Srbija i EU
Trčanje u mestu
Sastanak Dačića i Tačija otopio je led u odnosima Brisela i Beograda, ali pravi posao tek predstoji
Esej
Vandalizam
Revolucije i ratovi, ideologije i političke strasti, verska i antiverska netrpeljivost – svi oni rađaju vandalizam. Ali, ni mir mu nije brana
Javni intelektualci
Zola nema šansu
Ko i kako razmišlja o javnim poslovima? Urušavanje čitave srednje klase pogađa intelektualce koji se suočavaju sa problemima na egzistencijalnoj ravni, gube uporište i uticaj u javnosti, u kojoj se širi antiintelektualizam
Lisica i ždral
Zabranjeno pušenje
Odreknem li se EU, ostaće mi celo-celcijato Kosovo, sa rudnim i manastirskim bogatstvima, puno vesele Srbadije koja malobrojnim ostarelim Šiptarima dopušta da joj ovi seku drva
Intervju – Predrag Živković – Tozovac
Jesam šmeker, volim život
"Ide Mile prugom, ali – što ide prugom? A onda – ide sa najboljim drugom. Pa gde idu? Nema cilja, oni puše cigare i idu prugom... Ne umem da objasnim. To je narodna pesma, ima fini ritam. ‘Tekla reka kroz selo, a po reci riba plovi, nema koj da lovi’ – ja mislim da je tu šmekeraj, jer misli se na ribu, na devojku... Al’ u to vreme nije smelo to da se kaže, ‘riba’, nego, eto, riba u vodi. Ništa tu nema vulgarno, nema nigde glagola"
Portret savremenika – Ugo Čaves, predsednik Venecuele
Dok je nafte, biće socijalizma
Ugo Čaves veruje da je reinkarnacija Simona Bolivara i božji čovek u misiji protiv Amerike, i verovaće sve dok ga narod podržava na izborima. "Mali Kastro" ili "kamuflirani Pinoče", kako ga nazivaju Amerikanci, gromoglasno je objavio svetu program socijalizma za 21. vek
Uoči zakona o amnestiji
Taktička ili tehnička mera
Neplaćanje izdržavanja, lake "saobraćajke", lake telesne povrede, nasilnička ponašanja, takvih optuženika je najveći broj i takvim ljudima su zatrpani zatvori
Kadrovska politika (najava)
Oni dolaze – estradizacija umesto departizacije
Nova politička elita, očigledno, bira kadrove iz krugova koji su do sada bili na margini javnog života, gde obitavaju živopisne, ali ne naročito značajne ni kompetentne pojave. Kao takvi, oni zapravo izmiču svakoj kritici koja bi eventualno mogla da ima efekta na donosioce odluka
Kadrovska politika
Oni dolaze – estradizacija umesto departizacije
Nova politička elita, očigledno, bira kadrove iz krugova koji su do sada bili na margini javnog života, gde obitavaju živopisne, ali ne naročito značajne ni kompetentne pojave. Kao takvi, oni zapravo izmiču svakoj kritici koja bi eventualno mogla da ima efekta na donosioce odluka
Knjige – Na belom hlebu; Smrtna kazna u Srbiji 1804–2002.
Na prečac, u prisustvu vlasti
Ivan Janković, doktor prava, advokat i borac za ljudska prava, u ovoj savesno i temeljito napisanoj knjižurini opredelio se da ispriča istoriju Srbije i Jugoslavije kroz smrtnu kaznu, njeno zakonsko utemeljenje, modalitete izvršenja i ostale prateće pojave kakav je abolicionizam
Srbija i Evropska unija
Nervoza u Nemanjinoj 11
Da li je Brisel samo hteo da srpskog premijera Ivicu Dačića šok-terapijom "istera na čistinu" kako bi se priča o podeli Kosova jednom za svagda odložila ad acta? Ujedno, moguće je i da je Brisel tako došao u priliku da odmeri koliko će se moći održati srpska vlada? Naime, na letošnje formiranje vlade "s bagažom crveno-crne koalicije devedesetih", Brisel i Vašington su gledali samo u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja
Kultura sećanja – Pedeset godina od Kubanske raketne krize
Trinaest dana koji su promenili svet
Svet u jesen 1962. godine nemoćno gleda hladnoratovsku nuklearnu partiju pokera u kojoj čip iznosi jedan megaton trinitrotoluola. Sovjetska vlada tajno gradi baze na Kubi i postavlja rakete s nuklearnim bojevim glavama u čijem bi dometu bili Vašington i polovina baza američkih strategijskih bombardera. Američki predsednik Džon F. Kenedi odbija pritisak vojske da odmah bombarduje Kubu i naređuje njenu pomorsku blokadu. Američki bombarderi su u vazduhu. Ruski brodovi se približavaju liniji blokade o kojoj ih nisu obavestili... Prošlo je tačno pola veka od trinaestodnevne Kubanske raketne krize oktobra 1962, kada je zamalo izbegnut atomski Armagedon, poslednja bitka pre kraja sveta
Izjava nedelje
»Nijedan Srbin ne priznaje genocid u Srebrenici, pa ni ja.«
Tomislav Nikolić, predsednik Srbije u intervjuu italijanskom listu Korijere dela sera (B92)
Nuspojave
Siledžije na trežnjenju
Ustavni sud je ukinuo meru "prohibicije" koja ne samo da je bila nepravna i neustavna, nego su i oni koji su je doneli znali da je baš takva, a ipak su je uveli, i to je ono najstrašnije
Sve to ima u zakonu
"Nema mere od koje svi imaju koristi"; VREME 1035
Kultura sećanja – Golubnjača, 30 godina posle
Kraška jama usred Novog Sada
Tačno tri decenije su prošle od premijere koja će postati jedna od najvećih i najmučnijih umetničko-političkih afera posttitovske Jugoslavije, i jedan od simptoma njenog raspada
Lokalni izbori u BiH – Republika Srpska
Da li je car go
Rezultati proteklih lokalnih izbora u Republici Srpskoj srušili su mit o nepobedivosti Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika
Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost i autor studije bezbednosti Parade 2009
Krug ludila
Nova vlada Srbije se osramotila isto kao i prethodna, jer je i ovogodišnju šetnju zabranila sa zastrašujućim obrazloženjem da ne postoje bezbednosni uslovi za njeno održavanje. Ako ova država nije u stanju da obezbedi jedan miran skup na kome bi se okupilo par stotina ljudi, šta je uopšte ona u stanju da uradi
Forum – Moramo li da biramo između bezbednosti i ljudskih prava?
Bljutav ukus nemoći i licemerja
Da li je zabrana Parade ponosa pobeda ili poraz države i da li zaista postoji izbor koji je ona odlučila da napravi, kada je između bezbednosti i ljudskih prava navodno odabrala ovo prvo? Ako jeste, umesno je postaviti pitanje koga je to država pobedila zabranom mirnog skupa
Trgovina organima
Kasapljenje i medicina
Medicina je jedno, a kasapljenje je drugo, kaže za "Vreme" dr Goran Kronja, hirurg. On ne razume kako je Tužilaštvo za ratne zločine moglo da poveže iskaz svedoka koji govori o kasapljenju živog čoveka sa trgovinom organima za presađivanje
TV manijak
Ljudi za stolom
Strip – Uragan Aleksija Ranhnera
Ni dobro ni zlo
Na Međunarodnom salonu stripa, održanom 27–30. septembra u beogradskom SKC-u, dodeljena je i nagrada Kulturnom centru Pančeva za najboljeg izdavača domaćeg stripa za sezonu 2011–2012. Tom prilikom je promovisano i novo izdanje, posvećeno stripu pod nazivom Uragan, koji je sad prvi put reprintovan nakon prvog izdanja iz 1940. godine. Reč je o neobičnoj i originalnoj nadrealističkoj priči o beogradskom Frankenštajnu
Kultura sećanja – Markus Volf, najbolji špijun na svetu
Iz istočne Nemačke s ljubavlju
"Metode obaveštajnih službi nigde na svetu ne mogu da se ocenjuju merilima građanskog morala", rekao je svojevremeno bivši višedecenijski šef istočnonemačke obaveštajne službe Markus Volf. Čoveka koji je jednom politički spasao, a potom nenamerno srušio sa vlasti kancelara Vilija Branta, koji je za vreme Hladnog rata izgradio jednu od najboljih špijunskih mreža na svetu, nemački sudovi su nakon ujedinjenja zapadnog i istočnog dela posle višegodišnjeg procesa morali da oslobode zbog nedostatka dokaza da je radio išta nezakonito, a kamoli da je izdavao naređenja za ubistva
Intervju – Kokan Mladenović, upravnik Ateljea 212 (najava)
Pošto pozorište, a pošto pašteta
Kokan Mladenović o štrajku u Ateljeu 212, razlozima zbog kojih glumci traže njegovu smenu i zbog čega on neće da podnese ostavku, o načinu funkcionisanja beogradskih pozorišta, nacionalizmu i patriotizmu, o predstavi Zoran Đinđić, aktuelnom ministru kulture Bratislavu Petkoviću i sunovratu srpske kulture
Intervju – Kokan Mladenović, upravnik Ateljea 212
Pošto pozorište, a pošto pašteta
"Pozivaju me za neukus ljudi koji pričaju viceve u ‘Grand paradi’ i nekakvi v.d. Šojići. Ima predstava koje su tržišno značajne, ali nema neukusa. Ja bih voleo da je ovaj sukob, sukob dve koncepcije u pozorištu, voleo bih da smo mi kreativni saradnici povodom repertoara, a ne da se naš sukob iscrpljuje u fanatičnom očuvanju privilegija i modela pozorišta koji je neodrživ. Sa mnom na čelu Ateljea ili ne, sadašnji model funkcionisanja pozorišta će se promeniti u narednih godinu-dve, ili će se pozorišta u Beogradu ugasiti"