"To je napor pojedinca da preživi. Ogroman napor koji je postao neljudski. Neljudski zahtevi se postavljaju pred čoveka. To više nije humano. Ta predstava je to! Taj zahtev okoline i od samog sebe, da čovek mora da napreduje, da ima novac, da se širi na spolja u svakom smislu. Tom širenju nema kraja"
Drugi poziv za dve godine na Koktebel Jazz Party, festival koji je po sedamnaesti put održan u malom mestu na istoku Krima Koktebelju, reporteri "Vremena" odlučili su da pretvore u malu avanturu: putovali smo novouspostavljenom avio-linijom Beograd–Krasnodar da bismo se potom automobilom vozili do Koktebelja i još kojekuda po Krimu
"Ljudi iz komšiluka poustajali su iz kreveta, izašli na ulice, otključavali ulazna vrata i puštali gej ljude u hodnike, sklanjali su ih od policije. Uvek kažem: to je bila ‘69, a 2019. i dalje imate ljude koji mrze gejeve. Uvek će ih biti. Za 200 godina i dalje će postojati ljudi koji mrze homoseksualce, Jevreje, crnce... Jer su ih roditelji tako naučili"
"Posle svega što se desilo Oliveru, nakon svih saopštenja i gadosti koje su o nama izgovorene posle njegovog ubistva, spletki i ucena kako pre, tako i posle poslednjih lokalnih izbora koje su nam priređivali članovi i perjanice te ‘državne liste monolitnog jedinstva’, kao i najviši predstavnici vlasti u Srbiji, bilo bi bolesno..."
Vladajuća stranka počela je s pripremama za redovne parlamentarne izbore naredne godine, mada je bolje reći da je samo dodala gas u kampanji koja je neprestana, o čemu svedoči i "manija gonjenja" Đilasovih ljudi i poslova, a neka se spremi...
"Nema ničeg poraznijeg u teatru nego kad vidite ili čujete nešto što ne pripada predstavi, nešto što je njen kalemljeni deo. Komponovanje je slično režiji, na neki način kompatibilno i drago mi je kad sarađujemo kao autorski tim i kad smo svi u procesu, kada prosto svi težimo jednom umetničkom izrazu"
Vlasti nas ubeđuju da iza svih građevina, skela, dizalica, raskopanih ulica stoji neka vizija, neka konačna slika koja će nas oboriti s nogu
"Ako srpski političari i razumeju izbegličku populaciju, za Srbe koji su ostali da žive u Hrvatskoj mislim da nemaju dovoljno senzibiliteta. Štoviše, ponekad mi izgleda da ih smatraju nacionalnim izdajnicima, onima čije postojanje kvari tezu o tome da u Hrvatskoj više nema Srba, i da sa Hrvatima nije moguće živeti i raditi u miru. Tako da se Srbi koji danas žive u Hrvatskoj često osećaju pritisnuti sa obe strane i sa zebnjom gledaju na svako zaoštravanje odnosa između Beograda i Zagreba"
"Meni je, u stvari, taj medijski aspekt vladavine Aleksandra Vučića gori od svega... Ako su, kako se priča, ovaj način održavanja na vlasti zaista smislili neki mnogo pametni medijski manipulatori, ja im čestitam, uz jedno pitanje: Imaju li oni ikakvu ideju, to jest šta o tome kaže njihov model, na šta će ličiti narod kad i ta vlast prođe? Bojim se da će nas ova vlast unazaditi u pogledu nečega gde nikada nismo bili za pohvalu, a to je potencijal da ikada na ovom prostoru izgradimo jednu normalnu i modernu građansku državu. Taj potencijal, recimo, stoji u vezi s brzinom kojom naučna znanja prodiru u jedno društvo. Konstantno zaglupljivanje, kao osnovni princip svake populističke vlasti, pravi i neguje ksenofobično društvo koje teško prihvata nova znanja, a još ih teže primenjuje"
Vlast premijera Borisa Borisova dovedena je u pitanje izborom Rumena Radova za predsednika Bugarske 2016. godine. Lokalni izbori na jesen bi mogli da donesu prevagu u burnoj kohabitaciji ispunjenoj međusobnim optužbama
Kao žrtve zločina iz mržnje pojavljuju se uglavnom pripadnici manjinskih grupa: verske, nacionalne, seksualne i druge manjine. Među žrtvama se nalaze i deca, a zločini iz mržnje se čine na javnim mestima i u okviru porodice
"Masni, puščani drnč još nam je na jagodicama, uvijek je tu negdje, poput korice čuvanog kruha ili jestivog ulja. Generacija generaciji prenosi traumu i narativ o vječnom nedovršenom teritorijalnom zaokruživanju. Žrtve i zločinci žive u suživotu, koji već par desetljeća nalikuje na psihijatrijsku kliniku i komunikaciju među oboljelima"
"Sličnosti ruskog društva u tranziciji sa našom nedavnom prošlošću i sadašnjošću postoje, ali se moraju posmatrati u kontekstu dramatičnih globalnih političkih, ekonomskih, moralnih, kulturnih, tehnoloških i svih drugih promena koje je čitav svet poslednjih tridesetak godina pretrpeo i koje još uvek traju"
"Arheologija nas uči – sada ću nešto anatemski da kažem – da uopšte nije važna teritorija koju držite. Važno je da sačuvate materijalne i ljudske resurse i da se prema njima odnosite kako treba, a teritoriju ostavite po strani. Ona će 50 godina biti veća, pa 100 manja, zavisi od okolnosti. To je strašno mereno našim životima, ali mereno arheološkim životima to nije tako strašno. Prema tome, možda mi i nismo tako loši u odnosu šta nemamo"
Ono što začuđuje je navodna nesposobnost kninsko-drniško-šibenske policije da otkrije počinioce napada u selu Uzdolje. Prevedeno na prilike u Srbiji, to je isto kao što beogradska policija ne može da pronađe rušitelje iz Savamale
"Ako je otišlo samo 500-600 hiljada, kako govore istraživanja, to je ogroman broj, a verovatno je da se radi o mnogo masovnijem iseljenju. Otišla je baza građanske pobune i građanske opozicije. Svi se osećaju kao da su u vakuumu. Treba tome dodati još nešto: intelektualci su većinom narcisoidni. Ako dobiju šamar, onda će se odupreti, ako ih pomiluju, oni postanu pitomi. Milošević je ljude prosto terao u opoziciju, a ova vlast će vas pomilovati, naravno ako primeti da ste, da tako kažem, koketna devojka"
Prosečan srpski vojnik imao je 26 godina, ali je zbog teškog života na selu, a naročito usled ratnih okolnosti, delovao starije od svojih savezničkih vršnjaka. Poreklom je bio iz manjeg mesta u unutrašnjosti koje je retko napuštao čak i radi odlazaka u obližnja sela. Nakon tri rata obreo se na Solunskom frontu. Koga je sve tamo video i upoznao
To je razlika između običnog čoveka i vizionara: kad ovaj potonji smisli nešto, ostaje vam samo da razjapite usta u neverici i da se pitate "kako se samo setio"?
Ovo nije tekst protiv izbora Ivane Vujić za upravnicu Narodnog pozorišta u Beogradu. Ovo je samo mali prilog činjenici da nismo glupi a ni ludi
Zašto je bivša premijerka Tajlanda povlašćenija u pogledu sticanja državljanstva Republike Srbije od izbeglica kojima je dodeljena međunarodna zaštita u Srbiji? I drugo, ne manje bitno, zašto je poželjno njeno nastanjivanje u Srbiji u situaciji kada hiljade mladih i obrazovanih ljudi, državljana Republike Srbije, napušta svoju zemlju? Da li je ovo adekvatna zamena za jedan tako veliki gubitak
Sasvim je izvesno da će jesenji izbori na Kosovu i prolećni redovni izbori u Srbiji odložiti mogućnost nastavka pregovora do proleća iduće godine
Čini se da niko ozbiljan ne očekuje da će vlast ispuniti uslove koje joj je opozicija okupljena oko Saveza za Srbiju ispostavila, ali se nezavisno od toga postavlja pitanje da li će opozicija bojkotom oslabiti ili ojačati svoju poziciju. Otvorena su pitanja kako će se opozicija, koja ionako kuburi sa novcem, finansirati posle bojkota, da li će bojkot doprineti osipanju članstva, pogotovo na lokalu, kakav će biti odnos prema gradovima kakav je Šabac, da li je opozicija spremna bez borbe da ga preda naprednjacima
"Vučić se po dolasku na vlast sam hvalio da zna šta ko govori o njemu i mislio je da time ucenjuje ljude oko sebe, da im preti time. Svako od članova vlade zna da ga Vučić sluša, da prisluškuje svaki razgovor i da preti time, svako od srpskih tajkuna zna da ih Vučić prisluškuje. Zato ljudi ćute, šapuću po kafanama. Jer je pretnja, pored prisluškivanja, drugi element njegove vlasti. Treći je direktno nasilje, četvrti je pljačka a peti kontrola medija. I to je današnja vlast"
"Od najranijeg detinjstva bio sam okružen pre svega orijentalnim svetom, da bih posle izbeglištva, kada sam se doselio u Vojvodinu, upoznao potpuno drugi svet, koji me je na nov način dodatno obogatio. Znate, ja ne mogu nikako da se odreknem svega toga. U suprotnom bih prasnuo kao porcelanska vaza prilikom lomljenja, u milion malih delića"
I šabački "incident" ukazuje da je proces sužavanja prostora javnih i opštih sloboda ušao u toksičnu, možda i radioaktivnu fazu
Dok se u Skupštini vode rasprave o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, po kojima izvršitelji ne mogu da zaplene stan zbog dugova za komunalije manjih od 5000 evra, u beogradskoj opštini Rakovica grupi izbeglica oduzimaju se stanovi koje su sagradili sami, bez dinara pomoći države
Kad su se 20. juna 1969. iskrcali na Mesec, u oblast poznatu kao More spokojstva, ljudi su ponovo postali samo ljudi – ništa više, i ništa manje
