Intervju: Dejan Jović, politikolog

Srbija je već pod nekom vrstom sankcija EU

“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”

Intervju: Dejan Šoškić, prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Inflacija neće pasti

“Ono što je za Srbiju nepovoljno nije samo rast cene energenata nego i to što će Nemačka, Italija i Austrija, nama glavna izvozna tržišta, ali i zemlje odakle dobijamo dobar deo stranih investicija, biti prilično pogođene razvojem događaja, tako da se to odražava na našu ekonomiju i kroz trgovinski i kroz investicioni kanal. Trpećemo inflatorne pritiske kao i svi, ali je za odbranu od viših cena sa međunarodnog tržišta dobro da Srbija u ovim uslovima pokuša da održi sve trgovačke odnose koje može”

Stipendija “Dragoljub Žarković” nedeljnika “Vreme”

Konkurs

Stipendija „Dragoljub Žarković“ nedeljnika „Vreme“

Prijave do 1. juna 2022.

Vesti

Evrovizija 2022: Ukrajina pobednica, Konstrakta peta

Pobednica Evrovizije 2022. je Ukrajina. Srpska predstavnica Ana Đurić osvojila je peto mesto. Srbiji je pripala nagrada za najbolji umetnički nastup ovogodišnjeg takmičenja

Intervju s povodom: Roberto Čuli, 40 godina Teatra na Ruru

Moramo se sećati sutra

“Što je situacija u svetu gora, to više ima smisla igrati pozorište. Prvo pozorište, prva dramska poezija je nastala u Grčkoj, prema zapadnom shvatanju pozorišta. U ono vreme je Eshil napisao Persijance i opisao poraz Persijanaca protiv Grka. Ali njegov motiv nije bio da slavi pobedu, nego da Grcima pokaže kakvu štetu su učinili persijskom narodu. Šta to znači? Cilj teatra je bio upozoriti Grke na ovu patnju, da je ne čine drugim narodima, jer bi ih jednog dana mogla stići ista od strane drugih naroda po kosmičkom zakonu hibrisa i nemesisa. U tom smislu, osnovno značenje pozorišta od početka njegovog nastanka je da neprestano pokušava da ubedi ljude kako rat treba jednom zasvagda zabraniti”

Stipendija “Dragoljub Žarković” nedeljnika “Vreme”

Prijave do 1. juna 2022.

Festivali: Beldocs

Operacija “Oko i duh”

O četiri uglavnom biografski ustrojena ostvarenja sa obilate i raznovrsne ponude 15. po redu izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma

Sociologija pandemije

Da li je kovid promenio svet

Predviđanja da će pandemija potpuno i nepovratno promeniti naše navike, naše načine rada, kupovine, putovanja i druženja i da ćemo se iz pandemijskog košmara probuditi u Hakslijevom novom vrlom svetu – sada izgledaju preuranjena i preterana. Pandemijsku depresiju zamenjuje ratna psihoza

Lik i delo

Robert Golob: Sloboda dolazi, Janša odlazi

U januaru je stvorio zeleno-levi pokret, a četiri meseca kasnije osvojio rekordan broj glasova na parlamentarnim izborima. Zalaže se za zelenu agendu. Ima iskustva i u politici i u privredi. Ako postane premijer verovatno će naginjati ulevo u socijalnim pitanjima, a biti liberalniji po pitanju ekonomije

U novom dvobroju

Slobodan G. Marković: Okrećemo se od Zapada jer nam je povređen ego

“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”

Kultura zaborava

Gde su (i zbog čega) iščilele devedesete godine

Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter

Intervju: Slobodan G. Marković, istoričar

Okrećemo se od Zapada jer nam je povređen ego

“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”

Parlament 2022.

Grupni portret, nakrivljen udesno

Zabrinutost zbog jačanja desnice u budućem parlamentu Srbije izrazio je i Aleksandar Vučić. U parlament ulaze “čak” tri otvoreno desne opcije, ali sa “samo” 35 poslanika. Međutim, prava istina je da desničari odavno sede u parlamentu, i u vlasti i u opoziciji, te da ih je daleko više od 35

Bioskop: Tri prolećna aduta

Baš loše, sasvim solidno i samodovoljno

Ako bismo sudili po onome što nam ovdašnji bioskopi nude u ovom trenutku, došli bismo do prilično neveselog utiska o onome što je filmoljupcima dato na potencijalno uživanje. Toj impresiji ponajviše doprinosi novi marvelovski superherojski spektakl

Vesti

Američke i britanske sankcije protiv Dodika: Pritisak će se povećavati

Milorad Dodik na sankcije SAD i Velike Britanije reaguje prkosno i podrugljivo. Svestan je, međutim, da će se pritsak na njega povećavati, da ga najmoćnije zemlje sveta vide kao proruski remetilački faktor i da hoće da ga sklone. Svestan je toga i predsednik Srbije Aleksandar Vučić

Izbori za predsednika Srbije

Susreti i razgovori u kampanji bez struje

Zdravko Ponoš obilazi Srbiju u “konvoju” od dva automobila. U prvom, njegovom privatnom fordu, nalaze se on i vozač, zastavnik u penziji Lazo; dok je Ponoš bio na funkciji načelnika Generalštaba Vojske Srbije, Lazo mu je bio ađutant. Iza njih sede mlada Nina koja fotografiše, snima i objavljuje na Fejsbuk stranici, te Srđan Milivojević, bivši “otporaš” – on zna svaki deo Srbije i vodi računa o organizaciji. Drugim automobilom, golfom, putuje “šef izbornog štaba”, Ponošev brat Boro, a vozač je njegov prijatelj i vlasnik tog golfa. Prevoze dva montažna štanda

Spiritizam u nas

Nedelja

Esej

Facta, non verba

Nepoštovanje analitičkog mišljenja, intelektualno nepoštenje, dokazivanje teze žongliranjem nenaučnim poluistinama i izmišljotinama, u govoru predsednika Putina tri dana pre nego što će komandovati invazijom na Ukrajinu, pretvorilo se u horor Marijupolja

Lični stav

Međunarodno pravo i Ukrajina – Ima li života nakon smrti

U pluralističkom svetu u kojem i pored globalizacije opstaju velike razlike u percepcijama toga šta je legitimno ili ispravno, oni akteri koji imaju superiornu moć odlučujuće će uticati na to kakva će biti percepcija pravednog, a posledično ponekad i kakve će biti sankcije za kršenja međunarodnog prava. To ne znači da oni koji krše norme neće imati nikakve “troškove” kršenja, ali to, razumljivo, nije prevelika uteha za žrtve

Nedelja

Svedoci istorije

Devet života jednog maratonca

Rođen u Beogradu, bomba koja je 6. aprila 1941. pala na kuću njegove porodice nije eksplodirala, iz logora Bergen-Belzen 1944. našao se na spisku onih za čiju je slobodu platio bogati švajcarski Jevrejin, uspeo je da preživi masakr izraelskih sportista na Olimpijskim igrama u Mihenu 1972. – Šaul Ladani. Ovog januara, u 86. godini, bio je u Novom Sadu

Nedelja

Fest

Nikita Mihalkov: Na međunarodnoj poternici

Ukrajinsko tužilaštvo osudilo je ruskog reditelja Nikitu Mihalkova zato što ugrožava suverenitet te države. Mihalkov je iznenađen, i neće doći na Fest

Izbori 2022.

Predsednički kandidat Miladin Ševarlić: Političar u šajkači

Protivi se genetski-modifikovanim (GMO) proizvodima. Stopirao bi pristupanje Srbije EU jer to podrazumeva priznanje Kosova. Uveo je opanke, jelek i šajkaču u Narodnu skupštinu. „Idejni tvorac“ štrajka glađu na stepeništu ispred Parlamenta. Biće predsednički kandidat pokreta i udruženja ispred Reformističke stranke, čiju listu za parlamentarne izbore predvodi Branimir Nestorović

Izbori 2022.

Prvi na listi Reformističke stranke Branimir Nestorović: Vitez teorija zavera

Politiku vidi kao nešto „što strašno oduzima energiju“ i „kratkoročnu ljudsku delatnost“. Veruje da su ljudi sa plavim i zelenim očima vanzemaljci. Ne veruje u vakcinu. Tvrdi da ima poverenje 20 do 25 odsto ljudi u biračkom telu. Biće nosilac pokreta okupljenih oko Reformističke stranke - „Profesor dr Branimir Nestorović – snaga sabornosti naroda Srbije“