Intervju: Dušan Vučićević, vanredni profesor FPN

Krunjenje naprednjaka i kontrola štete

“Neki analitičari bliski SNS-u pominju beogradske izbore na jesen 2023. pa bi to moglo da navede na pomisao da oni znaju nešto što mi ne znamo. Međutim, mislim da će, ako bude parlamentarnih izbora, oni biti spajani sa pokrajinskim i lokalnim, a vrlo komplikovano izgleda da vi u više od 100 lokalnih samouprava, u kojima slede redovni izbori, izazivate veštačke krize kako bi se i tamo išlo na prevremene izbore. Iz tog ugla, parlamentarni izbori na proleće 2024. godine deluje mi mnogo realnije nego na jesen 2023.”

Reagovanje

Selenina priča, opet

Komentar na tekst “Selena” Vase Pavkovića (“Vreme” br. 1678, 2. mart 2023.)

TV manijak

Stogodišnji Lola Đukić ili beleška o piscu (koju je skicirao sam)

Lola Đukić je gajio osećaj socijalne pravde i ličnog integriteta koji nadilazi granice socijalističke ideologije. Zato je u svojim intervjuima govorio o najvećoj satisfakciji koju autor ima kada donese ili vrati osmeh na lica gledalaca

Kultura sećanja

Tragovi Sefarda u Beogradu

Enrike Kamaćo Garsija, bivši višegodišnji direktor beogradskog Instituta “Servantes”, inicirao je Sefardsku mapu Beograda. Na njoj je 28 tačaka koje pričaju o ovdašnjim Jevrejima od 16. veka do danas

Komentar

Revolucionarna promena u Velikoj Britaniji: Od emigranata do premijera

Premijer Engleske je hindus Riši Sunak. Predsednik Vlade Irske zove se Leo Erik Varadkar, njegov otac rođen je u Bombaju (danas Mumbaj), majka u Dungarvanu. Premijer Škotske Humza Harun Jusaf je poreklom iz pakistanskog dela Pendžaba. To što se na čelu izvršne vlasti u tri države Velike Britanije nalaze potomci emigranata iz, pretežno, muslimanskog sveta, ravno je silini revolucionarne promene i odlična vest za Veliku Britaniju

SAD

Donald Tramp u utorak na sudu: „Lov na veštice radikalne levice“

Neposredno nakon što je protiv njega podignuta optužnica bivši američki predsednik je u cirkulornom mejlu svoje pristalice molio za novčanu pomoć da bi se odbranio od „lova na veštice radikalne levice“

Novi Sad

Još jedan udar na Novosađane: Drastično proređen javni gradski prevoz

Urbanisti odavno upozoravaju da je, po uzoru na evropske gradove, automobilsku zbrku na ulicama moguće ublažiti jedino poboljšanjem kvaliteta, odnosno intenziviranjem javnog prevoza. Ali, ko da sluša stručnjake kada se naprednjaci, koji su uglavnom diplomirali u večernjim školama, u sve razumeju kao i njihov predsednik

Naši sportisti i njihove zarade

Najboljima najviše

Često možemo čuti kako ljudi govore da su ovde veliki novac pošteno zaradili samo naši vrhunski sportisti, a da su svi ostali iskoristili tranziciju da bi se obogatili. Nećemo generalizovati stvari, to svakako nije istina u potpunosti, ali najlakše je sumnjičiti bogate ljude za sve neuspehe. Zar nisu na taj način neki političari došli na vlast u Srbiji? A što se sportista tiče, oni zaista jesu sve zaradili samo svojim trudom i radom

Rusija i stranački život u Srbiji

Kremlj boraniji ne veruje

Tačno je da predstavnici ultradesničarskih partija koriste svaku priliku da posete Moskvu i slikaju se sa nekim od tamošnjih funkcionera, ali je činjenica da su ti kontakti na prilično niskom nivou. Stiče se utisak da bi oni u Rusiju zapucali i da ih pozove predsednik kućnog saveta nekog većeg solitera, samo da bi to medijski obznanili, odnosno da bi prezentovali svoju bliskost sa “velikim bratom”. Reklo bi se da je trenutno ovim strankama Rusija potrebnija nego one njoj

Intervju: Jovo Bakić, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu

Društvo je pod teškim opijatima

“Ono što se naziva intelektualnom elitom verovatno je najpropaliji deo društva. Oni nisu u nuždi da se prodaju, oni se prodaju iz obesti da bi živeli udobnije nego do sada, jer potrebe su narasle. To je tragično i zato više optužujem njih nego običnog čoveka koji radi od jutra do mraka, pa ga stave u autobus sa sendvičem da ide negde da aplaudira”

TV manijak

Južni vetar, na granici

Na samom početku, serija je imala ozbiljan problem moralne relativizacije. Obraća se mladim ljudima, njihovim jezikom, muzikom i estetikom, sa porukom da je važno preživeti i maznuti kintu. Promoviše se ozbiljna prevara o poštenom mafijašu, koji se trudi da preživi ratujući sa još gorim od sebe

Nuspojave

Paranje prošlosti unazad

Gde god iz pukog straha pred tribunalom vaspitno-pokroviteljske cenzure udovoljiš jednoj osetljivosti, izrašće deset novih o kojima još ništa ne slutiš. Zapravo, ni one same još ne znaju ništa o sebi, sve dok ih nešto ne prizove iz ništavila

Intervju: Vlatko Ilić i Vojislav Klačar, umetnici

Različite realnosti u istom prostoru

“Koncept zajedničkog rada možemo pratiti kroz čitav dvadeseti vek, to je kreativnost koju podstiče zajedništvo, mislim da to nije neuobičajeno i da su pomaci, kad je reč o umetnosti, nastajali zbog relacija koje nisu bile uobičajene, bez obzira na kontekst. Verujem da se ne mogu stvarati vredna umetnička dela a da ne ispitujemo kako živimo, da ne praktikujemo različite odnose koji ne prate ono što su ustanovljene norme, kroz koje moramo svi da se snalazimo”

Intervju: Mila Turajlić, rediteljka

Filmska priča o nesvrstanima

“I sada, kad otputujem u Tunis, Indiju ili Meksiko i kad kažem Jugoslavija – ljudi reaguju. Onda kažeš sebi, pa dobro, ako i 30 godina kasnije ima moć da otvori neka vrata, onda bi sigurno imalo smisla da se zamislimo nad tim šta su ti tragovi. Šta je tu posađeno što, u stvari, i dalje niče”

In memoriam

Mirko Miloradović (1936–2023): Šest i po decenija stvaranja

Preminuo je Mirko Miloradović, pisac, dramaturg, pozorišni kritičar, kulturni delatnik, direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, direktor Izdavačkog preduzeća Prosveta, ministar bez portfelja u vladi Srbije zadužen za kulturu u vreme Jugoslavije. Naslov njegovog romana „Šou biznis i njegove žrtve“ postao je narodna izreka

Vlast i mediji

Aleksandar Šapić tužio BIRN: Za pretrpljeni duševni bol 12 miliona dinara

Iznošenjem neistina, stoji u tužbi gradonačelnika Beograda, prouzrokovana mu je „neizmerna nematerijalna šteta“, tj. pretrpeo je „duševni bol“ zbog „povrede časti, ugleda i ljudskog dostojanstva“ čime su dovedene u pitanje njegove (Šapićeve) „ukupne moralne vrednosti koje uživa u određenoj društvenoj sredini“

Evropa

Penziona reforma u Francuskoj: Novi prostesti, novo nasilje

Vlada Francuske procenila je da je u jučerašnjim protestima protiv reforme penzionog sistema širom zemlje učestvovalo oko 740.000 ljudi, dok sindikat CGT tvrdi da je na ulice izašlo više od dva miliona ljudi

Društvo

Opasni psi: Ministarstvo poljoprivrede se još nije oglasilo povodom „Vladanovog zakona“

Prethodnih nekoliko dana u Srbiji su zabeležena dva napada pasa. Ministarstvo poljoprivrede, koje je nadležno za zakone ove oblasni, ni posle dva meseca nije reagovalo na inicijativu „Vladanov zakon“

Pregled nedelje

Premijerka – jedan, mozak – nula: Ana, tuga naših dana

Uverljiva poput vegetarijanca na festivalu čvaraka i slanine, Ana Brnabić je na konferenciji za medije posvećenoj pozorištu za decu "Boško Buha" delovala kao osoba koja ličnu nesigurnost i tremu leči odlaskom na audiciju za stand up komičarku. Ipak, nije bez razloga istrčala na teren

Na današnji dan: Iz prvog vanrednog, ratnog izdanja "Vremena"

Bombardovanje NATO-a: Kolektivna trauma u srpskom biću

Na današnji dan pre 24 godine NATO je počeo da bombarduje Srbiju i Crnu Goru. Potmule eksplozije, štektanje protivvazdušne odbrane, siktanje krstarećih raketa, zavijanje sirena za uzbunu, vanredno stanje, kolaterlna šteta, civilne žrtve, gušenje medija, Kumanovski poraz, povlačenje vojske i policije sa Kosova urezali su se duboko u srpsko kolektivno pamćenje i dan danas izazivaju kod mnogih građana antizapadna osećanja. Objavljujemo šta je ekipa izveštača „Vremena“ zabeležila prvih dana bombardovanja u vanrednom izdanju 27. marta 1999.

Teorija

Savršeno drska ironija

Boris Grojs: Komunistički postskriptum s nemačkog preveo Dragan Prole Akademska knjiga, Novi Sad, 2023.

Opozicija i Zapad

Vašington i Brisel kmečanju ne veruju

Predstavnici opozicije imali su nedavno sastanke sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom i specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom u kontekstu ohridskog verbalnog sporazuma. Kakva je komunikacija dela proevropske opozicije sa predstavnicima Zapada? Šta im Zapad poručuje? I koliko je svestan problema koje imaju Vučićevi protivnici? Koliko su njihovi predstavnici zaduženi za Balkan kompetentni? S obzirom na prirodu tih komunikacija, koja podrazumeva i poverljivost, imena naših sagovornika nećemo otkrivati, ali ističemo da smo razgovarali sa bezmalo svim relevantnim opozicionim partijama sa građanskog spektra

Intervju: profesor Dino Abazović

Zlokobna ćutnja o tamnoj strani svoje istorije

“Moramo prvo da rehabilitujemo politiku da bi institucionalni narativ odozgo prestao biti do te mere dominantan. Upravo sam zato uvek prizivao ulogu organizovane religije u pomenutim procesima, jer je ona jedina na ovim prostorima dovoljno snažna i dovoljno autonomna da može parirati državi. Ako religijske zajednice, kao organizovane institucije, ne smognu snage da pruže podršku autentičnim pamćenjima odozgo, da priznaju tuđoj žrtvi da jeste žrtva i priznaju njenu patnju, teško će se stvari značajnije promeniti”

Sigurne kuće u Srbiji

Nedovoljni kapaciteti, neadekvatni standardi i bezbednosni rizici

Samo jedna četvrtina svih sigurnih kuća u Srbiji odgovara propisanom minimumu kvaliteta i standarda koji se zahteva. Broj raspoloživih mesta u sigurnim kućama u Srbiji manji je za 74 odsto od propisanog standarda koji važi u zemljama Evropske unije

Svet u oblačićima

Rezultati politike vrdanja: Kosovo, pregovori, mitinzi

Ništa ne potpisujem, ali sve prihvatam

Aleksandar Vučić je iz Ohrida morao da se vrati sa nekakvom pobedom iako je u realnosti nema. Zato govori šta je odbio i prećutkuje da je ono na šta je pristao pravosnažno i bez njegovog potpisa. Inače, javnost je Vučićev potpis do sada viđala samo na pismima penzionerima i na nekim zaključcima Vlade Srbije u vreme dok je bio njen predsednik od 2014. do 2017.

Predsednički izbori u Crnoj Gori

Resursi u džepu i jahanje na talasu nezadovoljstva

Rezultati prvog kruga suočavaju Đukanovića sa za njega dramatičnom činjenicom – da se trend pada poverenja u Demokratsku partiju socijalista nastavlja, ali i da je njegova popularnost manja od one koju uživa stranka na čijem je čelu. Uspeh Jakova Milatovića i nastavak rasta popularnosti Pokreta Evropa sad ne može da se tumači samo onim što analitičari nazivaju “strateško prelivanje glasova”