Nuspojave
Presmešno i prestrašno
Možda bi Nikolićevi portreti trebalo da "vise" svugde, po celoj Srbiji? Da nas stalno podsećaju na našu (ne)odgovornost
Studije u inostranstvu – Erfurt
Posle časa portugalskog idem na žongliranje
Program je međunarodni, traje dve godine, a nastava je na engleskom jeziku. Školovanje je besplatno, život nije skup, a ima mesta u studentskim domovima koji su sasvim pristojni. Centar za strane jezike, u okviru erfurtskog univerziteta, ima u ponudi 15 jezika. U okviru kampusa nalazi se i vrtić
Stanje u društvenim naukama (3)
Nasleđe mentora
Poseban značaj za regrutovanje mladih kadrova na fakultetima imaju uslovi izbora u zvanje asistenta (što je način na koji najveći broj predavača kod nas započinje akademsku karijeru), kao i izbori u druga (viša) nastavnička zvanja. Taj sistem kod nas proizvodi prosečnost
Nasilje nad ženama
Koga je briga
"Nekažnjavanje, ignorisanje, potcenjivanje ili prikrivanje nasilja prema ženama stvaraju pogodno okruženje za rast i ponavljanje nasilja, a atmosfera nekažnjivosti stvara osećaj pravne nesigurnosti i navodi na zaključak da zaštita i ostvarivanje ljudskih prava ostaje samo deklarativna"
Knjige
Kultura oka
Knjiga Vladimira Gvozdena Srpska putopisna kultura 1914–1940 je vanserijski teorijski rad besprekorne akademske forme, a pre svega pametan, uzbudljiv i duhovit tekst
Intervju – Dubravka Ugrešić, književnica
Gde je Zimski dvorac?
"Ne vjerujem u teorije zavjere, ali vjerujem da su mediji zaposleni u službi zaglupljivanja svojih vlastitih čitalaca. Trebalo bi osnovati jedan međunarodni sud, jedan Haški tribunal, i privesti vlasnike medijskih konglomerata i novinare, kojih će biti 95 odsto, da svi odgovaraju za deprofesionalizaciju, za fabrikacije, za krive podatke, za laži, za potpirivanje mržnje, za dezinformiranje, za desetine sličnih "kriminalnih" djelatnosti vršenih u cilju podrivanja mentalnog i moralnog zdravlja čitalaca"
Zoom
Mišković pod presom
Držim se pretpostavke nevinosti da bih vam pokazao koliko vas takav moj pristup nervira. Onoliko koliko vas nervira, toliko smo se svi privikli na atmosferu hajke i medijskog linča. I tačno toliko državni organi godinama ne rade svoj posao
Lični stav – O odnosu prosvete i rada
Prosveta u bezvazdušnom prostoru
Umesto toga da glavna briga prosvete bude kako odškolovati kvalitetne kadrove koji mogu poslužiti razvoju zemlje, kod nas je glavna briga prosvete da popuni socijalne rupe, pa je veoma česta pojava da nekoga ko je ostao bez posla u drugim sektorima gurnemo u prosvetu kako bi bio na državnom budžetu, pri čemu je manje bitno kakve kvalifikacije poseduje i kakvo znanje može da prenese učenicima
Moj muški život
Kriza srednjih godina
Mužjak je takmičarski nastrojen, kompetitivan, je li; onda primeti da su stasali mlađi, vitkiji, snažniji i lepši mužjaci
Politika i korupcija
Slučaj Olivera Dulića
Postavlja se pitanje da li će bivši ministar životne sredine – kome god i čemu god verovali u ovoj aferi i sve da iz nje izađe kao pobednik – uopšte moći da se bavi politikom. Čini se da mu je njegova stranka okrenula leđa, oni koji su protiv njega odlučni su kao retko kada, u medijima je bukvalno razapet
Vreme Beograda – Socijalna politika
Veliki dan, velika sreća
"Dobili smo 57 kvadrata i to će nam biti sasvim dovoljno, a ovaj stan omogućiće mojoj deci da žive kao i sva druga, idu u školu i obdanište. Meni će to biti podstrek da nađem posao, jer do sada je bilo jako teško planirati budućnost. Od danas će, nadam se, sve biti mnogo lakše", kaže Bojan Ibraimović, stanar u Ulici Mileve Marić Ajnštajn
Intervju – Njegova ekselencija Erwin H. Hofer, ambasador Švajcarske u Beogradu
Jedini izlaz iz krize je u smanjenju troškova
"Konkurentnost, prijateljsko poslovno okruženje, manje birokratije, stabilan pravni okvir i realne ekonomske prilike su ključni faktori za privlačenje daljih investicija u Srbiju, uključujući i one iz Švajcarske. Naročito bismo cenili ako bi mnogo više malih i srednjih preduzeća bilo u mogućnosti da investira u Srbiju, što zahteva da ostanu fokusirani na svoj ekonomski napredak, a ne na stalno ometanje zbog ogromnih administrativnih prepreka"
Cene hrane
Suša, »živa vaga« i veliki igrači
Žetva pšenice je bila vrlo pristojna, suncokret i soja "omanuli" su 20 do 30 odsto, šećerna repa takođe, jedino je kukuruza skoro upola manje od uobičajenog roda, mada za domaće potrebe sasvim dovoljno. Kako god, domaćih ratarskih proizvoda je za prehranu ljudi i stoke dovoljno, jedino je pitanje koliko će šta da košta. A da je đavo odneo šalu već se vidi po cenama mesa
Korupcija u prosveti
Podmazivanje radnog mesta
Forum beogradskih gimnazija tvrdi da su radna mesta u prosveti na prodaju po ceni od 7000 evra. U prosvetnoj inspekciji i Društvu direktora Srbije zahtevaju da se tvrdnje potkrepe dokazima, kako bi se očuvao ugled profesije. Istraga je u toku
Kultura sećanja – Sudbina Podunavskih Švaba i informbiroovaca (ceo tekst)
Pa, znate kako je, ubijalo se
U Vajmaru je u organizaciji Memorijalnog centra "Buhenvald", a u saradnji sa moskovskom institucijom Memorijal, otvorena izložba "Gulag – tragovi i svedočanstva 1929–1956" o logorima u Sovjetskom Savezu za vreme Staljinove vladavine, kroz koje je prošlo oko 20 miliona zatvorenika. Memorijalni centar "Buhenvald" je sebi stavio u zadatak da, osim istraživanja užasa nacizma, proučava i pojave makar i samo donekle slične onome što se događalo u nacističkoj Nemačkoj. U okviru pratećih priredbi o logorima u bivšoj Jugoslaviji, o "logorisanju" Podunavskih Švaba i o "administrativnom upućivanju na društveno korisni rad" na Golom otoku, o tome kako je Mirko Tepavac zgrožen stanjem i "robovlasničkim" odnosima koje je zatekao celo rukovodstvo jednog logora u kome su bili zatvoreni Nemci poslao na Sremski front, govorio je Ivan Ivanji. Taj govor prenosimo u celosti
Knjige – Večna čarolija početka
Uzbudljiv životopis »stepskog vuka«
Alojz Princ pozabavio se životom i delom jednog od onih pisaca našeg odrastanja koje smo kao (pre)mladi možda precenjivali, da bismo ih docnije olako potcenili i "zaboravili"
Esej Džonija Štulića
Sve bijaše pošteno i dragom Bogu pristupačno
Džoni Štulić o Kosovskom boju i Marku Kraljeviću, ko je i kakav je Marko bio, i zašto je na Kosovo zakasnio
Olimpijske igre (kraj)
Dan posle
"Otkad radimo u tri smene nisam mogla da se sastavim. U ponedeljak sam dobila slobodan dan, a menadžeri su nas obavestili da je ovo tranzicioni period do početka Paraolimpijskih igara i da ćemo raditi smanjenim kapacitetom. To znači da ćemo raditi normalno, jer smo tokom Olimpijade morali svakodnevno da ostajemo prekovremeno"
Portret savremenika – Kofi Anan
Od Ruande, preko Srebrenice do Sirije
Formalno, najveće dostignuće bivšeg generalnog sekretara Kofija Anana jeste rad na borbi protiv HIV-a i side u zemljama u razvoju, za koji je primio i Nobelovu nagradu za mir 2001. Međutim, njegovu karijeru zapravo su obeležili povremeni parcijalni uspesi, nekoliko skandala i dva genocida
Privreda
Fijat ljut na državu
Srbija u Londonu 2012.
Čekajući medalje
Srpski olimpijski tim otputovao je u London uz pritajene nade da će se sa Igara vratiti sa ponekom medaljom oko vrata
Evropski film – Palić 2012
Brda i bregovi
Devetnaesto izdanje Festivala evropskog filma donelo je obilje dobrih, i nekoliko vanserijskih filmova, ponajviše fokusiranih na probleme netrpeljivosti i nasilja
Pravosuđe
Ustavni povratak otpisanih
Dirigovana kuknjava po nekim medijima da će se sad u sudove vratiti i oni koji su sramotili pravosuđe, bez obzira na sve, ne ide na "dušu" Ustavnog suda i (samo) ove njegove odluke. Ona ide na dušu reformatora koji su, ne koristeći i ranije postojeće mehanizme, godinama zatvarali oči i tolerisali takve sudije i tužioce, a potom bez jasnih kriterijuma neke reizabrali, a neke odbacili
Kanibalizam – Devet slučajeva za godinu dana
Pogodi ko dolazi na večeru
Sociolozi, antropolozi i istoričari prihvataju da je (možda) jedini prihvatljiv oblik kanibalizma onaj koji se praktikuje kada preti smrt od gladi. Ipak, taj oblik kanibalizma se događa retko i u mnogim krajevima sveta zabranjen je zakonom. Ironično, ostali oblici kanibalizma su eksplicitno zabranjeni u tek nekoliko zemalja
»Božja čestica«
Završni kamičak kosmičkog mozaika
Leon Lederman je svojevremeno napisao knjigu na temu Higsovog bozona pod naslovom "Prokleta čestica: Ako je univerzum odgovor, šta je onda pitanje?". Uredniku se nije dopao previše ostrašćen ton naslova pa je zatražio da umesto reči "prokleta" (goddamn, na engleskom) stoji reč "božja" (god’s). Ispostaviće se da je ova naizgled kozmetička izmena jednog atributa imala ogromnu ulogu u konstantnom porastu interesovanja javnosti za nuklearna istraživanja. Stotine priučenih novinara, od kojih mnogi i dalje veruju da je kvark jedna vrsta kikirikija, počelo je o istraživanjima u CERN-u da piše kao o potrazi za Bogom, ovoga puta na naučnoj osnovi, pri čemu je Higsov bozon zapravo otisak božjeg palca koji naš svet nosi još od početka prostora i vremena