Društveno odgovorno poslovanje – Delta Holding
Želimo da damo primer
"U Srbiji još ne postoji oslobađanje od poreza po osnovu humanitarnih davanja. Svi se nadamo da će zakonska regulativa evoluirati u pravcu rešenja koja postoje u zapadnoj Evropi, jer će se time dati snažan stimulans kompanijama da se ozbiljnije posvete"
Grčka groznica evrozone
Davljenik u crvenom mastilu
Korozivna nesigurnost prati krizu suverenog duga obeležena bojaznošću da nastupa debakl "državne akumulacije dugova" teške 7,8 biliona evra, strah da će Grčka bankrotirati, da će se zaraza preneti dalje i da će biti dovedena u pitanje sudbina evrozone. U utorak je agencija Mudis oborila kreditni rejting Italije, čiji dug iznosi 1,9 biliona evra, sa "Aa2" na "A2"
Intervju – Premil Petrović, dirigent
Suština komunikacije
"Siguran sam da će srpski i albanski muzičari otkriti sve ono što ih povezuje i staviti akcenat na to, a ne na ono što ih razdvaja kada budemo gostovali, na primer, u Briselu"
Dvadeset godina bez Majlsa Dejvisa (28.9.1991–28.9.2011.)
Majlsova deca
Majls je za džez ono što je Pikaso za slikarstvo
Intervju – Mira Banjac, glumica
Život s hiljadu boja, hiljadu poniranja
"Kad ne radim nedelju dana, ja se već ne osećam dobro. I znam da će tako biti do mog poslednjeg dana – dok sam živa radiću, kad prestanem da radim, više me neće biti"
Zoom
Oktobarska kolubarska bitka – Ceo svet je u previranju. Mi smo našu pobunu imali pre jedanaest godina. Onda smo se umorili, a neki su se i nakrali
Apatija caruje Srbijom. Boris Tadić našao se u poziciji čoveka koga je pogodio usud iz mađarske poslovice "Evo ti ništa i drži ga čvrsto". Deluje sve usamljenije i sve manje toga ima da nam kaže. Oni koji su mu opozicija, čak i u koaliciji kojom vlada, na njegovu sreću deluju još apatičnije i usamljenije. Ali ono što je dobro za njega ne mora biti dobro i za nas
Švedska
Mali globus i knjiško ćebe
Izvan evrozone, u skandinavskim zemljama, novi talasi ekonomske krize razbijaju se o lokalne fjordove. Poučena krizom iz devedesetih godina, koja je ostavila trag na celoj generaciji, Švedska je našla neočekivan kurs – kreativnost
Intervju – Ljiljana Hadžibabić, rukovodilac sektora za energetsko-tehničke poslove Agencije za energetiku
Najugodnije su državne jasle
Prethodni Zakon o energetici odredio je ko ima pravo da izađe na tržište i da nađe sebi snabdevača, da "zaobiđe" EPS i kupi struju gde god hoće, od koga god hoće. Po novom, koji je stupio na snagu polovinom ove godine, određeno je ko mora da se snabdeva na slobodnom tržištu
PR industrija
Za krizu nismo tu
Politička pozadina zabrane Parade ponosa
Ko je ispao peder
Izuzimanje LGBT populacije kao devijantne, antinacionalne i protivprirodne iz čuvenih tradicionalnih vrednosti predstavlja čistu dehumanizaciju; nekažnjena hajka na ovu nezaštićenu i prokaženu manjinu ima opojnu privlačnost pogroma; pritisak na društvo da prihvati zastrašivanje i nasilje kao način političkog delovanja nije ništa drugo do ideološka platforma za permanentni teror protiv svega i svakog drugačijeg i različitog
Najgora bolest
"Diskretni šarm mračne nostalgije"; VREME 1081
Rokada u Kremlju
Povratak u budućnost
Premijer Vladimir Putin biće predsednik, a predsednik Dmitrij Medvedev premijer, odlučeno je prošle subote na partijskom kongresu Jedinstvene Rusije. Ishod parlamentarnih izbora 4. decembra i predsedničkih marta sledeće godine niko ni ne dovodi u pitanje. Dok borci za demokratiju i zapadni mediji kritikuju primopredaju državne vlasti pri partijskom vrhu i autokratsku rusku vlast, zapadne vlade prećutno, a predstavnici privrede otvoreno izražavaju olakšanje zbog "kontinuiteta političke stabilnosti"
Kreativni atlas
Šta je meni Kristijan Hajgens
Palestina – Zahtev za priznanje u UN
Obećana zemlja
Desilo se ono što Palestinci i veći deo muslimanskog sveta nazivaju istorijskim događajem. Palestinski predsednik Mahmud Abas podneo je 23. septembra zahtev za punopravno članstvo Palestine u Ujedinjenim nacijama. Prema tom zahtevu, palestinska država bi trebalo da obuhvati Zapadnu obalu, pojas Gaze i istočni Jerusalim. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun prosledio je zahtev Savetu bezbednosti, ali tu se priča o punopravnom članstvu Palestine u UN završava, jer su Sjedinjene Američke Države najavile da će staviti veto na palestinski zahtev
Rasprava o »Bafetovom zakonu«
Oporezivanje milionera
Kada je Voren Bafet, težak 50 milijardi dolara, napisao da plaća procentualno manji porez od svoje sekretarice, to je inspirisalo američkog predsednika Baraka Obamu da predloži zakon o većem oporezivanju najbogatijih. Ideju podržava dve trećine američkih birača, pa i Bil Gejts, i francuski i nemački biznismeni, ali ona ima i žestoke protivnike: mnoge milijardere, a i "reganovce" i "fridmanovce", koji su bili i za "zatvaranje javnih parkova", a sada se protive takozvanom Bafetovom zakonu
Kosovo
Incidenti na Jarinju
Situaciju na Severu Kosova moguće je zaoštravati i eskalirati do jedne izvesne mere – a to je kad nekome dodija. Taj neko biće onaj kome se bude moglo i prihtelo da priču okonča jednom za svagda
Pad Ajnštajnove teorije
Bekstvo iz XX veka
Prema navodima koji su u septembru stigli iz CERN-a, detektor OPERA u Italiji ulovio je čestice brže od svetlosti. Da li to znači da je Ajnštajnova teorija relativnosti netačna
Parada ponosa 2011
Kako su nasilnici postali politički faktor
Na pitanju Parade ponosa prelama se odnos društva prema nasilju jačih nad slabijima, smisao svih do sada sprovedenih reformi i najvažnije – snaga države da zaštiti samu sebe i vlastite zakone. Jer, ako ovo jedno, pitanje država nije u stanju da reši, kako će izaći na kraj sa neizvesnošću izbornih rezultata, kosovskim pitanjem i napretkom ka Evropskoj uniji
Portret savremenika – Snežana Malović, ministarka pravde
Moćna, mlada i kriva za sve
Bilo bi šteta da se neko ko je ipak imao hrabrosti da se upusti u razmontiravanje okoštalog lošeg sistema sudstva i tužilaštva (u svakom smislu) okrivi kao jedini odgovorni. Za sve greške, ne male, osim Snežane Malović, aktuelne ministarke pravde, odgovornost snose mnogi: skupštinska većina, nasleđeni mentalitet političkog uticaja, oportunitet onih koji su se sakrili iza nje mlade i krhke u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaštva i drugde u društvu
Književnost – Roberto Bolanjo, prvi klasik 21. veka
Duhovi grada
Nije živeo ni stotinu dana nakon svog pedesetog rođendana, a posle smrti je postao najveća ozbiljna književna zvezda dosadašnjeg toka dvadeset prvog veka. Roberto Bolanjo (1953–2003) i njegov opus najnoviji su dokaz da priče i romani o pesnicima i piscima ne moraju biti sterilni i dosadni. Njegov magnum opus, petodelni roman 2666, pojavljuje se pred srpskim čitaocima u izdanju Lagune i prevodu Igora Marojevića
Intervju – Isidora Žebeljan, kompozitorka
Ukus muzike
"Ne mislim da je dobra ideja predstavljati Srbiju našim folklorom ili popularnom muzikom koja je u sebe inkorporirala folklor zato što su ta dela u domenu turističkih atrakcija – kao kad Holanđani nude svoje klompe, lale ili marihuanu"
Srbi u Libiji
Taoci građanskog rata
Rat u Libiji zatekao je priličan broj naših građana. Većina se početkom rata evakuisala, ali neki su ostali u Tripoliju i mestima zapadno od glavnog grada, gde mesecima nije bilo sukoba, nadajući se da će se sve nekako završiti, razmišljajući o nepodignutim platama i deci kod kuće koju treba školovati. Neki od njih su u Libiji godinama, i jednostavno nisu hteli da napuste bolnice u trenucima kada su tamo bili najpotrebniji. Bilo je onih koji se nisu na vreme evakuisali, a kasnije se nisu usudili da krenu prema Tripoliju jer su putevi bili nesigurni
Sever Kosova i carinska deblokada
Kamioni prolaze, barikade ostaju
Roba iz Srbije ponovo ide na Kosovo preko Merdara i Končulja, dok se Srbi severno od Ibra na sedamnaest barikada suprotstavljaju postavljanju kosovskih carinika na Jarinju i Brnjaku
Grčka
Tantalove muke i Sizifov posao
Dok se Grci bune da ne mogu još više da stežu kaiš, poverioci, države evrozone i Evropska centralna banka traže uvođenje dodatnih oštrih mera kao uslov za finansijsku pomoć bez koje bi Grčka bankrotirala. Dok jedni tvrde da Evropska unija spasavanjem prezadužene Grčke spasava samu sebe, drugi kažu da je Grčka rupa bez dna, da joj spasa nema, da su Grci nedisciplinovani, te da su to bačene pare evropskih poreskih obveznika