Kakva se poruka šalje potencijalnim učiniocima krivičnih dela u Srbiji, ako se vinovnici ovog napada kažnjavaju uslovnim osudama? Moglo bi se s punim pravom protumačiti kao unapred aboliranje učinilaca
Najbrutalniji napad na novinare u proteklih 365 dana dogodio se u decembru 2018, kada je Milanu Jovanoviću, novinaru portala Žig info zapaljena kuća. Iza napada, po svemu sudeći, stoji tadašnji predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović, kome se i sudi zbog ovog događaja. Međutim, Milan Jovanović (70), hronični bolesnik i penzioner, ostao je bez svega. Kako je izgledala višemesečna akcija pomoći Jovanoviću, za "Vreme solidarnosti" piše Jasmina Dobrilović, jedna od onih koji su pokrenuli akciju
Najkraći odgovor na pitanje zašto odlaskom na ročišta pružam podršku Mariji Lukić glasio bi – zato što smatram da je za korenite promene u društvu neophodan ženski pokret
Tod Filips je pod izgovorom filma sa oboda superherojskog univerzuma zapravo isposlovao i stvorio malo je reći sugestivan i zreo savremeni arthaus film vrhunskog kvaliteta, ali i ogromnih dometa
O mentalnom zdravlju govori se u neuporedivo manjoj meri od ostalih zdravstvenih problema
Šala je, dakle, reći da ti Tači i Haradinaj naređuju? Šala je reći da nemaš pravo da sudiš o nečijem moralu pošto imaš sumnjivo prezime? Šala je kad slažeš da profesor narodne religije Srba predaje albanski jezik? Duhovito je zaista, evo, smejemo se naglas
Bila je komunistkinja i najbolja studentkinja Herberta Markuzea. Borila se za prava crnaca. Ronald Regan ju je dva puta isterao sa Kalifornijskog univerziteta. Edgar Huver je za njom raspisao poternicu. Ričard Nikson je nazvao opasnim teroristom. Državni tužilac je tražio da joj se izreknu tri smrtne kazne, ali je oslobođena pod pritiskom naroda. Anđela Dejvis je bila ikona svog vremena, a u naše vreme usahlih ideala i marketinške ideologije valja se podsetiti njene priče
"Meni se uvijek činilo da je viteški stati na stranu slabijih. To je negdje suštinsko. Ne želim biti tamo gdje je rulja. Zapravo, u svemu biti sa slabijima, bilo da su nacionalna, seksualna ili bilo koja manjina. Recimo, jednom sam pisao o muzičkim manjinama. Kako je to biti panker u Sinju"
"Prva Bitef Polifonija bavila se zlom koje donosi nasilje. Bio je to velik izazov jer su istine koje pozorište takvim predstavama otkriva važne zbog živog i snažnog prikazivanja odnosa između onih koji vrše nasilje i onih nad kojima se nasilje vrši. Proces našeg rada bazirao se na ličnim pričama mladih učesnika"
Prvi deo festivala protekao je u znaku preispitivanja zajednice, pitanja odgovornosti članova zajednice za nasilje koje se vrši u zajednici i u ime zajednice, i različitih pristupa uključivanju publike u teatarski čin
Da li bi trebalo zbog pravno-obavezujućeg sporazuma o Kosovu, za koji je potrebna "demokratski izabrana" Skupština u Srbiji, suspendovati demokratiju na neko vreme, dok se to Kosovo jednom konačno ne reši, pa ćemo se posle baviti milionima slupanim u rekonstrukciju rekonstruisanog Trga republike u Beogradu, pakovanjem reka u cevi bilo na Šari, bilo na Staroj planini, ministarskim plagijatima, izvršiteljima, otpuštanjima radnika i partijskim zapošljavanjima? I, ukoliko je odgovor ne, imaju li stranke koje su proglasile bojkot snage da zaštite birače po najzabitijim delovima Srbije od neregistrovanih džipova
Britanska politika se okreće naglavačke. Medije pune govori o "državnim udarima" i "izdajnicima". U nepomirljivo podeljenom parlamentu traje beskrajno nadigravanje. U nedostatku izlazne strategije traže se paralele Bregzita sa razvodom Henrija VIII, raskidom engleske krune sa papom i njegovih posledica
"Na to što intelektualne i kulturne elite učestvuju u svečanim otvaranjima puteva i trgova i u sličnim priredbama u organizaciji vlasti, gledam sa gađenjem, ali ne i s nevericom. To je prosto uobičajeno, ništa novo, s tom dubokom građanskom neodgovornošću naše društvo se oduvek suočava. Ali mislim da je to u nekom smislu u redu. Neka oni slave Vučićeve razorene trgove, idiotske fontane, basnoslovno skupe auto-puteve, neka se dive i slave moralnu bedu njegovog režima. Jeste, ovde je pamćenje kratko, ali neke stvari ostanu zapamćene. Oni su prosto odabrali da zarad nekog stana ili funkcije stoje na drugoj strani zida koji Vučić podiže između nas i njih. Želim im da iza tog zida i ostanu"
"Ako srpski političari i razumeju izbegličku populaciju, za Srbe koji su ostali da žive u Hrvatskoj mislim da nemaju dovoljno senzibiliteta. Štoviše, ponekad mi izgleda da ih smatraju nacionalnim izdajnicima, onima čije postojanje kvari tezu o tome da u Hrvatskoj više nema Srba, i da sa Hrvatima nije moguće živeti i raditi u miru. Tako da se Srbi koji danas žive u Hrvatskoj često osećaju pritisnuti sa obe strane i sa zebnjom gledaju na svako zaoštravanje odnosa između Beograda i Zagreba"
"Meni je, u stvari, taj medijski aspekt vladavine Aleksandra Vučića gori od svega... Ako su, kako se priča, ovaj način održavanja na vlasti zaista smislili neki mnogo pametni medijski manipulatori, ja im čestitam, uz jedno pitanje: Imaju li oni ikakvu ideju, to jest šta o tome kaže njihov model, na šta će ličiti narod kad i ta vlast prođe? Bojim se da će nas ova vlast unazaditi u pogledu nečega gde nikada nismo bili za pohvalu, a to je potencijal da ikada na ovom prostoru izgradimo jednu normalnu i modernu građansku državu. Taj potencijal, recimo, stoji u vezi s brzinom kojom naučna znanja prodiru u jedno društvo. Konstantno zaglupljivanje, kao osnovni princip svake populističke vlasti, pravi i neguje ksenofobično društvo koje teško prihvata nova znanja, a još ih teže primenjuje"
Kao žrtve zločina iz mržnje pojavljuju se uglavnom pripadnici manjinskih grupa: verske, nacionalne, seksualne i druge manjine. Među žrtvama se nalaze i deca, a zločini iz mržnje se čine na javnim mestima i u okviru porodice
Vest o "incidentu na Savskom trgu", koju su prvi objavili "Kurir/Informer", o tome da su u četvrtak uveče "podivljali migranti napali vozača autobusa" na liniji 860 Beograd–Obrenovac tek je najnovija u moru lažnih vesti koje su se pojavile kako u domaćim tako i u regionalnim medijima od početka izbegličke krize 2015. godine. Ipak, odgovorni za njihovo širenje ostaju ispod radara REM-a i onih koji prate poštovanje Kodeksa novinara Srbije
Ono što začuđuje je navodna nesposobnost kninsko-drniško-šibenske policije da otkrije počinioce napada u selu Uzdolje. Prevedeno na prilike u Srbiji, to je isto kao što beogradska policija ne može da pronađe rušitelje iz Savamale
"Pošto se sastav Sinoda redovno menja, pretpostavljam da će svaki sledeći otpuštati one profesore za koje proceni da nisu podobni ili simpatični, tako da će život Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta biti veoma dinamičan i uzbudljiv. I šta nam to govori? Pa da je situacija u SPC daleko od dobre. Imamo pravoslavnoj crkvi neprirodnu centralizaciju. Imamo sve češća denunciranja i progone nepodobnih i neistomišljenika. Odluke se donose apsolutno netransparentno, nekoliko ljudi odlučuje o svemu i koriste svaku priliku da svoju svemoć demonstriraju"
Najglasnije tumačenje briselskog mešanja u politički i predizborni život u Srbiji kaže da jedino što od obnove vlasti crveno-crne koalicije u Srbiji zanima Evropsku uniju jeste – kosovski problem. Zato su, tvrdi, pojedine članice EU kao i uticajni pojedinci iz Vašingtona učinili taj napor da uvuku opoziciju i vlast makar u fingirani dijalog na FPN u (zapravo se i ne baveći time da li će biti fingiran ili ne), jer dobro razumeju da bi uspešan bojkot Vučićevih izbora samom Vučiću oduzeo demokratski legitimitet, a samim tim i legitimitet u prihvatanju konačnog, pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Ukratko, bojkot Vučićevih izbora mogao bi da devalvira i kompromituje Vučićeve saradničke kapacitete među zapadnim prijateljima. Zato je Dejvid Mekalister došao s jasnom porukom opoziciji: bojkota ne može biti
"Vučić se po dolasku na vlast sam hvalio da zna šta ko govori o njemu i mislio je da time ucenjuje ljude oko sebe, da im preti time. Svako od članova vlade zna da ga Vučić sluša, da prisluškuje svaki razgovor i da preti time, svako od srpskih tajkuna zna da ih Vučić prisluškuje. Zato ljudi ćute, šapuću po kafanama. Jer je pretnja, pored prisluškivanja, drugi element njegove vlasti. Treći je direktno nasilje, četvrti je pljačka a peti kontrola medija. I to je današnja vlast"
"Što duže dijaloga ne bude bilo, to će gore posledice biti. Govorim o mogućnosti za pojačano nasilje i neka druga stanja koja smo gledali devedesetih, a ne bismo želeli da se ponove. Ne želimo ni da bilo ko u Evropskoj uniji postavi pitanje da li će u Srbiji biti nasilja, ali mnogo je važnije da niko od građana ne postavi to isto pitanje 2019. ili 2020. godine. Treba da obeležimo i 20 godina od Petog oktobra, i zaista bi bilo dobro da to uradimo na dostojan način"
"Šta je vama kao partiji bitnije – to da možete da platite prostorije, ili su vam važniji građani i eventualna smena Vučića kroz 2-3 ili 5 godina? Meni deluje – ako izađu na izbore, ovde se neće ništa promeniti u narednih 10-15 godina i da pristaju na okolnosti u kojima nemaju šanse da pobede na izborima. Ako im sada date legitimitet, do 2022. i predsedničkih izbora teško može nešto da se promeni, onda bi sve opet moralo ispočetka, samo se pomera ciklus za još četiri godine"
Srbija i sve nadležne institucije Vojislava Šešelja i inače tretiraju kao osobu za koju ne važe zakoni koji se odnose na ostale ljude. On, naime, ne bi trebalo ni da sedi u parlamentu: na osnovu tačke 88 Zakona o izboru narodnih poslanika, u Skupštini ne bi smela da bude osoba "pravosnažno osuđena na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci"
"Ako bih se politički angažovao i ako bih došao na vlast, bio bih vrlo opasan za oligarhiju. Nema razloga da krijem. Neke stvari se ne mogu bezbolno rešavati. Negde mora hirurški nož da se upotrebi. Kad je bolest uznapredovala, koristi se hirurški nož. Lekovi ne pomažu. Ovo je tumor. Veliko je pitanje da li je metastazirao jer ako jeste, nama nema spasa"
