Iz ateljea
Nema vremena za kajanje
Sa Vesnom Golubović čiji radovi traju koliko i izložba, o Njujorku, Kitu Haringu, domovini...
Strip i rasizam
Crno kao noć
U jeku globalne kampanje #BlackLivesMatter i rasnih nereda u SAD, beogradski Veseli četvrtak je objavio serijal čiji je glavni junak Afroamerikanac, i izazvao pretnje i uvredljive komentare nekolicine čitalaca
Intervju – Arsenije Jovanović, reditelj, pisac, kompozitor
Senzor za neočekivane stvari
"Narod i publika u tolikoj je meri oprostačen da u đavolku vidi zabavljača, a ne uzroka svog ponižavanja i spuštanja na najniže civilizacijske nivoe. Taj đavolak ispunjava ispražnjeni duhovni život slojeva koji čine narod. Ne krivim te duhovno unakažene ljude, žao mi ih je i smatram ih nedužnim i oštećenim, na nekom zamišljenom sudu pravde dobili bi oslobađajuću presudu"
Nuspojave
Zemlja gde ni mašta ne može svašta
U današnjoj Srbiji ne samo da su stvarne državne glavešine zaštićene od svake kritike medija u javnom vlasništvu, nego se ta zaštita proteže i na njihove imaginarne parnjake iz umetničke fikcije
Ova situacija
Mirenje sa sudbinom
Na predstojećim izborima postoji samo jedno pitanje: koliko će lista prave ili kvaziopozicije preskočiti "nebeski visok" cenzus od tri posto. Glasanje za njih može se slobodno tretirati kao politički seks iz samilosti
Književnost – Svedočanstva
Sjajan »pogovor« velikoj priči epohe
Razume se da ni Margaret Atvud nije mogla odoleti izazovu da priči koja se tako veličanstveno zakotrljala u raznim pravcima ka istom cilju, ne udari svoj završni (?) pečat
In memoriam – Hristo Vladimirov Javašev
Umetnik koji je obmotao svet
Suptilnost i senzualnost Hristovih instalacija kao da su u suprotnosti sa gigantskim razmerama i naporom koji je uložen u svaki od ovih poduhvata. I upravo je ta fragilna monumentalnost jedna od osnovnih karakteristika njegove umetnosti. Jedan deo te fragilnosti je materijalistički aspekt samih svojstava tkanine, dok je drugi složeni odnos prema vremenu. Njegovi radovi su temporalni, efemerni; Žan-Klod i Hristo su ih sami jednom opisali kao dugu – njena trenutna prolaznost je ono što je čini predivnom
Zdravstvo
Obračun posle korone
"I posle svega, RFZO je doneo odluku da će, bez obzira na vanredno stanje, a zbog manjeg broja fakturisanih pregleda, plata izabranim doktorima opšte medicine biti manja. Izuzetak su načelnici i šefovi. Oni nisu radili u kovid ambulantama već su radili ‘redovne’ pacijente i prikazivali znatno veći broj pregleda od onih koji su radili u kovid ambulantama", kaže dr Milica Nikolić Urošević
Letnje scene
Za život u ritmu grada
Da li je morala da se desi pandemija pa da počnemo da se vraćamo nekim dobrim praksama – da peremo ruke, ne unosimo se u lice sagovornicima, igramo pozorišne predstave i tokom leta
Albanija
Pozorišni zaplet političke scene
Desetodnevni protesti u Tirani i drugim gradovima zbog rušenja zgrade Narodnog pozorišta po odluci Edija Rame, peticija 16.000 ljudi protiv tog čina, samo su delovi nezadovoljstva koje je započelo opozicionim bojkotom junskih izbora prošle godine
Posledice pandemije po sport
Korona(rni) udar
Globalni sport gotovo da je prestao da postoji. Iako je još rano za konačno podvlačenje crte, već sada se može govoriti o katastrofičnim finansijskim posledicama pandemije virusa korona
Lični stav
Nevolje sa autonomijom – O ataku na Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Demokratska država predstavlja zajednicu suverenih građana, a autonomija nauke u takvoj državi postoji da bi se nauka u interesu te zajednice zaštitila od zloupotreba izvršne vlasti, da ne bi vlast kadrirala i "ocenjivala" rad naučnika jer upravo tada dobijamo staljinističku ili "samoupravljačku" nauku. Stoga, ni "osnivač" IFDT nije trenutna vlast u Srbiji, već zajednica suverenih građana čiji je interes da nauka bude zaštićena od samovolje vlasti kako bi se optimalno razvijala
Izbori i internet
Tužno, prljavo i jeftino
Vučićevi onlajn skupovi, najavljeni miting u žarištu korone – Vranju – izmenjena politika oglašavanja na velikim društvenim mrežama, uvode Srbiju u novu dimenziju predizborne kampanje u kojoj je zapravo sve isto kao u "realnom" svetu, samo nema fizičkog kontakta
Lingvistika
Mali rečnik korone
Kako su reči, imena i pojmovi za koje se nekada verovalo da imaju precizno značenje tokom pandemije virusa korona dobile potpuno drugi smisao
TV manijak
Borba za kadar
Stotine lica i verovatno još hiljade njih pred ekranima i samo jedan čovek nasuprot njih, jedini koji govori. Nema pitanja, nema komentara, samo podrška i poslušnost. Stepen te dominacije u odnosu baca u drugi plan sadržaj govora
Intervju – Siniša Kovačević
Vučić je u korenu svega ovog zla
"Sada je sa ovih 100 evra potpuno eliminisana potreba da se ide po kućama, da se broje sigurni glasovi, da se nudi pelinkovac i ‘crvena’. I onda neko kaže da hoće na takve izbore. Zar zaista hoćete na izbore na kojima će svi bilbordi, ali bukvalno svi, od Horgoša do Vranja, biti njegovi? Na izbore na kojima će 97 odsto vremena na svim televizijama biti njegovo? Ona tri odsto podeliće trabant opozicija i oni koji pristanu na izbore. To je ono čemu težite? Njihov odgovor na to obično bude: bolje išta nego ništa. Nije tačno, često je bolje ništa od tog ponižavajućeg i bednog išta"
Navigator
Imate li digitalni miraz
Pandemija u Južnoj Americi
Kovid u favelama
Brazil je sledeći epicentar pandemije. Rio de Žaneiro mogao bi da postane brazilski Njujork. U gradu najpoznatijeg karnevala na svetu, bogati prenose virus korona koji smrtonosno pogađa sirotinju u favelama
Politički život – spisak mogućih svedoka-saradnika
Podzemni svet SNS-a
Dve odmetnute žene koje su priznale da su bile botovi vlasti, jedan haker i nekoliko ultradesničarskih organizacija čija je tačka preseka poslanik Vladimir Đukanović, dokazuju ono što smo slutili: vladajuća većina je ledeni breg, samo vrh se vidi iznad površine, dok je najopasniji i najubitačniji deo skriven u dubini
Književnost
Autofikcije o naprasnoj smrti, propasti, kurvanju i rakiji
Henrik Tikanen, Adresa: Brendevegen 8, Adresa: Bevervegen 11, Adresa: Marijegatan 26, Fabrika knjiga, Beograd 2017, 2018, 2020, prevod sa švedskog Spasa Ratković
TV manijak
Tito, medijska ikona
Mnogi su pokušali da nam objasne kako je "dječak sa Sutle" postao "najveći sin naroda i narodnosti Jugoslavije". Deo tog uspeha i dalje je ostao tajna jer se očigledno radi o prirodnom talentu, ali je poprilično demistifikovana medijska i marketinška priča o Titu
Navigator
Privatnost u državnom vlasništvu
Intervju – Maja Vukadinović, analitičar medija
Imaginarijum je državni projekat
"Televizija Pink je mesto sa koga se predsednik i vladini funkcioneri obraćaju građanima, na toj televiziji se saopštavaju najvažnije državne odluke i u redovnom, a tako je bilo i u vanrednom stanju"
Sindikalne aktivnosti i posledice
Požar u Surčinu
Ko čeka rezultate istrage tužilaštva sigurno će se načekati – tužilaštvo bi pre toga moralo da se izjasni o Vulinovim "stelt kamerama" na severu Kosova, za koje su građani Srbije dali milion evra iz svojih džepova, pa o još nekim stvarima dok je bio na čelu Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo, pa onda o padu helikoptera Mi-17 u martu 2015. godine, rušenju u Savamali, raznim prijavama koje su protiv Vulina i njegovih kompanjona podnošene, sa dokazima
Fenomeni – Dveri i Boško Obradović
Tvrd igrač na naprednjačkom terenu
Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Dušan Spasojević kaže za "Vreme" da su Dveri dobile i na vidljivosti jer usled pogoršanja stanja u demokratiji i usled radikalizacije protesta dolazi do situacija u kojima se Boško Obradović i Dveri odlično snalaze: "To se najbolje vidi ako ih poredimo sa Narodnom partijom Vuka Jeremića ili sa demokratama, koji su skoro potpuno nevidljivi u akcijama Saveza. Boško Obradović ih je uvlačio u neke konflikte za koje oni nisu bili spremni. Recimo, to je najbolje pokazao upad u RTS. On se u takvim situacijama snalazi kao riba u vodi, a ostali lideri su stegnuti i zbunjeni"
Bliske veze
Kum nezavisnog filma
Osobeno dete bruklinskog asfalta, veliki glumac svetske kinematografije, Harvi Kajtel nekoliko puta je boravio u Beogradu – u feljtonu Srbija i Sjedinjene Američke Države, dve zemlje jedna kultura, koji objavljuju magazin Vitraž i "Vreme"