Polemika – Ginter Gras, ili zašto Nemac (ne) sme da kritikuje Izrael

Šta mora da se kaže

Nobelovac Ginter Gras je političkim pamfletom "Šta mora da se kaže", koji je sam nazvao pesmom u prozi, pokrenuo polemiku koja je prešla granice Nemačke i Evrope. Da li jedan Nemac, koji je pride, doduše maloletan, bio i član SS-jedinica, ima moralno pravo da jevrejsku državu optužuje da "ugrožava svetski mir" i da želi da "izbriše iranski narod"? Da li ga to čini antisemitom i da li je sve to zaista čin savesti, ili marketinški potez a la Peter Handke iz njegovih najboljih dana

Medicina na Kubi

Čudo u Havani

Po zdravstvenim pokazateljima – dužini životnog veka, smrtnosti odojčadi, broju lekara u odnosu na broj stanovnika, Kuba je u samom svetskom vrhu, a na planu prevencije je bez premca

Lik i delo

Muamer Zukorlić

Muftija, kandidat za predsednika

Knjige

Pohvala neuspehu

Đorđe Pavićević: Pravda i politika: nasleđe i granice političke filozofije Džona Rolsa
Fabrika knjiga, Beograd 2011.

Svi kandidati za predsednika Srbije

Izbori za Sulejmana Veličanstvenog

Od kako prošle nedelje dočekasmo ono "prekosutra ili nakosutra" našeg, sada bivšeg, predsednika Borisa Tadića, kada je obznanio svoju odluku da podnosi ostavku, koju je pokušao da prekrsti u "nije šija, nego skraćeni mandat", i da je treći put u trci za predsednika Srbije, kandidovanje za kandidata poslednjih je dana postalo najvažniji, a za mnoge i najunosniji posao u Srbiji

Intervju – Cvetan Todorov

Ne dajte vlast intelektualcima!

Znameniti francuski teoretičar bugarskog porekla Cvetan Todorov (prevođen i na srpski, najviše u Biblioteci XX vek) nedavno je boravio u Mariboru, ovogodišnjoj evropskoj prestonici kulture. Tom prilikom je za ljubljansko "Delo" dao intervju govoreći, između ostalog, o tome jesu li u pravu "novi apokaliptičari", mahom sa levice, o olako zaboravljenom totalitarnom nasleđu istočne Evrope" o "ikonama levice" Žižeku i Bađuu, Evropi, izboru između demokratije i nihilizma... Intervju prenosimo u celosti

Knjiga

Krležino otkrivanje samoće

Miroslav Krleža: Na rubu pameti
Agora, Zrenjanin 2012.

Televizija – Okruženje

Kriza bez kraja, beda bez konca

Jedan od glavnih simptoma jugonostalgije jeste i žal za vremenom povoljnih kredita, lagodnog otplaćivanja letovanja i zimovanja, kućenja o trošku preduzeća ili države, odlazaka u samoposlugu bez rezerve sedativa u džepu. No, to doba je davno prošlo, a generacijama koje jedva pamte Tita prepušteno je da plaćaju ekonomske, ideološke i ostale dugove njegovog vremena. Decenija ratovanja, neodgovornost političara, nestručnost državnih ekonomista, svetska ekonomska kriza, a možda čak i "balkanski mentalitet", doveli su do toga da se državljani i državljanke bivših jugoslovenskih republika uglavnom pitaju kako da prežive. Nije stoga čudo što se baš tim preživljavanjem bavila druga emisija serijala "Okruženje", koji se kao prvi regionalni tok-šou emituje na osam TV kanala u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Srbiji

Obrazovanje za XXI vek (30)

Vesti

Izjava nedelje

»Ovo mi je najteža kampanja, a imao sam svakakve, posebno u Sandžaku. Ne znam da li je teže građanima koji dolaze na skupove ili nama koji treba da im nešto govorimo.«

Rasim Ljajić, predsednik Socijaldemokratske partije Srbije ("Alo")

Posle tragedije u Novom Sadu

Zabava ispred bezbednosti

U požaru koji je izbio u noći 31. marta na 1. april u diskoteci Kontrast, u Novom Sadu, šest mladih osoba izgubilo je živote, a više njih je povređeno. Nakon ove tragedije bez presedana, načelnik Službe za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić saopštio je da u Srbiji od požara u ugostiteljskim objektima nastrada nekoliko stotina ljudi. Čini se da ćemo tek kad budemo jasno videli da se posle ovakvih događaja menja regulativa u nekoj oblasti i uvode striktniji standardi, poverovati i da se slična tragedija neće ubrzo ponoviti

Tribina – Diplome i tržište rada

Kako kapitalizovati znanje

Stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi 23,7 odsto, a nemamo ni Nacionalni okvir kvalifikacija zbog kog desetne hiljada ljudi nije vidljivo na tržištu rada. Implementacija Bolonje se čitavu deceniju odvija otežano. Kriza pogađa privredu, ali se paralelno sa tim, poslodavci žale na teškoće u pronalaženju stručnih kadrova. Kako se snaći na tržištu rada po izlasku iz sistema obrazovanja tema je tribine koju su organizovali "Vreme" i Fondacija "Konrad Adenauer"

Pravosuđe

Presude, pobude, posledice

Suština je u tome da je 1999. godine drugostepeno veće Važić-Mesarović-Zec moralo presudu Slavku Ćuruviji i drugovima o širenju lažnih vesti o Milovanu Bojiću da ukine (ili preinači) zbog očitih apsolutnih povreda postupka; takve dirigirane presude prepoznaje svaki sudski pripravnik, a ne da se sećanje na to suđenje naziva pokušajima diskreditacije onih koji su u svemu učestvovali

Intervju – Slava Mogutin, kvir umetnik

Radikalna umetnost

Zbog otvorenog pisanja o problemima gej populacije u Rusiji, kojim je uspeo da navuče anonimne pretnje smrću na vrat, a koje je od njega napravilo omiljenu medijsku metu u zemlji, Slava Mogutin 1995. godine beži iz Rusije u Njujork, postaje prvi ruski disident kome je dat politički azil u SAD zbog gej aktivizma i fokusira se na vizuelne umetnosti iako se prevashodno bavio pisanjem. Urbane omladinske supkulture i adolescentska seksualnost, sudar društvenih normi i strasti pojedinca, radikalna izražavanja muškosti i mešanja rodova, kulturna otuđenost i političko nezadovoljstvo, napetost između privrženosti i usamljenosti, nasilja i ljubavi neke su od tema kojima se bave Slavina dela. Izražava se kroz fotografiju, video, tekst, performans, skulpturu i slikarstvo. Svoju poziciju u društvu često definiše kao pinko-komi-feg, a svoj blog redovno koristi da promoviše druge, posebno mlade kvir umetnike i uopšte umetnike koji pomeraju granice i kritikuju postojeću distribuciju moći. Mogutin će biti gost ovogodišnje Share konferencije koja će biti održana u Beogradu od 26. do 28. aprila. Ljubaznošću Share konferencije "Vreme" prenosi intervju sa njim

Bliksa Bargeld i DJ Spookey u Beogradu

Gromovi i paklovi

U beogradskom Domu omladine nedavno je održan Festival novih medija Resonate, čija je tema bila odnos analognog i digitalnog u umetnosti. Gosti festivala Bliksa Bargeld i Alva Noto (sa projektom anbb) otvorili su pitanje odnosa glasa i elektronske muzike, a DJ Spooky pokušao je da odgovori na pitanje mogućeg odnosa gudačkog kvarteta i elektronski stvorenih bitova

Kraljevska grobnica

Druga sahrana kralja jedne nesreće

Petar II, koji je imao 11 godina kada je posle smrti svog oca Aleksandra I postao kralj, 17 – 27. marta 1941, dvadeset jednu kada je izgubio vlast, 32 godine posle smrti biće prenet iz Libertivila na Oplenac. Na čelu odbora za sahranu biće predsednik Srbije. Ni u jednoj od balkanskih država monarhija nije vraćena na vlast, ali se u svima uz manje ili više pijeteta zatvaraju knjige prošlosti

Nuspojave

O jednom dugu

Kome je do metafora, njemu će i nesreća Dželjila Limanija reći nešto važno o vremenu i prostoru koje nastanjujemo

Žene u javnom govoru

Zašto one nisu »naša deca«

Slučaj učenice (17) i profesora (38) iz Prokuplja pokazao je koliko smo kao društvo spremni da se obrušimo na žene. Dok su maloletni rušitelji i huligani za određene krugove društva "naša deca" i žrtve tranzicije, njihove vršnjakinje su besramne zavodnice

REČNIK demagoških postupaka i procedura ili, popul(ar)istički rečeno, načina da se biračima "zamažu oči"

popul(ar)istički rečnik demagogije

"Svaki građanin i njegovo pravo da bira iznova su postali najtraženija roba na političkom tržištu… Ako me prevare jednom, njihova je sramota, ali ako me prevare dva puta, sramota je moja…"

Eliksir

Izjava nedelje

»PUPS je sada u maloj koaliciji u kojoj smo bili i ranije, ali ovo je uvertira pred operu. Opera će biti tek po završetku izbora.«

Jovan Krkobabić, predsednik PUPS-a, o učešću svoje partije u sledećoj vladi (B92)

Trupni portret

Sve domaćin do domaćina

Ova kampanja je tako dobra stvar da bi trebalo poraditi, uneti u ustav, da izbora bude bar jednom godišnje. Koliko sutra bili bi’ u Evropi, na sve strane bi bilo posla oko izbora, svakome bi dop’o neki bingo. A što se tiče pobednika, i ako ne budu svi na vlasti, ko kod domaćina Palme, i Manje i Veće zlo će biti sito, i na broju

Srpska pravoslavna crkva

Kad vladike vladaju

Episkopi SPC-a imaju ogromnu nadležnost u upravljanju svojim eparhijama. Tu slobodu u delovanju mogu lako da zloupotrebe. Čini se da to pokazuju primeri vladike Filareta koji naplaćuje svojim sveštenicima izlazak iz Eparhije, vladike Jefrema koji zabranjuje popadijama da rade ili vladike Vasilija Kačavende koji naplaćuje osvećenje crkava u svojoj eparhiji

Skandal pravosudnih bahanalija

Ogoljena istina

Nikoga ne zanima pozadina cele priče, koja je – dakako – politička, izvedena onako kako je to tradicija u nas: dok si poslušan, tvoje tajne su sigurne u našim ladicama, kad nisi sa nama, ne računaj na zaštitu, uništićemo te ne birajući sredstva

Intervju – Dejan Stojković, Državni univerzitet Njujorka u Bafalu, SAD

Lovac na crne rupe

Kako živi jedan američki naučnik koji se na samom frontu savremene nauke bavi ni manje više nego poreklom univerzuma, njegovim dimenzijama i pitanjem – da li nas greškom može progutati crna rupa? I kakve to veze ima sa Srbijom?

Lisica i ždral

Sigurna kuća

Mi proučavamo društvene pojave, fenomene, atentat bismo jamačno pomenuli, ali kad neko umre od raka to niukoliko ne spada u naše naučno polje rada

Roman

Nezastarelo, nezaobilazno, neprocenjivo

Dva kratka romana Dežea Kostolanjija, rođenog Subotičanina i modernog klasika mađarske književnosti, dan-danas predstavljaju prvorazredan čitalački užitak