ksenofobiju "novih Evropljana", cinizam stare Evrope, nacionalizam i rusofobiju, uz malo zarazne britanske nostalgije za Krimskim ratom 1855. Kao da su ti migranti hibridno oružje, a ne ljudi kojima je potrebna pomoć. Međusobno prebacivanje krivice za novonastalu krizu u tome ništa ne menja
Relativno siromašno društvo (za evropske pojmove) kao naše, teško da može iz sopstvenih sredstava da obezbedi energetsku tranziciju, koja podrazumeva istovremeno gašenje termocentrala na ugalj i gasa, uz paralelno forsiranje obnovljivih izvora. Obnovljivi izvori su veoma skupe igračke
Prevod nije mehaničko preslikavanje stranog teksta, prevod je umetnost. Kada je u pitanju književnost, ne prevode se reči, prevode se slike; ne čuvaju se doslovan red reči i dužina rečenice, čuvaju se lepota izraza i snaga doživljaja
Evropski sud pravde je krajem prošlog meseca doneo odluku o kažnjavanju Poljske penalima od milion evra dnevno zbog nesprovođenja presude tog suda iz jula ove godine da Varšava mora da ukine "disciplinsko veće" Vrhovnog suda koje ima ovlašćenje da preispituje rad poljskih sudija i sprovodi svojevrsnu "lustraciju" u poljskom pravosuđu
Na dvodnevnom samitu dvadeset najvećih svetskih ekonomija u Rimu ovog puta se donekle odustalo od uobičajenih zvučnih, ali praznih obećanja. Teme su bile isuviše važne: klimatske promene, pandemija kovida 19, ravnomernija distribucija vakcina siromašnim državama i pre svega reforma međunarodnog poreskog sistema
Nova mera, stidljivo uvedene kovid propusnice, izgleda da nikome ne odgovara. Ograničene samo na ugostiteljske objekte i samo na period posle 22 sata, za jedne su sasvim beznačajne, a za druge grubo prekomerne
Senzacionalistički naslovi, burni politički govori, vatrene nacionalističke emocije deo su atmosfere koja je danas mnogo dramatičnija (i otvorena u mržnji) nego pre tridesetak godina, kada je jugoslovenska kriza polako postala jugoslovenski rat. Na prvi pogled na ivici smo propasti, ali potencijalni regruti novog rata nisu odlučni da pređu sa reči na dela. Pavle Bihali, firer navodnih ljubitelja životinja i mrzitelja ljudi, najbolje je pokazao kako to danas izgleda krenuti u rat porukom da se prvo mora otići na pi-si-ar test
Oslobođenje Beograda jedna je od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu. Trajala je od 12. do 20. oktobra 1944. kao deo opsežnog plana Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije i Prve armijske grupe NOVJ, nadovezujući se na operacije u istočnoj Srbiji i nastavljajući gonjenjem neprijatelja kroz Srem. Združene jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) i Crvene armije nanele su nemačkoj Armijskoj grupi Srbija težak poraz, oslobodile su Beograd i veliki deo Srbije. U svemu ovome ogroman doprinos je dala i Šesta lička proleterska divizija "Nikola Tesla". Ipak, i pored teške i herojske borbe protiv okupatora, za nju je vezano najviše kontroverzi i kleveta
Balkanski kriminalci još uvek malo rade u regionu. Kokain se ne proizvodi na Balkanu, niti je potražnja velika zbog slabe kupovne moći stanovništva. Tržište je malo. Međutim, na Balkanu postoje predispozicije za stvaranje kartela koji može naneti štetu kao u Latinskoj Americi: ugroziti državni suverenitet i monopol na upotrebu sile; zameniti određene državne funkcije, kao što su obezbeđivanje bezbednosti, stvaranje stabilne ekonomije i valute, ali i održavanje kulturnog identiteta; uzurpirati državu kao oblik održivog društvenog i političkog uređenja
Većina Evropljana veruje da je u toku novi hladni rat i sa Kinom i sa Rusijom, ali da oni nemaju ništa s tim. Uglavnom ne misle da je u to umešana njihova zemlja, već Vašington i Brisel, i to samo u onoj meri u kojoj se mora
