Zaoštravanje sankcija Rusiji: Objava energetskog rata

U utorak predveče po centralnoevropskom vremenu predsednik SAD Džo Bajden je pokazao da je spreman da ide još korak dalje u sukobu sa Rusijom i da Amerika nema nameru da  ustukne: SAD su najavile zabranu uvoza ruske nafte.

“To znači da ruska nafta više neće biti preuzimana u američkim lukama, da će Amerikanci Putinovoj ratnoj mašineriji zadati još jedan snažan udarac”, rekao je Bajden u Beloj kući.

Rekao je da je ova mera usaglašena sa evropskim saveznicima, od kojih neki “možda u ovom trenutku nisu u stanju da se odreknu ruske nafte i gasa”, ali da će Amerika zajedno sa njima raditi na tome da smanje zavisnost od ruskih energenata. Nemačka 35 odsto svojih potreba za sirovom naftom i preko 56 odsto za gasom podmiruje uvozom iz Rusije.

Iako SAD uvoze samo 8 odsto nafte iz Rusije, ova mera će uticate na dodatni rast cene goriva i sveopšta poskupljenja, ali je to predstavljeno kao cena borbe za demokratiju i slobodni svet protiv diktature. Bajden je rekao da Putin neće izaći kao pobednik iz Ukrajine.

Gotovo istovremeno je premijer Boris Džonson najavio da će Velika Britanija do kraja godine zabraniti uvoz sirove nafte iz Rusije, koji u ukupnom britanskom uvozu nafte, kao u slučaju SAD, iznosi 8 odsto.

Putin je ranije pretio nečim do sada “neviđenim u istoriji “svakome ko njegovom naumu u Ukrajini bude stao na put. SAD i Britanija su Rusiji objavili enegetski rat. Evropska unija će ih slediti.

„Ja sam Ukrajinac“

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u utorak predveče preko video-bima održao vatreni govor u britanskom parlamentu i pozvao “saveznike” da pomognu Ukrajini i dodatno zaoštre sankcije Putinu. Spominjao je velike žrtva i da će se Ukrajinci boriti do kraja.

Govor Zelenskog je propraćen velikim ovacijama, čak je uspeo da ujedini oba doma britanskog parlamenta. Nakon njega reč je uzeo Boris Džonson, nazvao Zelenskog “borcem za slobodu i demokratiju”, obećao dodatnu pomoć u naoružanju i pooštravanje sankcija i na ukrajinskom rekao: “Ja sam Ukrajinac”.

Mirovni pregovori

U ponedeljak je bila održana treća runda mirovnih pregovora. Sporazum nije ni na vidiku, a pitanje je koliko su i jedna i druga strana spremne na kompromis.

Rusi zahtevaju da Ukrajina prizna anksiju Krima i nezavisnost samoproglašene Docjecke u Luganske republike i u Ustav unese aneks o večnoj neutralnosti, dok  Ukrajinci ne ćele ni o čemuda razgovaraju do Rusija ne povuče trupe sa njene teritorije.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je u utorak za ABC televiziju da je spreman da razgovara sa Kremljem o položaju samoproklamovanih republika Donjeck i Lugansk, kao i o statusu anektiranog Krima i Dodao da ne pristaje na “ultimatume”.

Pretnje i optuživanja

Kremlj je zapretio da bi mogao da zatvori glavni gasovod ka Nemačkoj ako Zapad nastavi da pooštrava sankcije.

Međunarodna agencija za atomsku energiju potvrdila je da je granatiranjem oštećeno još jedno nuklearno postrojenje u Harkovu. Navodno nije došlo do povećanja radijacije.

Ukrajinske vlasti tvrde da je u okolini Harkova ubijen ruski general-major Vitalij Gerasimov. Ruska strana nije ni potvrdila ni demantovala informaciju.

Kijev optužuje Moskvu da bombarduje civilne objekte u gradu Sumi na granici sa Rusijom, gde se danima vode žestoke borbe, ali Ukrajinci i dalje drže grad pod kontrolom.

Humanitarni koridori

Ruske snage su u jutarnjim časovima obustavile vatru kako bi se otvorili “humanitarni koridori” za izvlačenje civila. Oni su dogovoreni u ponedeljak, tokom treće runde pregovora zaraćenih strana. Uspostavljeni su u gradovima Sumi, Harkov, Černjikov, Mariupolj i Kijev. Primirje je planirano da potraje od 9 do 21 čas.

Licitacija žrtvama

Prema podacima Ujedinjenih Nacija do sada je u sukobu stradalo najmanje 1.207 civila, od čega je 406 osoba poginulo, a 801 ranjena. Prema ukrajinskim podacima uništeno je 200 škola, 34 bolnice i 1500 stambenih zgrada. Ukrajinci tvrde da su likvidirali oko 11.000 ruskih vojnika, ali kako prenosi CNN, američki podaci govore o dve do četiri hiljade.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je prilikom posete Letoniji da savez mora osigurati “da se konflikt ne proširi van granica Ukrajine”.

BBC je preneo da su ruske snage pucale na konvoj koji je evakuisao civile iz Mariupolja. Došlo je, čini se, do nesporazuma i tokom evakuacije iz Sumija pa je otvorena sporadična vatra, ali navodno niko nije stradao.

Broj Ukrajinaca koji su izbegli iz zemlje je premašio dva miliona.

F.M./CNN/BBC/Al Džazira/N1

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com