Knjige

Grupni (auto)portret s Đinđićem

Neobična, žanrovski neuhvatljiva knjiga filozofa Dragana Lakićevića biografska je priča o Zoranu Đinđiću, ali i o generacijama "dece socijalizma" koja su istraživala puteve promene

Intervju – Bobo Jelčić, reditelj i profesor

Poznajem tog čoveka

"Nismo skloni završecima u ovim krajevima, više smo za dugotrajne zaplete i odugovlačenje radnje, za odgodu kulminacije. Kao u seksu. Rat nas je trajno obilježio. Trauma koja se ne liječi. Pomalo smo pomaknuti ostali. Zaostali za onima koji smo mogli biti da ga nije bilo. Ono što sigurno znamo nakon svega, znamo lučiti: ko je Srbin, ko je Hrvat, ko Bošnjak, znamo jasnije raspoznavati ljude koji nam ne pripadaju. Mrzimo puno lakše nego do tad"

Dokumenti

Naša životna priča

Glasom pisana istorija Dragoslava Simića, knjiga njegovih transkribovanih radijskih emisija u kojima poznati i nepoznati, pričajući o sebi, svedoče o prošlom veku kakvog ne znamo

Intervju – Milan Ristović, istoričar

Samosvest, otpor i Goli otok

"Ako sudimo o 1948. i njenim posledicama, vidimo da je tada došlo do guranja u stranu emocionalnog shvatanja politike i prihvatanja novih pravila igre. Jer, ko to ne uradi, taj je potpuno propao. Jugoslovenski komunisti bili su prinuđeni da pronađu racionalno rešenje da bi opstali i da to nisu uradili, završili bi oduvani sa istorijske scene uz ko zna kakve posledice po stanovništvo. Njihov ideološki otklon nikad nije bio potpun, ali je 1948. dovela do umekšavanja i reformisanja sistema. Uradili su nešto što je do tada bilo nezamislivo – presekli su pupčanu vrpcu koja ih je tako čvrsto vezivala za sovjetski model"

Objava trgovinskog rata Donalda Trampa

Sam protiv svih

Uvođenjem protekcionističkih carina na čelik, aluminijum i brojne druge uvozne proizvode iz gotovo svih najmoćnijih zemalja sveta, predsednik SAD Donald Tramp naljutio je i saveznike i konkurente, a globalnu ekonomiju uveo u nepredvidljivu spiralu trgovinskih ratova

Intervju – Božo Prelević

Mafijašenje države

Kada preuzmete vlast, onda garantujete da možete da obezbedite osnovna ljudska prava. Ako vam se svaki dan dešavaju ubistva, onda vi niste nikakav garant mojih osnovnih prava da mogu bezbedno da šetam ulicom ili da mi nećete dići kola u vazduh. Ne zaboravite, sve što se tako javno dešava, bilo na ulici bilo u medijima, ostavlja sliku i pečat moći države

Lični stav

Ko je Vulinu dao medalju

Kako je ministar odbrane Aleksandar Vulin dobio Medalju srpskih generala ako je upravo on svojim izjavama poremetio odnose Srbije sa zemljama regiona i izazvao zvaničnu reakciju SAD? Kako je istu medalju dobio Nebojša Pavković, kome je uručena tokom zatvorske posete

Rumunija i Srbija – Koliko smo ispod dna

Mit o rumunskoj sirotinji

Zemlja za koju se smatra da je na brzinu i politički "ugurana" u Evropsku uniju, i čija je skoro najsiromašnija članica, još uvek je predmet naših stereotipa o nerazvijenosti, ustaljenih još iz vremena Čaušeskuove vladavine. Međutim, uprkos problemima nejednakosti, depopulacije, loše putne infrastrukture ili endemske korupcije – za Srbiju je danas Rumunija model ne tako bliske budućnosti i dokaz da će se na Vučićevo "zlatno doba" čekati duže od "dve, najviše tri godine"

Lični stav

Ima li zemlje za izbeglice

Pitanje prijema i smeštanja izbeglica i migranata, i pitanje rešavanja povratka lica kojima je odbijena dodela međunarodne zaštite ne bi trebalo da predstavlja nepremostiv problem za Evropsku uniju. Trebalo bi imati u vidu situaciju u Libanu i Jordanu, veoma malim državama koje su prihvatile i smestile milione izbeglica iz Sirije. Stoga, ostaje nejasno i vrlo upitno kakav problem za EU predstavlja nekoliko miliona izbeglica i migranata, spram više od 500 miliona njenih stanovnika i onoliki budžet Unije i vodećih država EU, pre svih Nemačke i Francuske

Intervju – Đorđe Matić, pesnik i esejista

Zaborav je najstrašniji

"Njegoš je bio ozbiljan čovjek, jedinstvena, genijalna, tragična osobnost koja je s najdubljom vjerom i misijom gradila i povezivala usred krvavih sukoba i podijeljenosti, a ovo danas su uglavnom barabe, prevaranti i ćoškaroši s figom u džepu"

Uspomena – Daša Drndić (1946–2018)

Golgota gospodske osobe

Književnica, koja se nije dala gurnuti na dno, veliki deo sebe ostavila je Beogradu

Pozorište – Pet života pretužnog Milutina

Mnogo poezije, malo drame, kratkoća pozorišnog minuta

Predstava Ateljea 212 po novom tekstu Milene Marković otvorila je niz pitanja o prirodi (ne)dramskog teksta i njegovom scenskim potencijalu

Intervju – Aleksandar Kostić, eksperimentalni psiholog i dopisni član SANU

Govor kao sredstvo predviđanja

"Praćenje promena učestalosti pojedinih pojmova može da posluži kao nagoveštaj budućih događaja. Da smo, na primer, pratili učestalost toponima "Kosovo" od 1990. godine u nekoliko vodećih svetskih dnevnih novina, videli bismo da od 1996. godine njegova učestalost naglo raste"

Srpska lista – Ko je Milan Radoičić

Prvi potpredsednik Srba sa Kosova

Postavljanje Milana Radoičića za jednog od potpredsednika Srpske liste sa Kosova izgleda kao legalizacija postojećeg stanja u relanosti: čovek koji je prepoznat kao najmoćniji u srpskoj zajednici ulazi na mala vrata u politički život Srbije i Kosova

Intervju – Mirna Zakić, istoričarka

Banatski Nemci i nacionalsocijalizam

"Drugi svetski rat i godine odmah posle njega ostavili su traga na istočnoj i jugoistočnoj Evropi, između ostalog, tako što je raznoliko stanovništvo ovih predela donekle ‘pojednostavljeno’, jer su neke grupe uništene ili raseljene. Tokom rata, to se desilo pogotovo kroz masovno ubistvo Jevreja, kao i opšte nasilje počinjeno u Poljskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. Posle rata, izgon, bekstvo ili poluprinudna emigracija osoba nemačkog porekla, kao grupa povezanih sa nacističkim režimom bez obzira na pojedinačna dela i nedela, uklonili su Nemce i njihovo kulturno nasleđe iz nacionalnih priča o tome ‘ko smo mi i naša zemlja’. Iako nisu svi Nemci bili samoproklamovani nacisti, dovoljno njih se ponašalo kao nacisti da je njihova kolaboracija osudila celu nacionalnu grupu u očima njihovih suseda i žrtava"

Vreme solidarnosti

Ustav, zakon i toaleti

Neke od tema okruglog stola "Efekti privatizacije na radna prava u Srbiji" bile su da li radnik sme da ide u toalet za vreme radnog vremena, neplaćeni prekovremeni rad i zabrana sindikalnog organizovanja

Vlast i protesti vozača

Rezervoar pun gneva

Protesti zbog povećanja cene goriva isprva nisu dobili veliku pažnju prodržavnih medija. A onda se nadigla sva sila laži, pretnji i monstruoznih optužbi zbog kojih je razlog za bunt pomalo pao u zaborav

Intervju – Jelena Vasiljević, antropološkinja

Solidarnost kao politički projekat

"Pitanje koje mene najviše interesuje jeste da li su građani voljni, da li postoji potencijal za to da se solidarnost ugradi u neki politički projekat. A ne da uvek moraju iznova da se organizuju, prave akcije kako bi deo javnosti usmerili na neki problem. Zanima me i da li će politički akteri u Srbiji, trenutni ili koji su tek u nastajanju, imati želju da formulišu takvu politiku"

Sterijino pozorje 2018.

Kazalište – tri boda u gostima

Selektor Boško Milin je ponudio rizičan koncept "fokusa na mlade", a uspeh je bio polovičan: u zavisnosti od pokrića u dramskom i pozorišnom kvalitetu

Intervju – Milisav Savić, pisac

Bila jednom Šezdeset osma

"Možete li da predočite sebi sliku kako deca današnjih političara na vlasti stoje u prvim redovima demonstracija uperenih protiv njihovih očeva. Ili da zamislite kako se deca tajkuna pridružuju protestima radnika koje su njihovi očevi poslali na ulicu, da riju, kao svinje, po kontejnerima"

Kultura sećanja

Sa dželatovim unukom

Boravku Rajnera Hesa ukazana je pažnja kakvoj ne mogu da se nadaju ni značajni umetnici u poseti našoj zemlji. Po mom mišljenju, isuviše velika pažnja, iako je odlično što se govorilo ne o nama, unuku masovnog dželata i meni, slučajno preživeloj žrtvi, nego o onoj prošlosti koja je bila tako strašna da je logično što želimo da je zaboravimo

Intervju – Nenad Vuković, predsednik Društva lobista Srbije

Uticaj na one koji odlučuju

"Zakonito lobiranje podrazumeva javnost, a korupcija tajnost. Ljude buni pojam ‘uticaj na donosioce odluka’. A uticaja ima uvek, samo je pitanje da li je taj uticaj dopušten, da li je reč o dopuštenim sredstvima ili ne, i da li je sve regulisano"

TV manijak

Amerikanci i Srbi – frka u kablu

Najnoviji rat Amerikanaca i Srba neće se voditi u realnom svetu, već – unutar kablovske televizije! Neće to biti rat za teritoriju, već za primat u uticaju u medijskoj sferi

Lični stav

Zašto je ljude strah od kritike

Kako to da isti takvi devedesetih godina nisu strahovali kad je u opasnosti bio i sam život? I kako to da šute i oni koji se ničega ne smiju bojati jer su postigli sve što su mogli postići i dospjeli do zacementiranih pozicija

Šta se desilo sa kritičkom javnošću – Srbija – zemlja ketmana

Gde ste, intelektualci, stigao Mefisto

Da li su intelektualci zaćutali zbog nekog ministarstva, članstva u UO, da bi zadržali katedru na fakultetu, ili mesto načelnika u bolnici, seli u upravničku fotelju nekog lokalnog pozorišta? Ili slobodnomislećih više nema? Šta se dogodilo sa onima koji nemaju strah da se suprotstave, kažu, istupe, budu protiv većinskih stavova, odluka i mišljenja? Gde su profesori, lekari, advokati, novinari, akademici

Tribina – »1918–2018. – Mir, demokratija i ljudska prava. Šta smo naučili?«

Odjeci Prvog svetskog rata

Rastuća nejednakost u svetu, slabljenje socijalne države, jačanje krajnje desnice i antisistemskih pokreta, separatistički pokreti, Bregzit, finansijska kriza, Donald Tramp, izlazak SAD iz Atomskog sporazuma sa Iranom, Severna Koreja, politička kriza u Italiji, rat u Siriji, zahuktavanje krize na Bliskom istoku – čini se da je svet na prekretnici, kao što je bio na prekretnici početkom 20. veka. Da li smo sto godina po završetku Prvog svetskog rata nešto naučili

Portret savremenika – Siniša Mali

Kandidat za svedoka-saradnika

U junu 2016. Aleksandar Vučić saopštava da "iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu", a celokupno postupanje policije i tužilaštva u ovom izuzetno jednostavnom i lako rešivom slučaju daje odgovor na pitanje kako je moguće da je Siniša Mali iz svih afera (za sada) izašao netaknut: niko nije smeo ili hteo da postupa kako pravila službe nalažu