"Pisanje shvatam kao vrstu komunikacije, a komunikacija jeste ključna reč, između mene i ljudi koji slično misle, slično osjećaju i imaju sličan senzibilitet, ljudi koji su nekad u najbližem komšiluku, a nekad na kraju svijeta"
Gde se izgubilo 98.000 posetilaca koncerta na Marakani, šta policija radi na vrućini, kakav je uticaj Sablje na oblačenje budućih generacija devojaka i šta misli Helmut Lipelt, predsednik Komiteta za pravna pitanja i ljudska prava Saveta Evrope
Veselin Šljivančanin odlazi u Hag sa oreolom čoveka koji je često bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Dok je grmeo pred TV kamerama, pozirajući za istoriju, na zadnja vrata vukovarske bolnice ka gubilištu izvođeni su zarobljenici koji mu se danas stavljaju na dušu
Zašto čelnici srpske policije nisu ranije ukapirali da je dobro, u nekim slučajevima i neophodno, primiti žene u uniformisane redove policije? Tako genijalnu stvar – dati ženi pištolj u ruke – formulisala je EU u vidu zahteva za prilagođavanje evropskim standardima i modernizaciju policije. Da li će 1300 žena pod oružjem ugroziti vekovni mačo imidž ovdašnje policije i kakvi su njihovi motivi... O tome pišu studentkinje na Katedri za novinarstvo Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Ovo je bio njihov ispitni rad
Za uživanje u prizorima ministra pravde koji igra tango, predsednice koja zaneseno prebira po dirkama klavira ili najpoznatijeg kriminalca kako drži violončelo među nogama, kamere nisu neophodne
Oduševljenih mnogo, i tu i tamo, ali je očigledno da je Beograd u prvoj polovini maja 2003. dobio više koncerata nego što je u stanju da isprati/isplati
Ravnogorska otadžbina živi, i narod ravnogorski sa svojim kraljem, i tako će biti jer su u pitanju sloboda ili smrt
Nekoliko izjava političara o časnom, savesnom i razumnom generalu koji je u bezizlaznoj situaciji spasao živote 220 vojnika, a pri tom i izbegao da počini ratne zločine, ne znače naravno da je u "slučaju Trifunović" led najzad krenuo. Niti da će on uskoro napustiti sobičak u beogradskom hotelu Bristol u kome, u nekoj vrsti nužnog smeštaja, živi već desetak godina, pošto je izgubio pravo da ima sopstveni dom
Boris Tadić, ministar odbrane Srbije i Crne Gore ("Blic")
Ako se zna da je u laboratorijama Stanišićeve tajne policije svojevremeno nastao bar deo (neki kažu bar polovina) nekadašnje opozicije a sadašnje vlasti, ako se zna da niko od onih koji su se poslednjih desetak godina obogatili a danas čine značajne podupirače novih vlasti to nije mogao da učine bez Jovičinog blagoslova, pogotovo ako je tačno ono što se iz krugova vlasti sugerisalo prvih dana po hapšenju Stanišića i Simatovića – da su njih dvojica sve do nedavno ostali navodni gospodari iz senke ovdašnjih "eskadrona smrti" – onda se zaista radi o teško objašnjivoj žurbi koja sprečava da se najpre ovde objasni i pouzdano utvrdi mnogo toga što je moglo da stoji u pozadini atentata na Zorana Đinđića
"Zastava bi po vertikali bila podeljena na levo i desno polje, pri čemu bi se Srbija opredelila za plavu ili belu boju na levom, a Crna Gora za crvenu na desnom polju. Ovo rešenje bi na najbolji način u simboličkom smislu, odrazilo karakter unije"
Dok jedni uklanjaju staro đubre, drugi dodaju novo
Kad se došlo do političke kapitalizacije vanrednog stanja, stvari su se ubrzano komplikovale i pretvarale u političku krizu, u intenzivno političko sukobljavanje žešće nego pre 12. marta 2003. godine
Policija radi i dalje, a podaci polako ukazuju i preko granice. U ovako širokoj akciji potpuna operativna bezbednost teško se može sačuvati, pa je došlo i do nekih propusta. Došlo je, međutim, i do propusta koji su se mogli izbeći, kao što je puštanje dezinformacija o raznim ljudima. To se dešava kad se vanredno stanje iskoristi za usputnu političku propagandu, širokim zamahom i teškom rukom
Uneskova baza podataka "Index Translationum" registruje 6847 prevoda na srpskohrvatski tokom osamdesetih. Od 1990. do 2002. po podacima ove baze prevedeno je 4939 naslova na hrvatski i svega 3720 na srpski. Naravno, priča o stanju u našem prevodilaštvu deo je šireg konteksta uslovljenog situacijom u politici i medijima, kao i kvalitetom svakodnevnog života
Uroš Komlenović (1964–2002) kasno je ušao u novinarstvo a prerano iz njega otišao. Od 1991, kada je počeo da piše u NIN-u, sve do preranog kraja nije prestao da vodi trku sa događajima, novinskim rokovima i anđelom smrti koji ga je sve više sustizao
Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije (TV Čačak)
Od pada Miloševića do ubistva Zorana Đinđića u Srbiji je vladalo političko-medijsko-kulturno "dvovlašće", perverzna "miroljubiva koegzistencija"
